Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

20:24, 27. 2. 2020.

| Društvo

Dnevno nas napuste 2 lekara, odlaze i oni sa višegodišnjim radnim stažom

Autor:Nikola MitićIzvor:Južne vesti
doktor
Na Birou ima ukupno 15.000 zdravstvenih radnika; foto: Flickr/Hamza Butt

Dok se pacijenti brinu ko će ostati da ih leči, a zvaničnici tvrde da problema nema, Srbiju, prema grubim procenama, napuštaju 2 lekara dnevno, zaključak je istraživanja koje je sproveo Medijski istraživački centar iz Niša. U red za karte u jednom smeru staju i medicinski veterani, a strah od otkaza i ishoda odlaska, razlozi su za to što planove za migraciju medicinari prave u tajnosti, dodaju učesnici istraživanja. Oni koji odlaze navode način na koji se u Srbiji dolazi do posla, bolje radne uslove i opremljenost bolnica u evropskim zemljama, inostranu penziju i bolje uslove specijalizacije kao glavne razloge za odlazak.

mic, zasto lekari odlaze, foto mirc 2 Sanja Janačković sumnja da će najavljeno povećanje plata da zadrži medicinsko osoblje; foto: Media i reform centar

Jedna od učesnica istraživanja, Sanja Janačković izražava sumnju da će najavljeno povećanje plate od strane Ministarstva zdravlja da zadrži medicinsko osoblje ovde, jer, kako navodi, plata nije definitivno jedini razlog zbog kog naše medicinsko osoblje odlučuje da ode. Kao primer navodi doktora pedijatrije Tijanu Nikolić, koja se u Nemačkoj ponovo specijalizovala.

Kao ogromnu razliku Tijana ističe to što je morala da vrati novac za specijalizaciju, koju joj je finansirala država. Pristala je da u Nemačkoj ponovo specijalizira i da vraća novac Domu zdravlja u Srbiji. Ona kaže da takvih ograničenja u Nemačkoj nema, tamo ima pravo da započne specijalizaciju u jednoj bolnici, promeni radno mesto, bolnicu, grad, pokrajinu, a da pritom nemaju obavezu da ikome vrate novac. Ističe da su medicina i dijagnoze iste, ali nije ista dijagnostika i nije ista opremljenost bolnica tamo i ovde i da ono što je tamo naučila za godinu i po, nije naučila ovde za 15 godina - navodi Janačkovićeva.

O razlikama slovenačkog i srpskog sistema Janačkovićeva pojašnjava kroz priču Jelene Raković, kojoj je bilo interesantno to da je sve dobila “normalnim putem”, a kao razlog za odlazak navodi to što je još pri kraju studija Rakovićeva videla kako se ovde dolazi do posla i smatrala da ona na taj način ne bi dobila posao ili bar ne tako brzo.

Profesionalno ostvarivanje, ali i višestruko veća plata od one koju je imala u niškom Domu zdravlja, razlozi su zbog kojih je specijalista pedijatrije dr Tijana Nikolić otišla u Nemačku, gde je ponovo završila specijalizaciju, objašnjavaju iz MIC-a.

Šefovi cene svoje zaposlene, na koje god usavršavanje želite da idete, oni će to da vam omoguće, plate prevoz, smeštaj kako biste ostali i doprineli radu te bolnice. U Srbiji sva usavršavanja, na koja želite da idete, morate sami da platite ili da tražite sponzora, a to su bile farmaceutske kuće. Na neki način imate obavezu da vraćate dug specijalizacije, ovde vas uslovljavaju da morate da ostanete u ustonavi određen broj godina, u suprotnom morate da vraćate novac, a toga u Nemačkoj nema - obrazlaže Nikolićeva.

U istraživanju je direktor Kliničkog centra Niš Zoran Radovanović rekao da migracija lekara nije novost i da takve primere imamo i u zemljama u okruženju, pa čak i u Nemačkoj i Norveškoj, koje su neke od zemalja u koje odlaze srpski medicinari.

Što više para bude bilo u državi, više para će biti i za zdravstvo - poručuje Radovanović.

Ljubav prema porodici i prijateljima je nešto zbog čega je odlučio da ostane ovde, navodi dr Nikola Radovanović, volonterski specijalizant, koji specijalizaciju od oko 700.000 dinara plaća sam.

Uvek postoji za i protiv za odlazak iz zemlje i to je individualan izbor. Najbitnija stvar je što u inostranstvu pridošli specijalizanti dobijaju trivijalne specijalizacije, koje državljani te zemlje ne žele. Oprema koju mi imamo u angio-sali je po svim svetskim standardima, takvu istu opremu imaju lekari u Nemačkoj ili u bilo kojoj evropskoj zemlji - dodaje Radovanović.

mic, zasto lekari odlaze, foto mirc 3 Radiologa na listi nezaposlenih na Zavodu nema, dok pedijatara ima, naglašava Jelena Đukić Pejić; foto: Media i reform centar

Radiologa na listi nezaposlenih na Zavodu nema, dok pedijatara ima, naglašava jedna od učesnika istraživanja Jelena Đukić Pejić.

Lekara, bez obzira na migraciju, ima dovoljno i oko toga su se usaglasili i Ministrastvo zdravlja, i Lekarska komora. Lekara sa licencom ima nešto više od 34 000, i kažu da je to po statistici u odnosu na 100.000 stanovnika u proseku evropskih država.

Problem, oko čega se oni takođe slažu, je neravnomerna teritorijalna raspoređenost. To je posledica ne samo migracija van zemlje, nego i migracija u velike centre, pre svega u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Beogradu, nego u ruralnim područjima - još jedan je od zaključaka istraživanja.


Upitno ko će naslediti lekare koji uskoro odlaze u penziju

mic, zasto lekari odlaze, foto mirc 4 Na Birou ima 15.000 zdravstvenih radnika, kaže Tatjana Đukić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju; foto: Media i reform centar

Drugi problem, koji je u ovom istraživanju uočen je starosna struktura specijalista, gde se procenjuje da je njihova prosečna starost oko 55 godina, dodaje Sanja Janačković.

Brine me to što mnogo lekara i medicinskih sestara odlazi iz Srbije. Čekamo mesecima za intervencije i savete lekara. Imam sreće da imam dobrog lekara, ali šta da radim kad ode u penziju? Što se dece tiče, pronašli smo pedijatra koji je jako dobar, ali je pred penzijom - kaže jedna građanka.

Na ovaj problem upozorava i doktor dečje interne klinike Saša Živić, koji je stava da za 5 godina neće imati ko da leči pacijente.

Prosek godina neonatologa je preko 60 godina. Koliko ja znam, najmanje njih 5 ide u penziju od ukupno 10 neonatologa u roku od godinu - dve. Što znači da ko želi da rađa decu, neka ih rađa u narednih 5 godina. Posle toga, ili će da dođe neki emigrant ili neki lekar početnik, jer više neonatologa neće biti, jer se oni ne stvaraju za 2, 3 ili 5 godina - kaže Živić.

Na Birou ima ukupno 15.000 zdravstvenih radnika, od čega oko 2.800 lekara, statistika je do koje se došlo u ovom istraživanju, pojašnjava Tatjana Đukić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Iz Ministarstva smo mogli da čujemo da problem migracije zdravstvenih radnika nije alarmantan jer postoji veliki broj onih koji završe fakultet nego što je potrebno. Postavlja se pitanje šta radi Ministarstvo obrazovanja - zapitala se Đukićeva.

Dnevno Srbiju napuste 2 lekara, podsetila je Đukićeva, dodajući da 700 do 900 njih potraže licencu lekarske komore, ali da se ne zna koliko njih godišnje ode iz zemlje, jer ne postoji mehanizam koji bi lekare primorao da se javljaju kada odlaze.


Medicinari često u tajnosti odlučuju o odlasku iz straha od ishoda, ali i otkaza

mic, zasto lekari odlaze, foto mirc 1 foto: Media i reform centar

Još jedan od problema sa kojima su se suočavali tokom istraživanja je i to što je bilo teško pronaći sagovornike koji smeju da pričaju, jer kod nas još ima dosta straha oko toga ko će da ih čuje, kaže Jelena Đukić Pejić, koja je učestvovala u istraživanju.

Imala sam još jednu sagovornicu, koja nije želela da govori javno. To je medicinska sestra sa 30 godina radnog iskustva, koja se nada da će otići u Nemačku. Njen razlog nije plata, već strah od niske penzije. Njen cilj je da dobije nemačku penziju, dakle ima i takvih slučajeva. O tome nije htela da govori javno, jer radi u zdravstvenoj ustanovi u Nišu i boji se onoga što bi moglo da se desi ako se tamo ne snađe, ali ima strah i od otkaza - objašnjava Sanja Janačković.

Podsetimo, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Južne vesti organizovali su debatu na temu migracija medicinara, koja je protekla uz manje odgovora, a više uz međusobne uvrede sagovornika, dnevne politike, oštre retorike i sukob na ličnom nivou umesto argumenata direktora niškog Kliničkog centra i predstavnika Sindikata lekara i farmaceuta.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Ouzo

    07:42 // 29. 2. 2020.

    Samo prazne price, teorije, konstatacije, statistike...
    Ispricaju se i ajmo kuci ili na kafu .

  • Rade

    12:59 // 28. 2. 2020.

    Koliko radim u zdravstvu Srbije a to je 20 godina, ništa se nije promenilo značajno na bolje. Ima kozmetike poput IZISa, elektronskih recepata i sl. ali je sve drugo isti i čini mi se gore. Korak nismo mrdnuli. To je što zbog neznanja i neodgovornosti ali pre svega zbog sebičnosti i pohlepe odgovornih. Od direktora klinika, d.zdravlja, KC pa nagore...Njima je dobro.

    • Dr

      14:57 // 28. 2. 2020.

      Elektronski recepti nisu nikako nešto što je pozitivno. Uništena je struka farmaceuta i lekara opšte prakse. Mogućnost greške neuporedivo povećana, mogućnost zloupotrebe nesaglediva (ogroman broj ljudi može imati uvid i dijagnozu i terapiju bilo kog građana Srbije!!!). Ako papirni recepti postoje u većini zemalja EU očigledno zato postoji dobar razlog.

  • Radnik

    12:38 // 28. 2. 2020.

    Napravili ugovore cistacima i servirima da moraju krevete da namestaju doktorima i cipele da im ciste. Ukoliko odbiju sledi otkaz!

    • Kike

      18:54 // 28. 2. 2020.

      Uvek sam želeo da oni koji rade fizički posao zamene posao sa onima koji rade umni i imaju odgovornost. Ovi prvi se uglavnom ne sećaju kako je sedeti uz knjigu, uz koju su ovi drugi proveli sa specijalizacijom najmanje 22 godine života. Namestiti krevet i obrisati recimo hirurške klompe je ispod časti , ali Vučić za rukav za milion usluga nije...

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.