Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

22:00, 30. 9. 2018.

| Društvo

Dobrovoljno udruživanje opština kao šansa za povećanje njihovih kapaciteta

Autor:M. P.Izvor:Južne vesti
Opština Niška Banja
Aglomeracija u Francuskoj uvedene osemdesetih godina; foto: arhiva JV

Problem centralizacije, neravnomernog ekonomskog razvoja, kao i manjka kapaciteta kada je reč o administraciji, Francuska je rešila uvođenjem aglomeracija, objašnjava potpredsednik jedne od njih Stefan Mokler. Udruživanje malih opština, pogotovu onih siromašnijih na jugu Srbije, omogućilo bi im i učestvovanje u velikim projektima, za koje same nemaju kapacitete.

Reč je o udruživanju opština na dobrovoljnoj bazi, koje onda ravnomerno dele prihode, ali i administraciju i usluge koje pružaju građanima, objašnjava Mokler, potpredsednik Velikog Daksa, što samo povlači i zajedničko korišćenje različitih resursa.

Aglomeracije služe da pružaju ljudima veće usluge na većoj teritoriji, sa racionalizacijom troškova za pružanje usluga. Velika razlika je omogućila da službe koje su postojale za veliki grad mogu da se šire i da pokrivaju potrebe cele aglomeracije i za male opštine, pa tako recimo imamo službu za pomoć u kućama, da li ste u gradu, u centru ili u najudaljenijem delu, tarifa je ista - priča Mokler.

Kao još jednu prednost ovakvog vida udruživanja potpredsednik Daksa izdvaja i ukidanje takmičarskog duha, koji je ranije bio i te kako rasprostranjen među opštinama. Sada, kako porez ide u kasu ”virtuelnog grada”, ne gleda svaka mala opština da industrijalce dovede upravo na svoju teritoriju, već se oni šalju u ruralna područja, što omogućava razvoj svake zone ekonomske aktivnosti.

Aglomeracije smanjuju centralizaciju i omogućavaju da ne budete u takmičarskom duhu, da se centar bori protiv periferije. Ranije su porezi koje plaćaju firme išli u lokalnu samoupravu na čijoj se teritoriji nalazila. Postojalo je takmičenje onda između različitih lokalnih samouprava, jer želiš da investitor bude na tvojoj teritoriji, da bi mogao da dobijaš prihode od poreza - objašnjava Mokler.

Potpredsednik ove francuske aglomeracije bio je u poseti Niškoj Banji, a predsednik ove niške Opštine Dejan Jovanović naglašava da bi od udruživanja opštine u Srbiji imale višestruku korist. Aglomeracije su prednost, jer sem autonomne pokrajine Vojvodine, kaže Jovanović, u Srbiji ne postoji srednji nivo vlasti.

U slučaju velikih projekata za koje treba konkurisati, male opštine nemaju administrativne kapacitete ni da konkurišu, ni da ih realizuju. Aglomeracije su dobro rešenje srednjeg nivoa vlasti, jer su na dobrovoljnoj bazi, opštine nalaze između sebe neki zajednički sadržalac oko koga se udružuju - priča Jovanović.

Zajednički sadržalac je nešto nepromenljivo, objašnjava Jovanović, to bi recimo mogla da bude Stara planina, a da onda opštine realizuju projekte vezane za nju.

Ipak, tu je i faktor finansiranja aglomeracija, jer je nerealno očekivati, smatra Jovanović, da se male, pretežno siromašne opštine na jugu Srbije same finansiraju. Zato bi u tom slučaju bila potrebna i pomoć države, da izvorne prihode opština ostavi neokrnjene, a da im prebaci neki deo prihoda, poput poreza na zarade.


Decentralizacija zbog boljeg razumevanja potreba stanovnika

Upravo tako je i u Francuskoj, objašnjava počasni konzul ove zemlje u Nišu Saša Miljković, gde i zajednice aglomeracija i zajednice opština, koje su dva vida udruživanja, imaju sopstvene poreze. Imaju propisana obavezna i dodatna zaduženja, kao i ona koja lokalne sampouprave prenesu na njih.

Zajednica aglomeracije ima obavezne nadležnosti prostorno planiranje, ekonomski razvoj, socijalna ravnoteža stanovanja i drugo i fakultativne nadležnosti gde se biraju tri među sledećim: putevi, čistoća, voda, životna sredina, kulturni i sportski objekti, socijalne aktivnosti - pojašnjava ovaj sistem Miljković.

Kako je ovo srednji nivo vlasti, decentralizaciji doprinosi jer razume potrebe svojih stanovnika, smatra Miljković, znatno bolje od države.

Postojanje izvora finansiranja zajednički identifikovanih i pripremljenih projekata, uz sufinansiranje države, pretpostavlja prirodnu zainteresovanost za njihovo potpuno i dinamično sprovođenje, naspram onih projektima finansiranih iz centralnog nivoa, koji nemaju te osobine - priča Miljković.

Inače, aglomeracije u Francuskoj, prema istraživanju Udruženja gradonačelnika velikih gradova Francuske predstavljaju značajan deo bruto domaćeg proizvoda (BDP-a). Gotovo 50 % stvaranja bogatstva vrši se na teritoriji velikih aglomeracija.

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • pera

    12:20 // 1. 10. 2018.

    Niš su rasparčali na 4 opštine i Nišku banju i time trajno zaustavili razvoj grada.
    Od kada je Niš pocepan na opštine niko ga više ne spominje kao "drugi največi grad" u Srbiji.
    Novi Sad nije naseo na tu igru i Novi sad se mnogo ubrzanije razvija,
    a mi mnogo trošimo na opštinske uprave koje ne rade ništa i jednostvano pojedu taj novac koji bi mogao da se utroši na razvoj.

  • Под Камен

    07:22 // 1. 10. 2018.

    Укинути све општине на територији града Ниша јер су оне обична свратишта и сигурне куће за партијске функционере и њихове фамилије и ништа не раде на ползу и корист обичних људи.

  • Mara

    06:56 // 1. 10. 2018.

    Francuska u Nisu.Čudno

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.