Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:01, 29. 1. 2019.

| Društvo

Francuski studenti u niškoj gimnaziji "Svetozar Marković"

Autor:Milica JovanovićIzvor:Južne vesti
Studenti Francuska Svetozar Marković učionica đaci
U Francuskoj ocene od 0 do 20, a pre srednje škole imaju 2 nivoa obrazovanja; foto: JV/M.J.

Od ocenjivanja, pa dužine trajanja nastave i sve do odnosa profesora i učenika sežu razlike između srpskog i francuskog školstva, zaključuju francuski studenti koji već 4 godine na praksu dolaze u nišku gimnaziju “Svetozar Marković”.

Cilj višegodišnje saradnje francuske Visoke škole za profesore i predavanja (ESPE) i niške gimnazije jeste da studenti provedu 2 nedelje na časovima, a onda i održe samostalno predavanje učenicima bilingvalnog odeljenja, pojašnjava koordinator projekta Jelena Spasov.

To je pošlo za rukom Lori Placin iz Bordoa, koja završava master za bibliotekarstvo i Polin Menie, matematičarki iz Poa, ali ne i Aleksisu Bonabodu iz Tarba, specijalizovanom za fizičko vaspitanje. Razlog su velike razlike u nastavi, pošto kaže da je u Francuskoj sve sistematizovano, deca uče svaki segment određenog sporta ponaosob, dok u Srbiji prosto dobiju loptu i igraju. I pored toga, Bonabodu se čini da su ovde đaci mnogo motisivaniji na časovima fizičkog. Studenti iz Francuske Gimnazija Svetozar Markovic ucionica foto Juzne vesti Milica Jovanovic Govorili i u Francuskom kulturnom centru, a učesnici imali brojna pitanja za njih; foto: JV/M.J.

Ovde su đaci slobodni da rade šta žele, pa su i motivisaniji. U Francuskoj moraju da prate program, pa su ograničeni. Uz to su vaši klubovi i udruženja mnogo razvijeniji - pojasnio je Bonabodu.

Kao razlog za dolazak upravo u Niš, svo troje navode želju da posete istočnu Evropu, ali i da se upoznaju sa ovdašnjim sistemom školstva. Uz to, Bonabodu kaže i da će se sistemi rada balkanskih zemalja u fizičkom vaspitanju naći u njegovom završnom radu, a Menie dodaje da je u konkurenciji Senegala i Maroka izabrala Srbiju.

Posvetili su se kulturno-istorijskim spomenicima i obišli Tvrđavu, Ćele-kulu, Logor “12 februar”. Poput većine stranaca koji posete ove prostore, hvale hranu: burek, piletinu i prasetinu.

Hrana je odlična i dosta jeftina za nas, tako da zaista mnogo jedemo - priča Menie.

Lepe utiske na njih su ostavili, kažu, proslava srpske Nove godine, kao i đaci, koji su stalno želeli da razgovaraju sa njima i pozivali ih na kafe i druženja. Na maternjem jeziku mogli su da razgovaraju sa učenicima 3. i 4. godine bilingvalnog odeljenja Gimnazije “Svetozar Marković”, kojima je ovo dosta značilo, ispričala je Spasov, jer nemaju često priliku da razgovaraju na francuskom.

Među brojnim razlikama u školstvu dve zemlje, poput ocenjivanja (u Francuskoj su ocene od 0 do 20) ili koncepta (dva nivoa školovanja postoje pre srednje škole), još jednu značajnu razliku su francuski studenti uočili u Srbiji, a to su međuljudski odnosi - i među profesorima i đacima i među samim osobljem. Svi su bliski, imaju prisniji odnos, kažu, što nikako nije slučaj u Francuskoj.

Deluje kao da ovde učenici i profesori imaju mnogo bolji odnos. U Francuskoj su veoma jasne granice: profesori mogu da kazne učenika, daju mu više domaćeg zadatka, pošalju kod direktora, sve je veoma striktno. Ovde vlada mnogo veće poverenje. I profesori među sobom, čini mi se da se druže, razgovaraju - kaže Placin.

Uprkos ovoj razlici, đaci u Francuskoj mnogo više vremena provode zajedno - jer su primorani. Učenici su u školi od 8 do 18 sati.

Imaju časove i odmore, kada mogu da odu u drugu učionicu i uče ili odu u biblioteku, čitaju, istražuju, koriste kompjutere. Mislim da ovde ne odlaze često u biblioteku, pričala sam sa studentima, oni kažu da odu tamo samo da uzmu knjigu. U Francuskoj su biblioteke “življe” - rekla je Placin.

Inače, svo troje studenata su na masteru Visoke škole za profesore i predavanja (ESPE), koja predstavlja usavršavanje kakvog nema kod nas. Naime, isprva svi izučavaju svoju oblast, da bi se kasnije specijalizovali za podučavanje dece na Univerzitetu koji formira profesore svih profila.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.