Dan planete Zemlje u senci pandemije virusa korona

Od 1970. godine, 22. april se obeležava kao Dan planete zemlje, a ove godine njegovo obeležavanje protiče u senci pandemije virusa korona. Na ovaj dan ekološke organizacije iz celog sveta pozivaju Ujedinjene nacije da zdravo prirodno okruženje proglase fundamentalnim ljudskim pravom, u Srbiji se građani često žale na ekološke probleme, a ministar ekologije Goran Trivan kaže da je država odlučna da ih efikasno rešava.

U svetu se najčešće govori o globalnim klimatskim promenama, efektu staklene bašte, ekstremnim vremenskim nepogodama ili smanjenju upotrebe fosilnih goriva, a proteklih godina na jugu Srbije najčešće se govorilo o nemarnosti građana, divljim deponijama, štetnim uticajima derivacionih mini-hidroelektrana, požarima na otvorenom i aero-zagađenju.

Trenutno su ove teme van fokusa građana, a sve oči uprte su u borbu protiv korona virusa.

Ipak, da je ovo pravi trenutak da se zdravo prirodno okruženje proglasi fundamentalnim ljudskim pravom, smatraju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica koje je deo globalne ekološke organizacije Birdflaj.

Oni u pismu pozivaju Ujedinjene Nacije da kao odgovor na pandemiju koronavirusa, doda “Prilog 31“ Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, koji bi uključivao univerzalno pravo na zdravo prirodno okruženje, zagarantovano javnim politikama, vođeno održivošću, naučnim činjenicama i tradicionalnim znanjima. Divje deponije svakodnevno "niču"; foto: Lj. F.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima nastala je iz pepela Drugog svetskog rata u kojoj su prvi put mapirana osnovna ljudska prava koja se moraju zaštititi na globalnom nivou. Njegovih 30 priloga pokrivaju teme kao što su mučenje, ropstvo i obrazovanje, ali izostaje važan segment, nema ni reči o očuvanju prirodnog okruženja - od koga zavisi čovek i ceo život na Zemlji. Ako bude usvojen, ovaj amadman će prva dopuna još od 1948. godine kada je ovaj važan dokument nastao - kaže se u pismu.

Da je pandemija virusa korona najveća globalna kriza još od Drugog svetskog rata, kažu u ovoj globalnoj organizaciji, iz koje smatraju da pandemija takođe pruža svetskim liderima šansu, ali i obavezu, da transformišu društvo i u vremenu koje dolazi zaštitite dobrobit budućih generacija.

Zdravlje naše planete je naše zdravlje. Mi ljudi se oslanjamo na prirodu zarad našeg opstanka i zdravlja zajednice, ali naše ponašanje je poremetilo prirodni balans Zemlje. Nalazimo stisnuti između kriza klimatskih promena i gubitka biološke raznvrsnosti, koje su suočile preko milion vrsta sa opasnošću od iščezavanja, a sve to negativno utiče i na zdravlje ljudi - kažu ekolozi.

U prošlosti je bilo napora da se uvrsti pravo na zdravu životnu sredinu, ali oni nisu uspeli, a sada se u pismu traži da se “Prilog 31“ - pravo na zdravo prirodno okruženje hitno uvrsti na dnevni red samita Generalne Skupštine UN-a posvećenu biodiverzitetu, u septembru ove godine, sa ciljem njegovog odobrenja u decembru 2023. godine, kada će se obeležiti 75. godišnjica usvajanja Univerzalne deklaracije od strane Generalne Skupštine UN-a.

Aktuelni ministar ekologije Goran Trivan povodom Dana planete zemlje kaže da je danas u vreme svetske pandemije, pitanje brige za zdravlje čoveka je više nego ikada aktuelizovalo pitanje zdravlja planete. Požari obeležili kraj prošle godine; foto: JV/A. Kostić

Svetska zdravstvena organizacija je i pre pojave kovida 19 upozoravala da će klimatske promene uticati na pojavu i širenje zaraznih bolesti. Vesti i satelitski snimci iz različitih delova sveta ovih dana svedoče da je planeta manje zagađena, da su čistije vode i vazduh jer je, zatvaranjem fabrika, smanjivanjem industrijske aktivnosti i saobraćaja, smanjeno emitovanje gasova koji utiču na zagađenje i klimatske promene. I to je svojevrsna opomena i zapitanost da li će kada sve ovo prođe, ljudska civilizacija moći da zadrži ove pozitivne promene - kaže Trivan.

On dodaje da je Srbija započela promene u životnoj sredini i da je odlučna da sistemskim i doslednim merama efikasno rešava ekološke probleme, kao da aktivno učestvuje u svim regionalnim i globalnim aktivnostima koje doprinose rešavanju klimatskih izazova.

Međutim, građani svedoće da se i u vreme pandemije ne vodi briga o prirodi, a da je obaveza nadležnih da više vode računa o njoj, ali i da svaki pojedinac treba da bude čuvar prirode i planete Zemlje.