Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

00:00, 10. 1. 2017.

| Društvo

Dron i 3D animacija oživljavaju Caričin grad

Autor:J. ĆosinIzvor:Južne vesti
Justiniana-Prima,-3D,-foto-J.COsin
U njemu je nekada vreveo život, foto: J. Ćosin

Iako je otkriven pre više od jednog veka, za Caričin grad, poznat kao Justiniana Prima, jedan od najznačajnijih vizantijskih gradova u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva, sa impozantnim mozaicima i brojnim bazilikama, mnogi u Srbiji nisu ni čuli jer se na njegovom uređenju do sada nije učinilo mnogo toga.

Međutim, ovaj antički grad nadomak Lebana, koji je pre 16 vekova brojao više od 12 hiljada ljudi, uskoro bi mogao da dobije „novi život“, jer će prema najavama direktora Turističke organizacije Bojana Jovića uskoro početi njegova restauracija, a trebalo bi da bude podignuta i zaštitna konstrukcija.

Da bi lokalitet zaista zaživeo, neophodna je i bolja prezentacija, slažu se stručnjaci, pa je nedavno u te svrhe grupa nemačkih arhitekata napravila 3D animaciju grada.

I u Turstičkoj organizaciji se slažu da bi jedno tako važno Arheološko nalazište kao što je Caričin grad moralo da bude mnogo bolje prezentovano.

Jović kaže da će svim savremenim sredstvima pokušati da posetiocima približi ovaj lokalitet i inspiriše ljude iz čitavog sveta da posete Srbiju i Caričin grad.

Uporno radimo na tome da na što bolji način predstavimo bogatstvo sa ovih prostora. Dobar primer tome, pored 3D animacije, nesumnjivo je i snimak lokaliteta dronom koji nam je za potrebe turističke promocije ustupio dugogodišnji istraživač nalazišta i arheolog Vujadin Ivanišević - otkriva Jović.

Nakon što je pre nekoliko godina očišćen od korova i žbunja, ovaj lokalitet postao je makar pristupačniji posetiocima, a iz Turističke organizacije se nadaju da će nakon rekonstrukcije broj posetioca biti utrostručen i da će premašiti 5.000 ljudi godišnje.

Ove godine počeće radovi na njegovoj restauraciji i konzervaciji, a biće podignuta i zaštitna konstrukcija kako bi konačno postao dostupan svakom posetiocu ovog arheološkog lokaliteta iz šestog veka za koji se veruje da ga je podigao rimski car Justinijan I - priča Jović.

Koliko je ovaj antički grad bio bogat možda najbolje govori podatak da je imao sve sadržaje kao i najveće rimske metropole.

Vodovod, kanalizacija, fontana, velika cisterna i vodotoranj, nekoliko javnih kupatila, pet mostova, brana, jezero, pet sistema odbrane, arhiepiskopiski dvor kao i principiu, odnosno sedište vojnog komandanta samo su neke od stavki, dok je za svaki epitaf ovde dokazano da nije sa ovog prostora, već da je poreklom iz Male Azije i Turske.

Na ulazu u donji grad nalazi se javno kupatilo sa termama. Ni jedan čovek nije mogao da uđe u gornji deo grada ukoliko ne opere svoju garderobu i ne okupa se, radi zaštite od epidemije – priča Jović.

Na ovom lokalitetu je pronađeno šest carskih i 25 crkvenih pečata, a među njima i pečat arhiepiskopa Jovana koji se pominje u izvorima toga doba.

Caričin grad je živeo samo 80 godina, nakon čega je podlegao najezdi Avara i Slovena. Istraživačima je, kaže Jovič, važan pre svega zbog toga što na tom mestu nikada ništa nije građeno, što znači da ispod Caričinog grada ne postoje nikakvi temelji, počev od neolita naovamo.

Arheološka iskopavanja su krenula 1898. godine. Od tada do danas ovde često borave strani arheolozi.


Caričin grad – kovnica Justinijanovog novca

Iako ovaj veoma vredan lokalitet više od jednog veka istražuju stručnjaci iz Srbije, Francuske, Nemačke i drugih evropskih zemalja, ostaje večita enigma zbog čega je grad udaljen tačno po 50 kilometara od svih carskih drumova.

Pretpostavlja se da je bio kovnica Justinianovog novca pa je zato bio sagrađen daleko od svih puteva.

Po zapisima Prokopija iz 545. godine, car Justinijan je sagradio Justinijanu Primu kao „grad koji je vredan metropole čitavog regiona“, sa brojnim crkvama, magistratskim rezidencijama, odličnim pijacama, trgovima, fontanama, ulicama, kupkama i prodavnicama. Osim toga, ovaj veličanstveni grad je odabran za sedište arhiepiskopije za severnu Iliriju.

Car Justinijan, koji je rođen nekih 5 kilometara od samog grada, odlučio je da u rodnom kraju podigne grad koji će veličati njegovo ime.

Priča se da se rodio u selu Turjane, gde meštani i danas mogu da nađu opeku kakva se koristila u Caričinom gradu i da selo nosi naziv po Taurisijusu, kako je caru bilo pravo ime – priča Jović.

Justinian je poznat kao jedan od najvećih restauratora rimskog carstva. Vladao je u VI veku i osim brojnih graditeljskih poduhvata, od kojih je najznačajnija Justinijana Prima, poznat je po vojnim reformama, ali i po tome što je izvršio čuvenu kodifikaciju rimskog prava. Vlast je preuzeo od svog ujaka Justina I, koji je takođe rođen na jugu Srbije.


Mozaici važan deo lokaliteta

Ova metropola Ilirika sastoji se iz tri dela koja su činili donji grad, srednji grad i akropolj (gornji grad). Najzanimljiviji deo grada je akropolj, koji je posebno utvrđen. U njemu su smeštene pretežno građevine namenjene crkvenoj upravi. Sve ove građevine ukrašene su mozaicima izuzetne lepote. Kosuta-i-zec1,-fotot-J.COsin Mozaik, motivi iz lova; foto: J. Ćosin

Podni mozaici zasigurno su i najveća vrednost ovog lokaliteta. Na njima se mogu videti razni detalji poput „svastike“ iz 6. veka, feniksa koji je simbol uzdignuća carstva iz pepela, scene iz lova ili borbe sa medvedom i panterom i mnoštvo drugih.

Oni su oslikani na 80 metara kvadratnih poda bazilike koje su arheolozi pronašli 1951. godine.

Snimak dronom Caričin grad

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.