Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

17:00, 19. 9. 2017.

| Društvo

Farmakolozi: Roditelji vrše pritisak na lekare da decu leče antibioticima

Autor:J. A.Izvor:Južne vesti
Antibiotici
Antibiotici najzastupljeniji u lečenju dece; foto: Pixabay

Lekari koji ne posvećuju dovoljno pažnje pacijentima, kućno lečenje, ali i roditelji koji vrše pritisak na doktore da decu i za najmanju prehladu leče antibioticima, ističu farmakolozi, neki su od najvećih problema što se oni u Srbiji koriste 5 puta više nego u Holandiji i duplo više nego u Nemačkoj.

Specijalista za infektivne bolesti i kliničku farmakologiju Mijomir Pelemiš kaže da je osnovni problem preterane upotrebe antibiotika to što se organizam lako navikne na njih. Lekari onda ne mogu da leče pacijente, jer se bakterije naviknu na antibiotike i ne reaguju na njih kad treba.

Greše i lekari koji ne naprave dobru dijagnozu, ali i građana koji se sami leče. Lekari treba što više vremena da posvete pacijentu, detaljno ga pregledaju i postave pravu dijagnozu. Akcenat nije na tome da se više ne daju antibiotici, već da se daju tamo gde je to neophodno - pojašnjava Pelemiš.


“Antibiotici nisu svemoćni lekovi”

Pedijatri u domovima zdravlja su pod stalnim pritiskom roditelja, smatra predsednik Udruženja pedijatara Srbije Radovan Bogdanović, jer se u javnosti stvorila klima da “ako je dete prehlađeno mora da dobije antibiotik”.

Oni koji bi trebalo da slušaju lekare i slede njihova uputstva zapravo dolaze tu sa uputstvima i izlaze nezadovljni ako to nije ispunjeno - navodi Bogdanović.

U Srbiji se antibiotici najčešće prepisuju za virusne infekcije disajnih organa, dodaje Bogdanović, a to je i najbolji primer njihove nekritičke primene. Profesor ističe da ne treba svako dete koje ima povišenu temperaturu ili blage simptome infekcije disajnih organa da dobije antibiotik.

Većina infekcija disajnih organa, naročito u mlađem uzrastu, naročito gornjih disajnih puteva, su virusne prirode i tu antibiotici ne pomažu - kijavica, kašalj i slično, veoma retko zahtevaju antibiotike - kaže Bogdanović.

Da bi se situacija promenila i da bi Srbija dostigla nivo Holandije i Nemačke u kojima se antibiotici racionalno koriste, navodi profesor, potrebno je da javnost bude upoznata sa tim da antibiotici nisu svemoćni lekovi i da leče samo određene bolesti.


“Najveća potrošnja antibiotika u pedijatriji”

Potrošnja antibiotika u pedijatriji je u Srbiji skoro 5 puta veća nego u Evropskoj uniji, navodi klinički farmakolog Milica Bajčetić, inače član radne grupe Ministarstva zdravlja koja radi na tome da se smanji otpornost na bakterije koja je sve više u porastu.

Kod nas se potrošnja kretala negde otprilike između 1.500 i 1.200 dnevnih definisanih doza na 1.000 dece, dok je recimo u centralnoj Evropi i skandinavskim zemljama ta potrošnja negde između 200 i 300 dnevnih definisanih doza - pojašnjava Bajčetić.

Jedan od najvećih problema je u tome što se 80 % antibiotika prepisuje u “primarnoj zdravstvenoj zaštiti”, navodi Bajčetić, pa kada pacijent dođe u bolnicu imunitet mu je oslabljen. To pogoduje razvoju "multirezistentnih bakterija", pojašnjava, a one mogu dovesti i do smrtnih ishoda.


U Holandiji i Nemačkoj se antibiotici racionalno koriste

Inače, Srbija je u grupi zemalja jugoistočne Evrope koja prednjači po upotrebi antibiotika, što dovodi i do povećanja otpornosti na bakterije. Neke od zemalja Evropske unije na koje bi lekari i pacijenti mogli ubuduće da se ugledaju su dkandinavske zemlje, kao i Nemačka i Holandija, u kojima se zakon o propisivanju i korišćenju antibiotika u medicini dosledno sprovodi.

U ovim zemljama kontinuirano se prikupljaju podaci o obimu i strukturi propisanih antibiotika i rezistenciji bakterija, što omogućava analizu problema i uspešniju borbu u očuvanju efikasnosti antibakterijskih lekova. Adekvatna edukacija stručne javnosti jedna je od najbitnijih karika u postizanju racionalizacije upotrebe lekova - piše u istraživanju.

Da bi se smanjila otpornost i prekomerna upotreba antibiotika, Ministarstvo zdravlja od 2015. godine organizuje edukacije širom Srbije, a profesorka kaže da je od tada zabeležen pad potrošnje antibiotika za 15 %. Edukacija za pedijatre sa juga Srbije organizovana je i u Nišu, kako bi se ubuduće racionalnije koristili antibiotici.

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Sinovac

    12:25 // 20. 9. 2017.

    Gospoda po raznim agencijama i radnim grupama bi morala da shvati da ljudi nisu samo gola statistika i da u razvoju mnogih bolesti je podneblje jedan od najbitnijih faktora. Holandija je država na moru i može se porediti sa Engleskom, Danskom ili Irskom. Nemačku možete porediti jedino sa Poljskom, a Srbiju sa Bosnom, Makedonijom i eventualno Mađarskom... Sve ostalo su paušalne ocene i optužbe.

  • mz

    10:09 // 20. 9. 2017.

    pojesce nas farmaceutska mafija. Sedi putnik u ordinaciji i meni pedijatar kaze uzmite ovaj lek jako je dobar. A samo par mes pre toga,pitala sam za taj lek kaze "ma to je homepatski lek" nema tu neke vajde. O deci se ovde radi..za nas da ne pricamo.

  • Истина је негде на средини

    23:30 // 19. 9. 2017.

    Није лепо, а и тачно, да се педијатри као стручњаци правдају родитељским захтевима.Из искуства причам да има као и свих људи у свим струкама. разних педијатара.Од оних који само изузетно и вероватно тамо где баш треба преписују анитбиотикке, до других који од врата преписују антибиотике и никада ни један други лек.Шта је са утицајима и наговарањем од стране фармацеутских компанија и њихових поклон

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.