Godišnje 450 novoobolelih od raka dojke
U Srbiji se danas prvi put obeležava nacionalni Dan protiv raka dojke, a na niškoj Klinici za onkologiju svake godine registruje se oko 450 novodijagnostikovanih. Rano otrkivanje je najvažnije za izlečenje.
Direktor Klinike za onkologiju prof. dr Svetislav Vrbić naglašava da rak dojke nikako ne znači smrt.
- Danas veći broj pacijentkinja ima duže preživljavanje u odnosu na, recimo, 2008. godinu, ali osnova za izlečenje je rano otkrivanje - kaže dr Vrbić.
On napominje da zdravstvena prosvećenost u Srbiji nije dovoljno velika i pored pokušaja medija da se to objasni ženama.
- Pacijentkinje treba da se jave odmah kad primete promenu na dojci, a kod nas se svega 20 odsto pacijentkinja javi u prvom stadijumu kad je mogućnost izlečenja najveća, a 80 u višim stadijumima - naglašava dr Vrbić.
Kao “pozitivan” primer, on navodi Francusku gde je statistika obrnuta.
- Sa druge strane, mi imamo slučajeve da naše koleginice, lekari, vide da im se dojka menja, ali dođu tek stanje bude ozbiljno - kaže dr Vrbić.
Svaka žena bi, podseća dr Vrbić, nakon 45. godine trebalo da uradi mamografski pregled, a ukoliko je bilo sličnih oboljena u porodici, onda nakon 40.
Prošle godine dijagnostikovano je približno 450 novih slučajeva, prema podacima Kliničkog centra, dok ih je 2008. godine bilo 300. Doktor objašnjava da se broj obolelih povećava, ali i da se Srbija u tome ne razlikuje u odnosu na Evropu.
- Rak dojke se češće javlja nakon menopauza, pa se sa produženjem prosečne dužine života povećava i broj obolelih, a drugi razlog je bolja dijagnostika koja je doprinela da se više slučajeva registruje - objašnjava doktor.
Suština uspešnog lečenja je, kaže dr Vrbić rana dijagnostika, i naglašava hirurgija i radioterapija, nisu jedini načini lečenja već da postoji i mnogo lekova kojima se može tretirati ovo oboljenje.
Rak dojke sve se češće javlja i kod mladih žena, ali naglašava da ovakva tendencija postoji u čitavom svetu, a češće u razvijenim zemljama.
foto: vecernji.hr - Uzrok nije osiromašeni uranijum, zračenje bombi i slično, već način života i način ishrane koji mogu biti neki od faktora - kaže dr Vrbić.
Hrana bogata biljnim vlaknima, kao što je povrće, može prema rečima lekara, imati pozitivan uticaj i podseća da žene koje redovno rade samopregled dojke mogu izuzetno lako registrovati i najmanju promenu.
Šta je “skrining”?
Reč je o programu čiji je cilj rano pronaći promene na dojci kod rizičnih grupa.
- Žene koje pripadaju rizičnim grupama, žene u menopauzi, lično se pozivaju da urade mamografski pregled - kaže dr Vrbić.
On naglašava da “skrining” nije dijagnoza već sumnja, a da se tek nakon uočene sumnjive promene radi dijagnostika.
Komentari
Poslednji komentari
Smart
15:27 // 24. 3. 2013.
Zasto niko ne prica o patentu americke vlade U.S.Patent 6630507 ??? Bilo kakvo ovjasnjenje strucnih lica na tu temu - istina ili ne, bilo bi produktivno jer se sve vise ljudi okrece ovim sredstvima koje sami kod kuce prave i izbegavaju drzavni zdravstveni sistem. Narodu samo treba pruziti informacije a svako za sebe da odluci sta ce preduzeti.
Dragan Jovanovic
00:23 // 22. 3. 2013.
Nije rak toliko strasna bolest koliko su strasni onkolozi na koje ste osudjeni kada obolite. I ovaj je jedan od takvih, koji ce da vas gleda dok umirete i da sleze ramenima. Takvi bi trebalo da naplacuju klozet na zeleznickoj stanici a njima je ovoi drustvo omogucilo da sebe nazivaju lekarima. Zaista smo dotakli dno od dna.
VESNA
09:37 // 21. 3. 2013.
Drage Nišlije, čim nije politička tema nema diskusije. Rak dojke? Tabu, još uvek, samo da mene ne potkači... Reči ohrabrenja za "potkačene"... ništa.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.