Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:43, 21. 10. 2019.

| Društvo

Da Niš zimi ne bude u smogu, stručnjaci kažu potrebna kvalitetnija goriva i izolacija

Autor:V. M. R. Izvor:Južne vesti
Dim smog Niš
Da Nišlije ne budu u smogu; Foto: V. M. R.

Prošle zime Niš je bio među gradovima sa najzagađenijim vazduhom, a da bi kvalitet života i tokom hladnih meseci bio bolji, stručnjaci upozoravaju da se mora raditi na energetskoj efikasnosti i na korišćenju kvalitetnijih goriva.

Smog i magla - slika je Niša tokom zime, pa je umesto igre na snegu, struka prošle godine upozoravala čak i da se ne izlazi napolje, a visok nivo PM čestica bila je realnost građana. drva foto T. R

Docent niškog Mašinskog fakulteta i energetski stručnjak Goran Vučković upozorava na to da je Niš poslednjih godina bio visoko na lestvici po zagađenju, ne samo u Srbiji, već i u zemljama u okruženju.

Obično se dešava u periodu zimske sezone, kada je grejanje u punom jeku što znači da zagađenje dolazi prvenstveno iz emitera - dimnjaka koji su sada posledica loženja nekvalitetnog goriva u ložištima - kaže Vučković.

Jedno od rešenja, stava je Vučković kao i mnogi eksperti, jeste povećanje energetske efikasnosti, jer će se sa manje energije održavati komforna temperatura u stanovima.

Iza toga, dodaje, važno je i korišćenje kvalitetnijih energenata.

Tu moraju možda čak i inspekcijske službe da uzmu učešće i da sankcionišu one koji koriste najnekvalitetnije gorivo - dodaje Vučković.

Najlošije gorivo je, kaže, ugalj lignit koji se u Nišu često koristi, dok je najekološkije gorivo trenutno - gas. Dodaje da su i drva bolji izbor od uglja, ali da je problematično što se za ogrev koriste ona koja su zdrava.

Mi ovde najčešće ložimo zdravo ogrevno drvo, iz zdravih šuma, a šume imaju svoju ulogu mnogo važniju nego da se koristi drvo kao ogrev, pa otpadno drvo dolazi u obzir i za grejanje. Ali nikako zdravo drvo koje dolazi iz zdrave šume, ali na žalost toga ima dosta kod nas - ističe ovaj stučnjak.

Rešenje bi bilo da, tamo gde je moguće, objekti budu povezani na Toplanu, dok za rubna naselja gde su pretežno kuće, treba razmotriti neke druge individualne sisteme, možda čak i gasifikaciju, a preporučuje i upotrebu toplotnih pumpi.

Toplotne pumpe su uređaji koji koriste deo energije iz okoline - vazduha, vode, iz zemlje, a manji u vidu električne energije, u odnosu 3:1, 4:1 ili većem. Jedna jedinica električne energije se koristi, ali se dobija 5 do 6 jedinica toplotne energije, što zaista može da bude puno efikasno, mada nije primenjivo u svakoj situaciji - dodaje Vučković.


"Energetska efikasnost uz subvencije i bolji monitoring"

Toplana dimnjak Finansira se energetska efikansost toplana, ali ne i individualnih ložišta; Foto: V. M. R. Kada se govori o energetskoj efikasnosti koja bi značajno smanjila zagađenje vazduha, neizbežan faktor su finansije.

Uprkost tome što su mnogi i svesni da rasipaju energiju, nije svako u mogućnosti da stavi izolaciju, promeni stolariju i onda mnogo manje energije troši na zagrevanje.

Olivera Milošević iz organizacije Zeleni ključ smatra da osim individualne odgovornosti, problem mora da se rešava sistemski, a država mora mnogo odlučnije da se uključi u to.

Neizostavna akcija i mnogo veće učešće na lokalnom nivou i nadležnih ministarstava. Država se najviše osvrće na energetsku efikasnost u termoelektranama, na bolji sistem prečišćavanja, ali i tu očigledno izostaju rezultati jer nemamo stručnu javnost koja konstantno nadgleda i te velike procese gde sa kapitalom ulaze Kinezi, i neke velike kompanije koje imaju samo interes a ne i zaštitu životne sredine u Srbiji - navodi Miloševićeva.

Podsetimo, u Nišu je bilo priče o tome da se subvencionišu oni koji žive u energetski neefikasnim zgradama, ali ne i kućama. Inače, istraživanje Južnih vesti pokazalo je da se građani najčešće opredeljuju i za najjeftiniji vid grejanja - što su uglavnom drva i ugalj.

Prema podacima iz 2017. najviše Nišlija greje se na čvrsta goriva - više od polovine površina greje se loženjem lokalnih peći, dok je manje od 30 % povezano na Toplanu.

Inače, poslednjih godina je vidan trend isključenja sa sistema daljinskog grejanja, jer je za mnoge ovaj način grejanja preskup.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • ekolog

    09:26 // 4. 11. 2019.

    stara prica .. bolje spreciti nego leciti . imam predlog za sprecavanje nastanka bolesti .. za disanje makar zdravog vazduha u kucama i stanovima pomozite nama gradjanima sa 100 eura i da kupimo ruski ambilife da se spasimo od zagadjenja makar u kucama ako ne mozemo napolju

  • Milos Djuric

    15:20 // 22. 10. 2019.

    Da Niš zimi ne bude najzagadjeniji grad na planeti (nekih dana) stručnjaci kažu da je potreban uslov za sva moguća rešenja koja dolaze u obzir - svrgavanje sa vlasti odvratne SNS kriminalne bande, koja nam je zarad ličnog bogaćenja otrovala apsolutno sve, pa stigla i do vode i vazduha.

  • rostilj

    11:59 // 22. 10. 2019.

    U Vozdovoj,od Pevca do Doma vojske najvise dime cevabdzinice,a tek kod pijace.

    • Nebojša

      05:55 // 23. 10. 2019.

      Baš tako.A,onaj investitor u Voždovoj što ozida onolike zgrade,poseče ko zna koliko drveća i nijedno ne zasadi,to se niko ne pita.Svako dvorište je tu imalo po nekoliko stabala,a sada go beton.Tako je po celom gradu gde se zida.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.