Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:05, 6. 9. 2017.

| Društvo

Gorska služba traži spasioce u Nišu, evropski zakoni neophodni za bolji rad službe

Autor:B. A. i M. J.Izvor:Južne vesti
Gorska služba spasavanja
Godišnje se na početni kurs prima 40 polaznika; foto: Gorska služba spasavanja

Zbog velikog broja onih koji žele da postanu spasioci, i pored toga što je ovo volonterski posao, Gorska služba spasavanja nema mogućnost da ih sve primi, te su primorani da testiraju, a onda i izaberu najbolje kandidate. Kondicioni test, provera opšteg znanja i koncentracije prvi su koraci, a obaviće se na niškom stadionu “Čair” u subotu, 9. septembra od 13 sati.

Mogu se prijaviti zainteresovani uzrasta od 17 do 35 godina, a one koji prođu čeka niz kurseva i seminara, dok im se povere prvi zadaci i ovlašćenja. Osnovni kurs predstavlja polaznu obuku za sve one koji se intenzivno bave skijanjem, planinarenjem, alpinizmom ili speleologijom.

Gorska služba svake godine bira 40 polaznika za osnovni kurs, nakon čega se polažu ispiti iz medicine, tehnike spasavanja i fizičke kondicije, čime se postaje kandidat za člana GSS Srbije - kažu u Službi.

Tokom osnovnog kursa polaznici, kako kažu, treba da ovladaju osnovnim znanjima iz oblasti medicine i pružanje prve pomoći, osnove spasavanja, orijentacije, boravka u planini i njenim opasnostima, da se upoznaju sa ličnom opremom, opremom za spasavanje, ali i strukturom gorske službe.

Gorska služba spasavanja Spasioci pružaju pomoć i evakuišu ljude u teškim i nepristupačnim uslovima, poput stena, kanjona, jama i pećina, snega i leda; foto: Gorska služba spasavanjaČlanovi sve zadatke obavljaju volonterski, što može predstavljati problem kod motivacije, s obzirom na to da se uglavnom radi o teškim, odgovornim i rizičnim aktivnostima. Ipak, kako kaže član Gorske službe spasavanja Srbije Mirjana Perić, ljude koji su tu povezuje humanost i nesebičnost i tu nema mesta bilo kakvoj sujeti i individualizmu.

Ma koliko u današnje vreme zvučalo suludo, volonterskim spasilaštvom se ljudi ne bave zbog bilo kakve materijalne nagrade. Motivacija ne manjka, mogućnost da se pomogne drugome je privilegija za one koji to umeju i mogu, a nagrada je osmeh i zahvalnost onih kojima smo tu pomoć i pružili. Toga su svesni svi oni koji su deo ove naše velike porodice - ispričala je Perić.

Pored ovog kursa, kako kažu, za članove se održavaju i seminar o spasavanju iz lavina, seminar orijentacije, seminar o pretragama, kurs spasavanja iz speleoloških objekata, kurs spasavanja iz stene, kurs alpskog skijanja kurs turno skijanja.

Ako je kandidat nezadovoljan rezultatima, kondicioni test u celosti može polagati najviše dva puta. Za dodatne informacije oko testiranja, kandidati se mogu javiti na broj 063/466-484 ili mejlom na info@gss.rs.

Inače, ovu neprofitnu organizaciju osnovali su alpinisti Planinarskog saveza Srbije 1952. godine, kako bi pomogli u spasavanju u nepristupačnim planinskim i urbanim uslovima.


U Hrvatskoj i zakon o Gorskoj službi

Prema Zakonu o vanrednim situacijama, Gorska služba spasavanja Srbije ima dosta ovlašćenja, pa je i proglašena za partnera Sektora za vanredne situacije policije, za spasavanje na nepristupačnim terenima. Međutim, ono što nedostaje su zakonske regulative koje bi zaštitile spasioce i naložile poslodavcima da im daju odsustvo, onda kada je njihova pomoć neophodna. Gorska služba spasavanja Kako svoj život ne bi doveli u opasnost, potrebna je odgovarajuća obuka, specifična oprema, poštovanje procedura; foto: Gorska služba spasavanja

Iako su u većini zemalja Evropske unije spasilačke službe volonterske, one imaju veliku podršku države. Tako je, kako objašnjava Perić, u tim zemljama praksa da država obezbeđuje novac za opremu, dok su volonteri ti koji besplatno pružaju svoja znanja, iskustvo i sposobnosti.

Takav je slučaj u Hrvatskoj, gde postoji Zakon o Gorskoj službi spasavanja, a ova organizacija dobija i značajna sredstva iz državnog budžeta. U našoj zemlji je situacija malo drugačija - ispričala je Perić.

Tu je i problem opreme, koja je prilično skupa i potrebno je često menjati, objasnila je Perić, a neophodna je da ona bude kvalitetna za sve poduhvate spasioca. Dok u većini zemalja država finansira svu opremu, kod nas se dovijaju iz najrazličitijih donacija, prekograničnih projekata, te kupovinom od svog novca.

U nekim zemljama, poput Češke i Slovačke, Gorska služba spasavanja je uključena u jedinstveni broj za hitne službe. Tamo se pozivi “filtriraju”, te tako pozivi u pomoć mnogo brže stižu do nadležnih službi.

Kako uspešnost svake spasilačke akcije zavisi od trenutka kada je poziv upućen, priča Perić, kada bi se Služba i kod nas uvela u sistem “112”, omogućila bi se brža i pravovremena reakcija.

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Zivojin

    11:53 // 8. 9. 2017.

    Ako moze neko ko je upucen da odgovori ovde, cuo sam da se licenca placa 280 evra? Jel to istina?

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.