Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:12, 30. 10. 2016.

| Društvo

Banica i paprika vrtka na jelovniku svakog domaćinstva u Beloj Palanci

Autor:D. Ranđelović, S. JanačkovićIzvor:Južne vesti
Banica-vrtka-foto-JV
Banica sa sirom i jela od tvrtke važe za odličnu kombinaciju; foto: D. R.

Obavljanje poslova u belopalanačkom kraju nije se moglo zamisliti bez banice koja je bila obavezan obrok radnicima u poljima, pogotovo tokom berbe paprike vrtke. Možda baš zato meštani kažu da uz razvlačenu, krpenu ili sukanu banicu najbolje idu specijaliteti od ove paprike.

Za pravljenje banice – brenda po kome je ova opština poznata, ne samo u Srbiji, već sve više i van granica naše zemlje, Belopalančani upotrebljavaju stare recepte koji su se prenosili s kolena na koleno.

Sukanje-banice-3.jpg Ne treba previše pritiskati oklagiju; foto: D. R. Devojčice od malih nogu od majke i bake savladavaju veštine sukanja testa oklagijom, a sve što se nauči čuva se i prenosi s generacije na generaciju. 

Sada već čuvena belopalanačka sukana banica korene ima u dalekoj prošlosti. Miris ovog specijaliteta i dan danas oseti se iz kuhinja domaćica, isto kao nekada. 

Dobra je za doručak, ručak, večeru, užinu, počinje priču kroz osmeh Danijela Živković koja banicu, kaže, pravi od svoje desete godine. 

Ova dugogodišnja učesnica takmičenja u pravljenju banice dobro pamti prve lekcije.

Učila sam od svoje majke. Stalno sam joj tražila da mi pokaže kako to radi jer mi je bilo veoma zanimljivo. Samo mi je jednom objasnila i odmah sam počela sama da pravim. Rekla mi je da je najbitnije ne pritiskati toliko oklagiju. Još učim i svaki put je sve bolje i bolje. Mladi su i danas zainteresovani da nauče kako da prave banicu - kaže Živkovićeva .


Razvlačena, krpena, sukana...

Domaćice banicu opisuju kao beskvasnu pitu sa razvijenim korama, punjenu prevrelim sirom, koja je zalivena mašću. Iako se sprema u gotovo čitavoj Srbiji, karakteristična je za belopalanački kraj. Najbolja je, kažu, kada su svi sastojci “domaće proizvodnje”.

Domacica-sa-banicom-u-centru-grada.-SImbol-Bele-Palanke.-Foto-TO-Bela-Palanka.jpg Domaćica sa banicom simbol Bele Palanke; foto: TO Bela Palanka Može biti razvlačena, krpena, sukana, sa jednom ili više kora... Uglavnom se prave banice od tri ili više ručno sukanih kora oklagijom.

Najbitnije je testo, da nije ni previše tvrdo, ali ni previše meko. Kore moraju biti veoma tanke. Prevreo sir i jaja domaće proizvodnje su dobitna kombinacija. Ukusnija je kada se peče u šporetu na drva - objašnjava Živkovićeva. 

Da specijalitet bude gotov, dodaje, potrebno je oko pola sata pečenja. O ovom jelu osmislila je i pesmu i sa nama podelila stihove:

Banice su ukusne, svaka tajnu krije. 
S ljubavlju su pravljene, šta bi' da ih nije . . . 

Danas se, osim sa prevrelim sirom, banice prave i sa paprikom, pečurkama, mesom, lukom, pirinčem, a na belopalanačkim "Danima banice" možete ih probati i sa različitim džemovima, bananom, pa i čokoladom


“Dani banice” okupljaju turiste iz svih krajeva

Deca-ambasadora-pravila-banicu-Foto-TO-Bela-Palanka.jpg Pre dve godine deca ambasadora različitih zemalja učila da prave banicu; foto: TO Bele PalankeVeć 11 godina u Beloj Palanci se druge nedelje avgusta na belopalanačkom Vrelu održava manifestacija “Dani banice”. Počela je skromno pred više od deceniju sa samo 30 takmičara, a ove godine je okupila deset puta više učesnika koji su se nadmetali u nekoliko kategorija, ali i nekoliko hiljada posetilaca tokom tri dana trajanja.

Sva tri dana posetioci mogu da degustiraju specijalitete: banicu, ali i jela od vrtke. Takmičarski deo je drugog dana. Ove godine smo u kategorijama slane, slatke, banice od integralnog brašna i kreativne banice imali 286 takmičara koje su ocenjivali šefovi Asocijacije šefova kuvara Srbije, Bugarske i Rumunije. Održavaju se i radionice za decu, kao i bogat kulturno umetnički-program - kaže direktor Turističke organizacije Bele Palanke Milosav Popović. 

Miroslav-Popovic Miroslav Popović: "Sve više posetialaca na Danima banice"; foto: D. R. Veliku pažnju izazivaju radionice za decu. Pre dve godine organizovana je radionica za decu ambasadora i banicu su tada pripremali mališani iz Australije, Engleske, Indije, Iraka, Irana, sa Filipina i iz daleke Gane. Da ova manifestacija postaje turistička atrakcija potvrđuje i statistika.

Ove godine je za vreme trajanja manifestacije Belu Palanku posetilo oko 20.000 ljudi, iz Bugarske 4.000 turista - kaže Popović. 

Promoter ove manifestacije poslednjih godina je poznati kulinar Nenad Gladić - Lepi Brka.


Vrtka u korak sa Banicom

Domaćini u belopalanačkom kraju kažu da uz banicu najbolje idu specijaliteti od paprike vrtke, još jednog brenda koji je specifičan za Belu Palanku.  

Nize-vrtke.jpg-(2) Papriku tvrtku ima gotovo svako belopalanačko domaćinstvo; foto: D. R. Nekada se u belopalanačkom kraju vrtka uzgajala na oko 80% svih zasada. Danas je ima manje, ali se i dalje sadi u svakoj bašti, bar za lične potrebe.

Prvoslav Stojić iz Crvene Reke, jedan od najvećih proizvođača vrtke, kaže da  je veoma zahtevno očuvati ovu sortu paprike.

Nema mnogo prostora za inovaciju. Druga vrsta ne sme se saditi u zoni od oko 400 metara. Jako je bitna i zaštita od štetočina, ali i vremenski uslovi su jedan od faktora - kaže Stojić.

Vrtka je, kažu, dobra za punjenje, ali i za ajvar i pripremu svih vrsti zimnica. 

Ne može nigde drugde u Srbiji da uspe kao ovde. Nema isti ukus. Tekstura koju vrtka ima nema nijedna druga vrsta paprike - priča Stojić. 

Ovim poslom profesionalno se bavi već 7 godina. Sarađuje sa Institutom za povrtarstvo iz Smederevske Palanke. Vrtku sadi na oko 20 ari na kojima ima oko 10.000 struka ove vrste paprika. 

Svake godine sadim duplo više. Toliko je ljudi traže. Ne samo odavde, nego iz cele Srbije. Prva količina ove godine otišla je za poznatog kuvara Lepog Brku - kaže Stojič i dodaje da je dobra i sirova i posle sušenja.


Vrtka nije vrtka ako se ne uzgaja u Beloj Palanci

U Beloj Palanci vrtka se gaji duže od 100 godina. 

Ona može da se gaji u drugim uslovima, ali nema iste osobine. Analize su pokazale izvanredne kvalitete ovdašnje vrtke - kaže Jasmina Golubović, šef Odseka za poljoprivredu u Beloj Palanci. 

Stojić kaže da takve paprike nema ni u Leskovcu, ni u Vojvodini.

Pokušavali su iz Instituta iz Smederevske Palanke ali nije bila ista - objašnjava proizvođač vrtke Prvoslav Stojić. 


Zaštita porekla banice i vrtke u toku

Prvoslav-Stojic-proiyvodjac-vrtke.jpg-(2) Prvoslav Stojić jedan od najvećih proizvođača vrtke; foto: D. R. Lokalna smaouprava Bele Palanke je 2015. godine formirala Radnu grupu za zaštitu geografskog porekla banice i vrtke. Posao, kaže jedan od njenih članova Jamina Golubović, je započet.

Do sada su urađene neophodne analize i elaborati za zaštitu imena i porekla. Podnete su prijave Zavodu za intelektualnu svojinu. Zaštita je trenutno u fazi dorade i dopune prijave - kaže Golubovićeva.

Ona pojašnjava da je suština elaborata da pokaže da ovih proizvoda nema nigde drugde osim u Beloj Palanci. U njemu su podaci o tome da se banica tamo pravi na poseban način, a da je paprika vrtka rezultat specifičnih agro-ekoloških uslova na teritoriji Bele Palanke.

Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Bela Palanka.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • само напред

    10:38 // 31. 10. 2016.

    Браво за текст и све посленике на развоју ових и дригих брендова општеине Бела Паланка. Циљ је међутим да млади остану или се врате они који су отишли. Села су опустела. Огромна штета.

  • Dragan Stojanović

    08:44 // 31. 10. 2016.

    Živeo Prvoslav Stojić, moj školski drug iz Crvene Reke!!!
    I danas se rado sećam dijaloga koje je imao sa razrednim starešinom, profesorom istorije Pančom, kao i sa profesoricom ruskog, Srbijankom.
    Pomalo lenj za školu, ali vrlo vrlo inteligentan.
    Želim mu sve najbolje u poslu, godinama ga nisam video!

  • Овца за шишање

    16:40 // 30. 10. 2016.

    Тека си је... Млого убавачко си у Паланћу - добрИ љуђи, има да се убавачко изедЕ, чис ваздух... Само, криза ударила, гоџа ју Слоба уназадИо, сад ју Вучић докусурУје!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.