Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:40, 14. 2. 2017.

| Društvo

Bekstvo iz logora 1942 (drugi deo): Na kapiju, pa na žice

Autor:A. DinčićIzvor:Južne vesti
Logor žice
Žice; Foto: JV / Vanja Keser

Pored brojnih pisanja i sećanja preživelih logoraša o samom činu proboja, i danas se ne može sa sigurnošću rekonstruisati ceo događaj. Istraživanja niškog istoričara Aleksandra Dinčića u mnogome pojašnjavaju kako je došlo do prvog organizovanog bekstva iz nacističkog logora u Evropi.

Branko Bjegović je kao starešina sobe 12, prilikom šetnje dočuo da su iskopane jame za mnogo više od 80 ljudi. Logoraši tada nisu mogli da znaju da su Nemci planirali da na Bubnju streljaju osuđenike iz Kaznenog zavoda i Jevreje. Sve je upućivalo da se sprema veliko streljanje logoraša iz sobe broj 12. Bjegović je to preneo ostalim zatvorenicima i otuda su se mnogi saglasili sa probojem, da bi se spasili i pored toga što nisu prethodno bili prozvani.

Branko Bjegović Branko Bjegović (levo), jedan od organizatora bekstva; Foto: Arhiva Narodnog muzeja Niš

Prilikom samog proboja logora Bjegović je imao najvećeg udela kao jedan od vođa. Nemački stražar je pritom poginuo. Stradao je kod poljskog WC-a i to je bio Nemac zadužen za praćenje logoraša od sobe do dvorišta. Nije poznato kako je savladan, postoji više verzija.

U izveštaju iz marta, piše da je u noćnu šetnju izašla samo jedna manja grupa (10-15) iz sobe 12, koja je likvidirala stražara kod WC-a, a onda otvorila vrata i ostalim logorašima koji su počeli da beže.

Još jedan od organizatora proboja je bio četnički vojvoda Vule Vukašinović koji je u logor doveden sa sinom Radomirom. Dok je Vule poginuo u proboju, sin je poginuo kasnije od Nemaca kod Kraljeva kao oficir-komandant u redovima četnika Draže Mihailovića. Međutim, porodica je za vreme komunističke vlasti morala da lažira da su ga njegovi saborci ubili. Kada je poginuo sa svojim pratiocem Dušanom Kosmajcem, zaplenjen je i dnevnik koji je vodio. U njemu je o proboju samo napisao toliko da je uz velike muke uspeo da pobegne a da mu je otac poginuo. Uz to, zaplenjeni su spiskovi ljudstva koji su pomagali pokret pa su Nemci izvršili velika hapšenja i streljanja četničkih saradnika u Kraljevu na aerodromu.

Vule Vukašinović Vule Vukašinović, stradao u proboju; Foto: Arhiva Narodnog muzeja Niš

Nakon što su oteli pušku ubijenom nemačkom stražaru, logoraši su najpre pokušali da pobegnu na kapiju, pa odstupili i krenuli na žice. Oko logoraša, koji su grabili prema kapiji, počeli su da se zarivaju meci iz puškomitraljeza.

U nedostatku zvaničnih izveštaja, ne može se sa sigurnošću reći da li su vatru otvorili stražari sa istočne i zapadne kule osmatračnice Niškog logora, ili, pak, bugarski iz susedne Konjičke kasarne. Tačnije, jesu li nemački stražari uopšte tada bili na kulama-osmatračnicama, koji je u to vreme bilo četiri.

U svakom slučaju, tako jaka vatra je pokolebala logoraše. Mislili su da su se Nemci konsolidovali, da je proboj na kapiji nemoguć i vratili se. Tek tada je pala čuvena i istorijska komanda, koja se i dan-danas uvek pominje kada se radi o ovom događju: „Na žice!“

Neki logoraši kažu da je to lično izgovorio Bjegović, a drugi da je izašlo spontano iz mase. Jedan iz mase u toj opštoj pometnji odlazi u logorsku zgradu i traži od sobe br. 11 da i ona izvrši bekstvo. Zatvorenici odbijaju.

Nepostojanje nemačkih vojnika u prizemlju ujedno nam daje i odgovor kako su učesnici bekstva najviše stradali prilikom samog proboja. U to vreme nemački vojnici su spavali u samoj logorskoj zgradi-na prvom spratu, jer pomoćni objekti, koji se mogu danas videti u obliku slova „P“, nisu još uvek bili izgrađeni. Pošto nisu znali kako su pobunjeni logoraši naoružani, popeli su se na tavan prepun Jevreja, porazbijali crepove i otvarali vatru pravo u leđa logoraša, koji su već uveliko bežali i svojom snagom rušili žičanu ogradu na istočnoj strani, prema sadašnjoj Mašinskoj školi. Osmatračnice Osmatračnice; Foto: JV / Vanja Keser

Od velikog straha, jednoj Jevrejki je prepuklo srce, a jedan Jevrejin je takođe iste noći umro. Nemački vojnici iz zgrade praktično nisu ni mogli da izađu u dvorište kako ih njihovi ili bugarski stražari sa kula u opštem metežu ne bi ranjavali i usmrćivali. Našli su mnogo bolje mesto za otvaranje vatre. Smatra se da je od te vatre sa tavana najviše begunaca poginulo, ranjeno, pa zatim ostalo zakačeno na žici, a onda nemoćno, iz besa doubijano iz revolvera i pušaka. Kod nekih preživelih logoraša je u sećanju i trasak bombi. Bilo je i gubitaka i prilikom bega na kapiji, ali i pogibije logoraša koji su odbili da beže preko žica i vratili se.

Bežalo 150, poginulo 48, umrlo 2

Bilans proboja jesu 42 poginula logoraša u noći proboja. Nemci su doveli još šestoricu, bilo da su zarobljeni, a posle streljani, ili umrli od zadobijenih rana u bekstvu. Tako da je 13. februara iza logorske zgrade, na snegu, ležalo ukupno 48 poginulih iz sobe broj 12. Njihova imena su utvrđena. Jevreji su ih zajedno sa svoja dva sapatnika zajedno sahranili izvan logora prema Gradskom polju.  

Pojedini zatvorenici su uspeli da se u noći proboja sakriju, a potom iskoriste pogodnu priliku, kada su Nemci krenuli da tragaju za beguncima i takođe pobegnu. Kako nisu bili u dvanaestici, nisu ni računati kao „begunci“, u citiranom izveštaju.

Spomen tabla Spomen tabla; Foto: JV / Vanja KeserOvo je odgovor otkud više od 147 učesnika proboja. Jedan od njih, Milan Spasojević iz Bovna kod Kruševca, tako je pobegao, a ostala dvojica odmah za njim. Za jednog se pretpostavlja da je Đorđe Ristanić iz sela Ošve kod Maglaja, za drugog da je Nikola Crnčević iz Raške.

To će se više znati kada budu stigli zvanični izveštaji.  I u izveštaju pisanom marta navodi se da je iz logora bežalo 150 zatvorenika. To čini 108 pobeglih logoraša. Međutim, uvek kada govorimo o proboju logora na Crvenom krstu, mislimo na sobu br. 12, i 105 logoraša koji su pobegli 12. februara.

Po proboju je smenjena kompletna nemačka straža, kao i komandant logora Robert Hamer, koji su "zaglavili" Istočni front. Od tog vremena kontrolu preuzima SS i njihova jedinica „Odred mrtvačkih glava“ i tada počinju nove muke za logoraše.

Prvi deo teksta, "Zatvorenici iskoristili nepažnju straže", možete pročitati - ovde.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • JM

    18:22 // 15. 2. 2017.

    Mogao bi ovaj istoricar malo da proveri podatke ili da bude objektivniji. Da li mu je poznato da se Vule Vukasinovic rasčetničio i da je uhapšen sa partizanima pre dolaska u logor? Ili je vaznije da se "dokazuje" da su cetnici bili u logoru? Bilo je i ranije takvih "gresaka" i neobicnih tumacenja u tekstovima ovog autora.

    • NenadVD

      22:02 // 15. 2. 2017.

      JM, nigde nisam naišao na podatak koji navodite. Možete li da navedete makar jednu knjigu koja potvrđuje vaše pisanje. Unapred zahvalan

    • Александар Динчић

      11:47 // 17. 2. 2017.

      Жалосно је што причате нешто што очигледно не знате и не познајете. У првом наставку јавила се и праунука Вулета Вукашиновића. Својевремено сам јој предао копију дневника њеног деде, па може она да вам каже да ли јој се прадеда `рашчетничио`. Ако желите да водите неку расправу, покажите макар мало знања, а не да причате којештарије и да се брукате.

  • Питамо се , питамо

    17:44 // 15. 2. 2017.

    Шта су до сада радили сви историчари нишког Народног музеја, а нарочито историчари - кустоси Логора на Црвеном крсту, када оваква истраживања о податке пружа историчар који није у радном односу у Муезју?! Зашта се примају плате?

    • NenadVD

      22:06 // 15. 2. 2017.

      To što vama nije poznato, ne znači da nije objavljeno. neupućenost ne opravdava - nisam video Kinu pa ona ne postoji je glupa logika. Samo nastavite da se pitate.

  • K. Svetozar

    11:28 // 15. 2. 2017.

    Kada istoričar pročita ovakav tekst uoči kontradiktornosti i amaterski pristup istraživanju.

    • Александар Динчић

      11:42 // 17. 2. 2017.

      Ви то рекосте и остадосте живи. А докази ниодкуда?

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.