Da se knez, hajduk i pobunjenik nikad ne zaborave
Vekovima ljudi sa svih strana dolaze i vraćaju se u Sokobanju zbog njenih lekovitih voda, a onima koju su ovde obitavali, starali se o njoj i borili se za nju podignute su spomen- česme. Da ljude okrepe i podsete na znamenite likove i njihova velika dela napravljena je Miloševa česma, Hajduk Veljkova i česma u čast Ljube Didića.
Knez Miloš Obrenović najčešće je svraćao u Sokobanju pri kraju života, a 1860. godine je, kako u zapisima kaže Feliks Kanic, stigao da u njoj traži leka.
On je želeo, svakako, da živi još 10 godina, ali je i u lekarskim stvarima radio samo po svojoj ćudi. On je dovodio slavne kapacitete bečke škole, konsultovao, plaćao bogato, ali se malo obazirao na njihove savete - naglašava Kanic.
Još navodi i da je Miloš isto činio i sa savetima svog ličnog lekara Belonija koji je sa dobrodušnošću podnosio ćudi svoga veoma razdražljivog gospodara koga su ga mučili jaki bolovi i nervirali umeren način života i propisana dijeta.
Zahvaljujući blagotvornoj sokobanjskoj vodi koja je u mnogome popravila zdravlje kneza Miloša, on nalaže izgradnju spomen česme na ulazu u Sokobanju iz pravca Aleksinca. Ova više puta obnavljanja česma zadržala je svoju nekadašnji izgled pa i dalje postoji originalni natpis uklesan po kneževom naređenju: „Miloš Obrenović, prvi knjaz srpski podiže ovaj istočnik za večni spomen dolaska svog u Banju 1860. godine”.
Ovu česmu u narodu još zovu i Trebička jer se nalazi u blizini arheološkog lokaliteta Trebič iz doba neolita na kome su otkrivene rimske grobnice iz II i III veka i pronađen vredan nakit.
Česma u čast hajduka koji je učestvovao u oslobođenju; foto: M. Ž.
Pobedio, vojevao i zavodio
Hajduk Veljkova česma nalazi se na putu koji spaja poznata banjska izletišta „Vrelo“ i „Borići“ pored nekadašnjeg Lovačkog doma. Ona podseća na ovog junaka i njegov podvig prvog oslobođenja Sokobanje od Turaka 1808. godine.
Dušan Baranin u romanu prati život ovog junaka i navodi da je "banja bila sedište za koje su Veljka vezivali svi uspesi i pobede" i da se "tu on ovenčao slavom.“
U predahu od borbi, celu jednu godinu ovde je uživao sa svojim bećarima u društvu turskih zarobljenica, pa zaveo i zanosnu Šemsu, kći Ali-paše Rumenlijskog. Kasnije je opet vojevao, planove kovao i nikad nije mirovao. A boravio je u Sokobanji u više navrata i sa svojom čučuk Stanom.
Didić bio organizator Timočke bune u Banjskom srezu; foto: M. Ž.Buntovnik Ljuba Didić
Trgovac iz Sokobanje Ljubomir Ljuba Didić oduvek se zalagao za bolji položaj prosvetara. U sačuvanom pismu Narodnoj skupštini Srbije iz 1878. godine on piše da bez prosvete ni jedan narod ne može imati budućnost, te da škole ne mogu napredovati bez dobrih profesora i učitelja, a posebno govori o osnovnoj školi koja je, kako kaže, temelj obrazovanja u narodu.
Da bi škole napredovale... učiteljska mesta treba da zauzimaju ljudi dobro spremljeni i izvežbani u obrazovanju dece. Dobro se spremiti, izučiti, pa biti učitelj pod danačnjim uslovima, neće niko. Mi hoćemo napredak, prosvetu, za to treba da platimo jer sve što je dobro to je i skupo. Niko neće gladan da radi! Niko neće za 100 talira da služi! - zapisao je Didić.
Bio je poslanik, humanista i vođa Timočke bune 1883. godine posle čega je streljan u Zaječaru. Česma mu je podignuta 1926. godine na putu ka Lepteriji i Ozrenu, u čijoj je blizini i rodna kuća ovog junaka koja je pod zaštitom države.
Malo je pak poznato da je ovaj junak otvorio čitaonicu, bio osnivač Pevačkog društva i pokretač uspešnih kulturnih događaja u Banji.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Sokobanje.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta “Sokobanja u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Sokobanja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Sokobanje i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Komentari
Poslednji komentari
penzos
14:45 // 8. 12. 2015.
Za Milosevu cesmu znam.Vise puta sam svracao kada biciklom jezdim iz Nisa do Soko banje i obratno.Za Hajduk Veljkovu cesmu, odnosno cesma u cast Ljube Didica, sada prvi put cujem ali zahvaljujuci ovom tekstu saznao sam nesto sto moram da vidim i da uporedim vode koje teku iz njih.Za Milosevu cesmu mogu da tvrdim da je dobra jednako kao cesma podno Suve planine na Bojaninim Vodama .Voda je lek !!!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.