Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:19, 6. 1. 2022.

| Društvo

Ekolozi traže reviziju studije o zaštiti doline reke Pčinje - brinu ih MHE i rudnici

Autor:M. D.Izvor:Južne vesti
Pčinja - tabla
Javna rasprava 12. januara u Bujanovcu; foto: M. D.

Predstavnici Evropske zelene partije i Udruženja građana “Odbranmo Košutnjak” predali su Ministarstvu za zaštitu životne sredine primedbe na Uredbu kojom se dolina Pčinje stavlja pod zaštitu države i zatražili odlaganje donošenja Uredbe dok se ne uradi revizija. Zamerke su to što je, kako kažu, zaštitom obuhvaćeno manje od polovine ukupne površine koju dolina reke Pčinje obuhvata, a time i ostavljen prostor za izgradnju mini-hidroelektrana, pogrešno definisani stepeni zaštite pojedinih delova područja, čime se omogućava otvaranje rudnika.

Kao jedan od najznačajnijih centara biološke raznovrsnosti Srbije, gornji sliv reke Pčinje, odnosno područje od 4.228 hektara na teritoriji opština Trgovište i Bujanovac, novom Uredbom Vlade stavlja se pod zaštitu države i proglašava za predeo izuzetnih odlika “Dolina Pčinje”, a zaštićeno područje povereno je na upravljanje Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosno Eparhiji Vranjskoj.

Na Predlog uredbe, za koji je Ministarstvo životne sredine objavilo javni uvid, Evropska zelena partija i Udruženje građana “Odbranimo Košutnjak” imaju primedbe, rekao je predsednik EZP Dejan Pavlović, a jedna od njih je što zaštitom nije obuhvaćeno područje gde su Kozjedolska reka i Tripušnica.

To su predeli koji su u smislu biodiverziteta još raznovrsniji i privlačniji. Prema tome ono što mi želimo je da se izvrši revizija predstojeće studije o zaštiti zaštićenog područja. To je jako bitno jer postoji najezda investitora za izgradnju mini-hidroelektrana upravo u tom delu i već se grade. Mi smo pokrenuli inicijativu da se zaustavi izgradnja MHE na reci Tripušnici u selu Donji Stajevac, jer tamo imamo primer bezvlašća i udruženi uticaj bivšeg predsednika opštine i inspekcija, koji omogućavaju da se ta mini-hidroelektrana gradi bez obzira što će od stanovništva napraviti ekološke izbeglice - rekao je Pavlović.

Druga primedba, kako kaže, odnosi se na to što postoji neusklađenost između definisanih stepena zaštite između studije i Zakona, a posledica bi bila da Zakon omogućava gradnje koje nisu dozvoljene u režimu zaštite drugog stepena, kao i otvaranje rudnika na području koje je pod trećim stepenom zaštite.

Tražimo da se član promeni tako da se svi delovi koji su pod trećim stepenom zaštite prebace u drugi stepen zaštite, a oni koji su u drugom da se prebace u prvi stepen zaštite i da oni koji su u prvom tu i ostanu - obrazložio je Pavlović.

Dodaje i da je potrebno zaštiti sve vodotokove i predele oko njih i da bi i oni trebalo da budu pod režimom zaštite prvog stepena kako bi se zabranila svaka gradnja mini-hidroelektrana.

Kada je nešto u trećem stepenu zaštite moguća je izgradnja nekog rudnika. A taj predeo je takođe preopterećen nalazištima litijuma i drugih minerala o čemu se u Srbiji govori proteklih meseci - kaže Pavlović.


Sporan i izbor upravljača, Eparhija Vranjska nema potrebne kapacitete

Među primedbama koje su predali Ministarstvu je i ona koja se odnosi na proglašenje upravljača zaštićenim područjem, a osim toga što smatraju da Eparhija Vranjska, koja ima 19% vlasništva u zaštićenom delu, nema kapacitete za takva ovlašćenja, ukazuju i da, ukoliko dobije zaštićeno područje na upravljanje, postoji šansa da se olakša izgradnja mini-hidroelektrana.

Crkva je u više navrata i na više mesta investotor izgradnje mini-hidroelektrana - u blizini manastira Rača, Mileševa, Studenice i u blizini manastira Prohor Pčinjski. Mi smatramo da ukoliko bi Eparhija Vranjska dobila upravljanje ovim područjem postoji šansa da se olakša izgradnja mini-hidroelektrana - tvrdi Pavlović.

Osim toga, Pčinja je bogata ribljim fondom i može, kaže, biti proglašena za posebno ribolovno područje, a crkva nema stručne i kadrovske kapacitete da o tome vodi računa, te je predlog da umesto Eparhije područjem upravlja neka nevladina organizacija koja se ističe ekološkim aktivizmom i odgovarajućim potencijalima.

Ovo nije napad na crkvu, nego na velikodostojnike. Na desetak mesta imaju status povlašćenog proizvođača električne energije. Uz manastir imaju mini-hidroelektranu, ovo vidim kao vrstu ekstra profita koji žele da ostvare ti koji upravljaju Eparhijom Vranjskom. Takođe, u zaštićenom delu su ostavili uzan pojas od 3 kilometra, gde su u planu dve mini-hidroelektrane. Postoji sumnja kod ljudi da je Eparhija to ostavila da investira u nove. Jedini motiv uništenja jedine reke egejskog sliva u Srbiji je samo profit i ništa druga - ukazuje predsednik Udruženja “Odbranimo Košutnjak” Dragan Ivanović.

Predlog uredbe i uvid u studiju bili su izloženi na javni uvid do 5. januara, a s obzirom na to da je javna rasprava zakazana za 12. januar u Bujanovcu, Ivanović kaže da je nedelju dana nedovoljno da se obrade svi materijali koji se predaju.

Smatra i da je javna rasprava trebalo da bude održana u Trgovištu, jer se mali deo zaštićenog područja nalazi na teritoriji Bujanovca.

Podsetimo, izgradnja mini-hidroelektrana na reci Pčinji i njenim pritokama počela je pre više od decenije, a do sada je izgrađeno 5 MHE - 3 na reci Tripušnici, jedna na Lesničkoj reci i jedna na Koćurici, jedino ih još nema na Kozjedolskoj reci.

Samo u selu Radovnica je policija intervenisala desetak puta zbog okupljenih građana koji stopiraju radove, dok je u Donjem Stajevcu izgradnja MHE krenula pre dve godine bez otpora jer su ljudi bili u strahu, da bi pre pola godine meštani održali nekoliko protesta protv gradnje mini-hidroelektrane na reci Tripušnici.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • B.Petrović, dipl. ing.1979.

    17:32 // 6. 1. 2022.

    Brinu ih MHE i rudnici...
    Ne BRINE IH NEZAPMĆENO KRSENJE USTAVA od strane predsednika "države", i gašenje SVIH INSTITUCIJA u drzavi. po nalogu bahatog predsednika sns sekte I predsednika " države" .

  • Stanko

    16:44 // 6. 1. 2022.

    Narod Srbije bi vise trebalo da brinu ovi kvazi ekolozi.

    • Joca

      23:43 // 7. 1. 2022.

      Pazi da se ne zagrcneš od suvog sendviča.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.