Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:02, 11. 11. 2018.

| Društvo

Dan primirja u Prvom svetskom ratu - dan kada su utihnuli topovi

Autor:Aleksandar DinčićIzvor:Južne vesti
Spomenik oslobodiocima
Dan primirja u Prvom svetskom ratu mogao je da se obeležava i ranije; foto: JV / P. Blagojević (arhiva)

Oko 22 miliona ljudskih života, od čega više od milion iz Srbije, zbrisano je u Prvom svetskom ratu, koji je buktao između 1914. i 1918. godine. Nezvanično su puške položene 11. novembra 1918, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom. Značaj ovog datuma, ali i horor koji je doneo četvorogodišnji rat, za Južne vesti opisuje niški istoričar Aleksandar Dinčić.

Dan koji se svake godine obeležava 11. novembra, samo da je bilo malo više ljudskog razumevanja, lako se mogao obeležavati nekog drugog datuma, i znatno ranije od godine kada je nezvanično okončan Prvi svetski rat.

Nije više nepoznanica da su Sile Antante napravile istorijsku grešku nakon Austrougarskog poraza u Srbiji 1914. godine. Što nisu doprinele da se rat završi znatno ranije, a ljudski gubici drastično umanje.

Zbog velike Dardanelske ekspedicije radi zaštite Krima, Saveznici su pripremali svoju ogromnu vojsku, pokušavajući istovremeno da Italiju, Bugarsku, Rumuniju i Grčku privuku na svoju stranu. Međutim, samo je bilo potrebno da 300.000 svežih vojnika sa srpskom i crnogorskom vojskom napadne već uzdrmanu Austrougarsku monarhiju, koja je već imala više od pola miliona vojnika van borbenog stroja.

Takvu aktivnost ne bi mogle pasivno posmatrati balkanske države, koje su se prosto cenkale kome da pristupe. Prišle bi Antanti, a onda snažan
saveznički pritisak Austrougarska ne bi mogla nikako da izdrži. Stvorila bi se široka antinemačka koalicija koja bi navalili na usamljenu Nemačku. Rat bi se na taj način završio pre 1916. godine.


Saveznička taktika i žrtve

Saveznici su žrtvovali milion svojih vojnika u Dardanelskoj ekspediciji od koje su mnogo očekivali. Nemačko pojačanje je stiglo na vreme i stvoren je pomorski gvozdeni bedem. Saveznička taktika je bila da imaju osiguran bok dok napadaju na Mramornom moru.

To je bilo mirovanje Bugarske ili makar njeno prilaženje Antanti na štetu uzimanja srpskih teritorija, ali takođe i srpsko vojno angažovanje na teritoriji Dvojne monarhije, kako bi se sprečio eventualni austrougarski napad koji je onda Bugarsku ozbiljno mogao pokolebati.

Za formalni završetak rata, presudnu ulogu su odigrali novi ljudski resursi, snažna vojna industrija, ekonomija i logistika. Mnogi istoričari smatraju da je to bio ulazak svežih američkih trupa na evropsko bojište. Oni su praktično zamenili carsku rusku vojsku koja je zbog revolucija i mučkog udara boljševika bila izbačena iz borbenog stroja.


Produžetak rata

Zaključivanjem primirja sa Nemačkom u Brest-Litovsku, Lenjivova Rusija je praktično produžila rat za još godinu dana i omogućila da se nemačke trupe svom snagom prebace na Zapadni front i suzbiju započetu saveznički veliku protivofanzivu.

Međutim, u celom tom procesu preispitivanja, minimizira se učešće savezničke vojske na Balkanskom frontu. U prvom redu, angažovanje 122.000 srpskih vojnika u 1916. godini, koji su krajnjim naporima malo pomerili front prema severu i destabilizovali bugarsku armiju nakon oslobođenja Bitolja.

To je primoralo nemačke komandante da dovlače pojačanja, pojedine jedinice sa Zapadnog fronta. Tako je za Centralne sile
zapadno bojište postepeno slabilo.


Poslednja runda

Već 1. novembra 1918. godine izbila je pobuna nemačkih mornara, 4. novembra je kapitulirala Austrougarska, dok je četiri dana kasnije počela revolucija u Nemačkoj, proglašena republika i zatražena abdikacija cara Viljema. U takvim okolnostima rat se neumitno bližio svom kraju.

Nemački predstavnici zatražili su uslove za potpisivanje primirja. Maršal Foš im je rekao: napuštanje Elzasa, Lorene, Belgije, Luksemburga, Bugarske, Rumunije i kapitulacija celokupne vojske. Naročito je naglasio da ima 25 spremljenih divizija koje će udariti u srce Nemačke. Konačno, 11. novembra, u Kompijenskoj šumi, u specijalnom vagonu maršala Foša, nemački izaslanici su potpisali primirje. Poslat je diplomata Matijas Erzberger da u ime Nemačke potpiše predviđeno primirje.

Prvi svetski rat je zvanično završen 28. juna 1919. godine Versajskim mirom. Sile Antante su pozvale pod zastavom 40 miliona vojnika, a Centralne sila 22 miliona.


Velike žrtve Velikog rata

Pre rata je u Kraljevini Srbiji živelo skoro 4.500.000 stanovnika. U Prvom svetskom ratu mobilisano je 2.050.000 vojno sposobnih muškaraca, dok je cena pobede plaćena sa 378.489 poginulih i umrlih od rana i zaraznih bolesti. Broj stradalih zapravo je mnogo veći, jer u vreme podnošenja izveštaja na mirovnoj konferenciji u Versaju nisu postojali podaci o umrlim ratnim zarobljenicima u neprijateljskim logorima.

Može se slobodno, kao približno, uzeti da je oko 400.000 srpskih vojnika i starešina nastradalo za vreme Prvog svetskog rata (minimalni gubici) i što Srbijusvrstava na peto mesto kada je reč o poginulim savezničkim snagama u velikoj pobedi.

Najzad, ako se pridodaju gubici u Balkanskim ratovima onda izlazi da je Srbija svoja tri rata, koja je vodila u XX veku, platila ogromnim žrtvama, izgubivši pola miliona vojnika. To se vidno odrazilo u demografskom pogledu, s obzirom da su najveći procenat poginulih činili prvopozivci od 21 do 31 godine.

O tome kako je teklo oslobođenje Niša u Prvom svetskom ratu možete pročitati na Južnim vestima.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • ANon

    19:52 // 11. 11. 2018.

    Samo da se prisetimo ko je pokrenuo rat???

  • Mara

    12:12 // 11. 11. 2018.

    Sta reci

  • Seljak Dragutin

    10:13 // 11. 11. 2018.

    Moji izvidjaci iz Pariza mi javljaju da Danu primirja nije prisustvovao predsednik Tramp koji je prilika da predsednici iskoriste za zabavu i druzenje. Ocigledno je covek ovakve zabave prosao pre trideset godina i zna prave prilike u svetu i svojoj zemlji pa nema vremena za zabavu.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.