Da li će nam ćirilicu ugroziti EU ili mi sami?

Najveća pretnja ćirilici nije Evropska unija već mere za zaštitu ćirilice koje deo domaće političke i kulturne elite predlaže, navodi lingvista Boban Arsenijević, jer represivne mere rađaju kontrareakciju kod ljudi, a totalitarno je nametati nekome šta je njegov identitet i pismo.

Dok se u celoj Evropi 26. septembra obeležava Evropski dan jezika, proglašen 2001. godine od strane Saveta Evrope kako bi se naglasio značaj svih evropskih jezika, u Skupštini Srbije ovih dana mogu se ponovo čuti zahtevi da se ćirilica uniformiše kao naše jedino pismo, a deo političke i kulturne elite koji je protiv Evropske unije kao jedan od razloga svog stava navodi ugroženost i mogući nestanak ćirilice.

Lingvista Boban Arsenijević, stručnjak za jezik sa internacionalnim radnim iskustvom, ne misli da će ćirilica nestati ulaskom Srbije u EU i naglašava razliku u shvatanju identiteta između Evrope i nekih naših političko-intelektualnih krugova.

Na nivou Evrope postoji način razmišljanja da se ljudi sami opredeljuju za svoj identitet i njegova obeležja, da slobodno biraju sve aspekte kulture i života, pa i pismo. Kod nas se nameće princip da nisam ja taj koji će odrediti koji je moj identitet i pismo, već će mi neko iz vlasti to odrediti i nametnuti - kaže Arsenijević.

Svi evropski dokumenti prevode se na sva 24 jezika zemalja članica Evropske, pa je ćirilica preko Bugarske 2007. ušla na “veliku evropsku scenu” i zvanično se ravnopravno koristi sa svim ostalim pismima i jezicima.

Nema EU nikakav stav prema ćirilici, niti pozitivan niti negativan, niti ga pokazuje niti ga realizuje. Oni samo kažu recite nam šta hoćete i mi ćemo to da ispoštujemo što se tiče pisma - rekao je Arsenijević.

On navodi da je kroz svoje iskustvo zaključio da niko na ćirilicu ne gleda kao na nešto neevropsko ili retrogradno, a podseća i da je grčki alfabet “preživeo” evropsku integraciju. To potvrđuje i predstavnik Delegacije EU u Srbiji Aleksandar Đorđević, koji je nedavno u Nišu rekao da se u Briselu ćirilica već čita.

Predrasude postoje i u zemljama EU, ali su bez argumentovane podloge. Svi misle da će identitet biti oduzet. Ulaskom Bugarske, ćirilica je već ušla u EU, i na zgradama institucija u Briselu već čitamo ćirilicu. Grci takođe imaju svoje pismo - poručuje Đorđević.

Ćirilica kakvu danas poznajemo nastala je pre 150 godina, dodaje lingvista Arsenijević, pa se nameće zaključak da ona treba da bude simbol progresivnosti i pragmatičnosti, a ne izolacije i nazadnjaštva.

Inače, na zgradi Evropskog parlamenta već postoji natpis na ćirilici, na bugarskom, a da li će postojati i na srpskom jeziku ćirilicom, ostaje da se vidi narednih godina kada će se ukoliko svoj pravni poredak uskladi sa evropskim, o ulasku Srbije odlučivati na referendumu.