Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:15, 19. 12. 2020.

| Društvo

Brojni su primeri kršenja prava na privatnost u epidemiji kovida, ali retke prijave nadležnima

Autor:J. Adamović, I. NasteskaIzvor:Južne vesti, 360 stepeni
Špijunka; foto: Vanja Keser
Pravo na privatnost posebno treba da se štiti u epidemijama; foto: Vanja Keser

Pravo na privatnost bi u epidemijama trebalo posebno da se poštuje i štiti, ali je više puta tokom kovida kršeno u Srbiji i Makedoniji. Najčešće objavljivanjem imena zaraženih i preminulih, otkrivanjem identiteta pacijenata i njihovih hroničnih oboljenja, a jedan od poslednjih primera je i objavljivanje fotografija žene koja se presvlačila u privremenoj kovid bolnici u "Areni". U više gradova u Makedoniji kruže spiskovi pozitivnih na kovid 19, a do sada niko nije odgovarao.

Kada je pre 9 meseci registrovan prvi zaraženi od kovida u Srbiji, građani su tražili informacije o identitetu obolelih kako bi se zaštitili od virusa, ali to predstavlja kršenje prava na privatnost. Osim medija koji su objavljivali imena zaraženih i preminulih, ovo pravo kršilo je i Ministarstvo zdravlja, jer su na sajtu iznosili detalje o preminulima.

Mediji najčešće krše pravo na privatnost ako objave previše podataka, koji mogu da dovedu do identifikacije lica, objašnjava Jelena Adamović iz SHARE Fondacije. oko Brojni primeri kršenja privatnosti, ali malo reakcija; foto: Igor Vujčić

Imali smo slučaj kada je jedna televizija napravila reportažu gde je u jednom od kadrova prikazan snimak pacijenta koji je bio priključen na aparate i njegovo ime na tabli koja je okačena na krevet. Ovakvo postupanje je protivno čitavom nizu propisa koji štete pravo na privatnost, ali i pravo na zaštitu podataka o ličnosti - objašnjava.

Osim medija, lične podatke, odnosno informacije iz zdravstvenih kartona pacijenata, na konferencijama Kriznog štaba emitovanim uživo na javnom servisu iznosili su i sami članovi Štaba, pa i ministar zdravlja.

Adamovićeva pojašnjava da je na početku epidemije bilo više primera da državni organi bez potrebe otkrivaju informacije koje su dovodile do identifikacije konkretnih osoba, ali da se reakcijom Poverenika vremenom ovakva loša i protivzakonita praksa proredila.

Mi smo u okviru praćenja ovih slučajeva imali saznanje i uvid da je i Ministarstvo zdravlja na svom vebsajtu objavilo saopštenje koje je sadržalo informacije o inicijalima, godini rođenja, bolnici u kojoj su boravili i o drugim bolestima od kojih su bolovali građani pre nego što su u bolnici preminuli od posledica korona virusa. Iako u ovakvim situacijama postoji potreba da javnost bude upoznata sa detaljima koji su relevantni za samu epidemiju, apsolutno je nedopustivo da to bude urađeno kršeći pravo na privatnost konkretnih lica - ističe.

Gradjani u magli; foto: Vanja Keser Neka prava ograničena tokom kovida, građani nezaštićeni; foto: Vanja Keser Podseća da je u Srbiji u epidemiji kovida zabeleženo i kompromitovanje ličnih i zdravstvenih podataka svih građana koja su se u bilo kom svojstvu našli u zdravstvenom sistemu ili pod nadzorom zbog epidemije.

Upravo je SHARE Fondacija u aprilu otkrila da je pristup sajtu covid19 i podacima građana bio otvoren 8 dana.

U toku svog istraživanja o radu ovog sistema, iz Share Fondacije smo ustanovili da je Dom zdravlja Rakovica na svom vebsajtu objavio korisničko ime i loziku za logovanje na ovaj sistem, tako da je praktično bilo koji posetilac vebsajta koji je našao ove kredencijale mogao da se loguje u sistem, što je verovatno jedna od najznačajnih povreda zaštite ličnih podataka u našoj zemlji - napominje.

Objašnjava da situacije u kojima je pravo na privatnost ograničeno jesu one koje se odnose na kontrolisanje primene nekih epidemioloških mera, pre svega u domenu prikupljanja i obrade nekih ličnih podataka. covid19 Podaci pacijenata bili javno dostupni nekoliko dana; foto: printskrin/Share foundation

Na primer, građanima koji se nalaze pod zakonski obaveznim nadzorom se rešenjem može naložiti samoizolacija, i podaci o tome će negde biti evidentirani. Međutim, to naravno uvek mora biti u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti, gde naš zakon kao jedno od najvažnijih načela obrade podataka propisuje načelo minimizacije. To praktično znači da se uvek mora prikupljati najmanji broj podataka bez kojih se ne može postići odgovarajuća svrha. Ta svrha zbog koje se podaci prikupljaju podaci opet sama po sebi mora biti opravdana i zakonita - pojašnjava.

U Srbiji u tom domenu nije zabeleženo veće kršenje, ali Adamovićeva kaže da je jako loša praksa bila u Crnoj Gori, gde su nadležni organi javno objavljivali adrese građana koji su bili obavezni da budu u karantinu, a iako je nakon toga nadležni crnogorski sud ovu odluku preinačio - ističe da je šteta po privatnost tih građana na žalost već nepovratno učinjena.

Ako situaciju posmatramo iz perspektive zaraženih virusom korona, ima onih koji to kriju jer osećaju neku vrstu stida ili krivice, ali i onih koji o tome rado govore na društvenim mrežama da bi o mogućoj opasnosti obavestili svoje kontakte.

Gradjani u magli 1; foto: Vanja Keser Građani izloženi kršenju prava na privatnost, a da to i ne znaju; foto: Vanja Keser Adamovićeva zaključuje da svaki građanin ima pravo da donosi odluku o tome koje će detalje svog privatnog života deliti sa javnosti, pa je to tako i sa podacima o svom zdravstvenom stanju tokom epidemije.

Ono što je u tom smislu važno naglasiti je da zakon štiti i podatke koje su građani o sebi na neki način već učinili javno dostupnim. Međutim, svakako je dobro da pre nego što tako nešto učinite sagledate u najvećoj mogućoj meri sve potencijalne rizike, i to ne samo pravne - zaključuje.

U Nišu zvanično nije bilo prijava o kršenju prava na privatnost Savetniku za zaštitu prava pacijenata Miljanu Petroviću.


Na slavu se ide nepozvan, ali ne u vreme epidemije

U Srbiji su burne reakcije javnosti bile kada je počela sezona krsnih slava, jer su pojedini mediji pisali da inspekcije mogu da uđu u kuću i provere da li na slavi ima više od 5 ljudi koliko je dozvoljeno da se okupi u zatvorenom prostoru.

Načelnik Komunalne milicije u Nišu Milan Đorđević objašnjava da je njihov rad od početka epidemije kovida usmeren pre svega na kontrolu sprovođenja mera na lokacijama gde dolazi do frekvencije većeg broja ljudi.

Što se tiče krsnih slava nije bilo postupanja Komunalne milicije jer su i sami građani ispoštovali mere Vlade RS i Gradskog štaba za vanredne situacije, te su iste proslavljane u najužem krugu porodice i bez preglasne muzike - navodi Đorđević.

Takođe kaže da nije bilo prijava za okupljanje više od 5 ljudi, pa samim tim ni njihovog postupanja.

Mediji su pisali da u Vranju jeste bilo slučajeva prijave komšija koji su na slavama imali više gostiju, ali načelnik Komunalne milicije u Vranju Ivica Taskovic kaže da su priče o tome neosnovane i usmerene ka urušenju ugleda službe u Vranju.


Stotine primera kršenja zakona i samo jedna prijava

Spiskovi sa imenima i podacima pozitivnih na virus korova šire se u 4 makedonska grada, čime se krši Zakon o zaštiti ličnih podataka i Zakon o zaštiti prava pacijenata. Razgovor kršenje prava na privatnost; foto: 360 stepeni Stotine primera kršenja zakona i samo jedna prijava; foto: 360 stepeni

Dvadesetosmogodišnjakinja iz Kičeva oporavlja se od virusa koji je preležala sa lakim simptomima. I njeno ime je na spisku koji se tajno deli na društvenim mrežama i Viberu.

Još na početku epidemije smo znali ko se razboleo, ko je dobio pozitivan test. U gradu kao Kičevo, koji je mali i takoreći svi se poznajemo, u porukama na Fejsbuku širio se spisak ljudi koji su dobili pozitivan test. Meni ga je poslao prijatelj, ne da me uvredi, već je hteo da mi poželi da lako prebolim ovaj virus, ali nije prijatno kada tako vidiš svoje ime. Svi su u gradu o tome govorili, ko je bio ko nije bio zaražen, kaže sagovornica iz Kičeva.

Iako misli da ljudi sve više shvataju da od virusa niko nije pošteđen, spiskovi i dalje postoje.

Vlast nas stalno uverava da su podaci pacijenata zaštićeni zakonom, ali očigledno nije tako, jer ceo grad ima te spiskove. Svejedno je da li će ga objaviti javno ili slati u porukama, kada znam da je to video ceo grad.

Spiskovi privatnost kovid; foto: 360 stepeni Spiskovi sa imenima i podacima pozitivnih na virus korova šire se u 4 makedonska grada; foto: 360 stepeni Spiskova ima i u drugim gradovima. Objavljivanje imena onih koji su pozitivni na kovid 19 na društvenim mrežama u Ohridu je uobičajeno, a 360 stepeni saznaje da Osnovno javno tužilaštvo istražuje ko je za to odgovoran. Detalje iz Tužilaštva za sada ne objavljuju, samo kažu da su istražne radnje i prikupljanje podataka u toku.

Strumica je spiskove gledala u septembru, a na njemu imena maloletnika - igrača lokalnog odbojkaškog kluba koji su bili u samoizolaciji. Predsednik kluba najavio je krivične prijave, ali još nema epiloga.

Građanin Kumanova Agenciji za zaštitu podataka o ličnosti prijavio je da je njegovo ime na spisku koji se širi društvenim mrežama. Slučaj je Agencija prosledila Tužilaštvu.

Posle vanrednog nadzora nije utvrđeno da je opština povredila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. 10. Aprila 2020. direktor Agencije za zaštitu podataka o ličnosti podneo je krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu protiv NN lica, za krivično delo zloupotreba ličnih podataka, saopštili su iz Agencije.

Iako je upravo ova Agencija način da se građani zaštite i prijave zloupotrebe svojih ličnih podataka, malo njih je to zaista i uradilo. Od 1. marta do 1. novembra Agenciji je podneto više od 200 različitih prijava, a samo jedna zbog ovih spiskova - slučaj iz Kumanova. Privatnost kovid; foto: 360 stepeni Stigmatizacija, uznemiravanje i diskriminacija su posledica objavljivanja podataka o zaraženima bez njihove saglasnosti; foto: 360 stepeni

Direktor Agencije Imer Aliu pozvao je sve oštećene da prijave, jer je procedura jednostavna, a sve može da se uradi elektronski ili lično.

Zakon za zaštitu podataka o ličnosti nikako nije prepreka za sprovođenje mera za zaštitu javnog zdravlja, ali neophodno je da se garantuje sigurnost i poverenje, naročito ako je reč o podacima koji se odnose na zdravlje ljudi. Identitet obolelih od virusa korona ne sme da se otkriva trećim licima, osim ako za to postoji jasno opravdanje, a i onda se objavljuje minimalan broj podataka, kaže Aliu.

Ova Agencija sprovela je nadzor i u Ministarstvu zdravlja i utvrdila propuste kod mobilne aplikacije “Stopkorona”.

Stigmatizacija, uznemiravanje i diskriminacija su posledica objavljivanja podataka o zaraženima bez njihove saglasnosti, upozorili su iz skopskog Helsinškog komiteta za ljudska prava.

Iako je objavljivanje podataka podataka o zdravlju, iz medicinskih kartona, pre svega protivzakonito, do sada niko nije odgovarao ni u Srbiji ni u Makedoniji, a u situaciji sa epidemijom virusa korona potpuno je jasno da izvor objavljenih podataka može biti samo jedan - zvanični.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Milan

    12:23 // 19. 12. 2020.

    Helsinski komitet za ljudska prava, cim su oni umesani sve mi je jasno. Nego kako su ..... biserko i ona njena kandicka, dugo ih nema da njihovim finansijerima objasne kako ova vlast krsi sva ljudska prava? Prethodne vlasti su redovno kritikovale, ovi sadasnji im izgleda odgovaraju cim su se ucutale ili su ih njihovi finansijeri doveli na vlast pa ne smeju rec da pisnu?

  • Mara

    10:22 // 19. 12. 2020.

    Strašno. NIKO NISTACNE POSTUJE

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.