Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

15:29, 28. 11. 2015.

| Društvo

Da se knez, hajduk i pobunjenik nikad ne zaborave

Autor:Marika ŽivkovićIzvor:Južne vesti
miloseva cesma
Knez Miloš u Sokobanji tražio lek

Vekovima ljudi sa svih strana dolaze i vraćaju se u Sokobanju zbog njenih lekovitih voda, a onima koju su ovde obitavali, starali se o njoj i borili se za nju podignute su spomen- česme. Da ljude okrepe i podsete na znamenite likove i njihova velika dela napravljena je Miloševa česma, Hajduk Veljkova i česma u čast Ljube Didića.

Knez Miloš Obrenović najčešće je svraćao u Sokobanju pri kraju života, a 1860. godine je, kako u zapisima kaže Feliks Kanic, stigao da u njoj traži leka.

On je želeo, svakako, da živi još 10 godina, ali je i u lekarskim stvarima radio samo po svojoj ćudi. On je dovodio slavne kapacitete bečke škole, konsultovao, plaćao bogato, ali se malo obazirao na njihove savete - naglašava Kanic.

Još navodi i da je Miloš isto činio i sa savetima svog ličnog lekara Belonija koji je sa dobrodušnošću podnosio ćudi svoga veoma razdražljivog gospodara koga su ga mučili jaki bolovi i nervirali umeren način života i propisana dijeta.

Zahvaljujući blagotvornoj sokobanjskoj vodi koja je u mnogome popravila zdravlje kneza Miloša, on nalaže izgradnju spomen česme na ulazu u Sokobanju iz pravca Aleksinca. Ova više puta obnavljanja česma zadržala je svoju nekadašnji izgled pa i dalje postoji originalni natpis uklesan po kneževom naređenju: „Miloš Obrenović, prvi knjaz srpski podiže ovaj istočnik za večni spomen dolaska svog u Banju 1860. godine”.

Ovu česmu u narodu još zovu i Trebička jer se nalazi u blizini arheološkog lokaliteta Trebič iz doba neolita na kome su otkrivene rimske grobnice iz II i III veka i pronađen vredan nakit. cesma-hajduk-veljko Česma u čast hajduka koji je učestvovao u oslobođenju; foto: M. Ž.


Pobedio, vojevao i zavodio

Hajduk Veljkova česma nalazi se na putu koji spaja poznata banjska izletišta „Vrelo“ i „Borići“ pored nekadašnjeg Lovačkog doma. Ona podseća na ovog junaka i njegov podvig prvog oslobođenja Sokobanje od Turaka 1808. godine.

Dušan Baranin u romanu prati život ovog junaka i navodi da je "banja bila sedište za koje su Veljka vezivali svi uspesi i pobede" i da se "tu on ovenčao slavom.“

U predahu od borbi, celu jednu godinu ovde je uživao sa svojim bećarima u društvu turskih zarobljenica, pa zaveo i zanosnu Šemsu, kći Ali-paše Rumenlijskog. Kasnije je opet vojevao, planove kovao i nikad nije mirovao. A boravio je u Sokobanji u više navrata i sa svojom čučuk Stanom.


cesma-ljuba-didic Didić bio organizator Timočke bune u Banjskom srezu; foto: M. Ž.Buntovnik Ljuba Didić

Trgovac iz Sokobanje Ljubomir Ljuba Didić oduvek se zalagao za bolji položaj prosvetara. U sačuvanom pismu Narodnoj skupštini Srbije iz 1878. godine on piše da bez prosvete ni jedan narod ne može imati budućnost, te da škole ne mogu napredovati bez dobrih profesora i učitelja, a posebno govori o osnovnoj školi koja je, kako kaže, temelj obrazovanja u narodu.

Da bi škole napredovale... učiteljska mesta treba da zauzimaju ljudi dobro spremljeni i izvežbani u obrazovanju dece. Dobro se spremiti, izučiti, pa biti učitelj pod danačnjim uslovima, neće niko. Mi hoćemo napredak, prosvetu, za to treba da platimo jer sve što je dobro to je i skupo. Niko neće gladan da radi! Niko neće za 100 talira da služi! - zapisao je Didić.

Bio je poslanik, humanista i vođa Timočke bune 1883. godine posle čega je streljan u Zaječaru. Česma mu je podignuta 1926. godine na putu ka Lepteriji i Ozrenu, u čijoj je blizini i rodna kuća ovog junaka koja je pod zaštitom države.

Malo je pak poznato da je ovaj junak otvorio čitaonicu, bio osnivač Pevačkog društva i pokretač uspešnih kulturnih događaja u Banji.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Sokobanje.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Sokobanja u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Sokobanja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Sokobanje i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • penzos

    14:45 // 8. 12. 2015.

    Za Milosevu cesmu znam.Vise puta sam svracao kada biciklom jezdim iz Nisa do Soko banje i obratno.Za Hajduk Veljkovu cesmu, odnosno cesma u cast Ljube Didica, sada prvi put cujem ali zahvaljujuci ovom tekstu saznao sam nesto sto moram da vidim i da uporedim vode koje teku iz njih.Za Milosevu cesmu mogu da tvrdim da je dobra jednako kao cesma podno Suve planine na Bojaninim Vodama .Voda je lek !!!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.