Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:38, 26. 7. 2019.

| Društvo

Arheolozi nastavili da istražuju lokalitet Remezijana i opet naišli na zanimljiva otkrića

Autor:Ljubomir FilipovIzvor:Južne vesti
Istraživali i prošle godine
Istraživali i prošle godine; foto: Lj. F.

Nakon što su prošlog leta istraživali i otkrili kasnoantički objekat sagrađen od kamena, kao i 5 grobova, arheolozi su se ovog leta vratili u Belu Palanku, a i ovog puta imaju zanimljive rezultate - grobnicu iz kasne antike građenu u tehnici suhozida i jedan grob sa neuobičajenom sahranom.

Ovogodišnja iskopavanja su nastavak istraživanja na istoj lokaciji, a rukovodilac projekta Marko Janković kaže da sada imaju kompletan objekat.

Jedan deo smo otkrili prošle godine pa smo ga zatrpali zbog bezbednosti. Ovde prolazi put, ali i da ne bi imali problema sa pljačkanjem lokaliteta. Nekropola nikad nije u potpunosti istražena, pokušavamo sada da kompletiramo istraživanje - kaže Janković.

I ovog puta pronađeno je više grobova, od kojih se izdvajaju 2 - jedan sa neuobičajenom sahranom i drugi sa 2 skeleta jedan ispod drugog, koji se nalazi u centralnom delu i oko kojeg su postavljeni ostali. Keramika dokazuje postojanje praistorijskog naselja Keramika dokazuje postojanje praistorijskog naselja; foto: M. J.

Jedan od grobova koji je pliće ukopan je okrenut licem i stomakom na dole, što je prilično atipično, a i orijentacija u odnosu na druge grobove je drugačija. Može da bude znak različitih stvari, što za života, što smrti. Nismo sigurni šta je razlog, možda je bila kažnjena ili marginalizovana zbog različitosti bilo koje vrste. A možda je i samoubistvo u pitanju - objašnjava arheolog.

Zapadni deo sonde koja je otkrivena je deo praistorijskog naselja, dok grobovi potiču, na osnovu materijala kojim arheolozi raspolažu, najverovatnije iz perioda kasne antike ili ranog hrišćanstva, dakle 4. i 5. vek.

Snimićemo teren opet geo-radarom kako bi videli da li ima još grobnica u blizini. Do sledeće godine ćemo imati rezultate - kaže Janković.

Nakon završetka istraživanja, nalazište će se opet zatrpati, te će tako sačekati potencijalnu konzervaciju.

Da bi ga konzervirali, morali bi da pišemo poseban projekat zaštite. Za sada je najjednostavnija i najefikasnija zaštita da se pokrije najlonom i geo-tekstilom. Da se zatrpa, obeleži i dokumentuje. Ostaće samo objekat, ostalo ćemo pokupiti i odneti na analizu - kaže arheolog.


“Cela Palanka veliko nalazište, velika pomoć od Opštine”

Projekat istraživanja finansiraju Ministarstvo kulture i informisanja i Opština Bela Palanka, a Janković kaže da posla za arheologe ima za narednih dvadesetak godina.

Bela Palanka je veliki lokalitet. Čitav centar grada se nalazi unutar zidina antičke Remezijane. Glavnom ulicom je išla tadašnja gradska magistrala, vide se ostaci kastela ili utvrđenja. Od 2003. se rade iskopavanja, pogotovo zbog izgradnje auto-puta - kaže Janković.

On u Belu Palanku dolazi još od 2011. godine kada je bio student, a danas je na čelu tima kao upravnik Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Na lokalitetu rade i stručnjaci sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, iz Narodnog muzeja u Beogradu, sa Arheološkog instituta u Beogradu, Laboratorije za antropologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i studenti arheologije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, od kojih je jedan upravo iz Bele Palanke. Janković od 2011. dolazi u Belu Palanku Janković od 2011. dolazi u Belu Palanku; foto: Lj. F.

Prvi izveštaji o arheološkim istraživanjima Bele Palanke su stari 130 godina. Ovde su radile razne institucije iz cele Srbije, ono što nedostaje je neka sistematska studija koja bi obuhvatila sve radove. Recimo, kod Nišavskog mosta ima ostataka, dosta nije istraženo - dodaje arheolog.

Veliku pomoć u istraživanju imaju od Opštine Bela Palanka, koja, po njegovim rečima, prepoznaje značaj kulture.

Veliki deo pokriva Opština, da nije njih mi bi ovde bili duplo manje dana. Daju nam onoliko novca koliko nam daje i Ministarstvo. Za ovoliku pomoć ne znam, do sada nigde nismo imali. Radimo po siromašnim opštinama većinom u Srbiji, ali ovde su zainteresovani za prezentaciju svog mesta i za kulturu - objašnjava Janković.

Podsetimo, prošle godine na ovom lokalitetu arheolozi su otkrili 5 grobova i objekat od kamena.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • turcin

    12:08 // 26. 7. 2019.

    Ako postoje grobovi,onda nisu sloveni koji su svoje mrtve palili.

    • Славко Пајовић

      13:13 // 26. 7. 2019.

      Палили, до примања хришћанства а после не.

    • marko

      19:15 // 26. 7. 2019.

      U tom periodu su slovene nazivali tracanima, a tracani nisu bili hriscani. Kasnije su tracani preimenovani u slovene , tj. onda kada su primili ...

  • igor

    11:15 // 26. 7. 2019.

    Ceo jug Srbije e izuzetno nalazistekako iz rimskog tako iz iz kasnijeg perioda .Steta sto Nis nema prof.Koraca koji je od Viminacijuma napravio atrakciju svetskog ranga,dok nasa Medijana(lat.Mediana) nije prosirila ni zgradu iz 1939.
    Medijana je nalaziste nulte kategorije ali nazalost nije blizu Beograda inace bi postala arheoloski "Diznilend"sa posetom od vise hiljada turista.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.