Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:17, 21. 5. 2014.

| Društvo

Deca polako prihvataju "različite" od sebe

Autor:J. C.Izvor:Južne vesti
490x370-sanja-slika2.jpg
Predstava "Kako mama kaže" niškog "Otvorenog kluba" pokazuje predrasude o inkluzivnom obrazovanju

Dok većina osnovaca smatra da se ponaša pozitivno prema “drugačijim” vršnjacima, deca sa teškoćama u razvoju kažu da ipak postoji velika distanca - rezultati su istraživanja sprovedenog u par niških osnovnih škola.
 
Rezultati istraživanja pokazuju da bi deca iz takozvane većinske populacije delila užinu, slikala se i družila se sa vršnjakom koji ima teškoće u razvoju, što se tumači činjenicom da to zahteva “manje uključivanje emocija”.

- Sa druge strane, 12 odsto dece sa teškoćama ne oseća se prijatno u društvu svojih vršnjaka jer drugari beže od njih, maltretiraju ih, psuju i guraju, vređaju, zadirkuju, zavitlavaju ali i zato što se osećaju odbačenim i drugačijim - rezultati su istraživanja.

obrazovanje Ilustracija; Foto: unicef.rs

Deca sa smetnjama u razvoju smatraju da im je potrebna veća podrška vršnjaka u svakodnevnim aktivnostima kakve su pisanje domaćeg, pomoć na fizičkom, da se popnu uz stepenice, da odu u toalet, iako osnovci iz većinske populacije smatraju da pomažu u dovoljnoj meri.

Istraživanje pokazuje da 91 odsto dece ne zna šta je inkluzivno obrazovanje, odnosno obrazovanje za sve bez obzira na razlike.

- Neophodno je raditi na tome da se kod đaka, nastavnika kao i kod roditelja razvije tolerancija i razumevanje različitosti, a u tome mora učestvovati cela zajednica - kažu u “Otvorenom klubu”.

Ovo istraživanje rađeno sa blizu 1.000 dece iz 30 osnovnih škola u Srbiji, među kojima su se našle i niške, ispitivalo je stavove osnovaca o inkluzivnoj nastavi i prihvatanje vršnjaka sa teškoćama u razvoju, romske, siromašne i druge dece iz osetljivih društvenih grupa.

Ono je sprovedeno kao deo projekta “Mreža mladih za inkluzivno društvo“ koji realizuje Društvo za razvoj dece i mladih “Otvoreni klub” iz Niša u saradnji sa još nekoliko organizacija i udruženja iz Srbije, a finansira Delegacija Evropske unije u okviru EIDHR programa.

Inkluzivno društvo - vrednost EU

Inkluzivno obrazovanje, koja podrazumeva obrazovanje za sve, bez obzira na nacionalnu pripadnost, teškoće u razvoju, pol, mesto življenja ili druge osobine, u Srbiji je uvedeno 2009. godine. Iako i dalje izaziva brojne polemike i predrasude među nastavnicima, kao i roditeljima, nepobitna je činjenica je primena ovakvog vida obrazovanja jedna od vrednosti Evropske unije.

- Obrazovanje koje uključuje sve, bez obzira na razlike, seže do same suštine principa i vrednosti zemalja koje čine Evropsku uniju - kaže Darko Ignjatović iz “Otvorenog kluba”.

U Evropi se sistemi inkluzivnog obrazovanja razvijaju nekoliko decenija. Ipak, ne postoji jedinstveni sistem obrazovanja za osobe sa smetnjama u razvoju.

​J​užne vesti će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.

Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?

Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…

Pokušaćemo da vam kroz više različitih priča prikažemo gledišta o EU građana sa juga, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.