Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:37, 31. 12. 2015.

| Društvo

Govor Vlasotinca pun duha i specifičnog temperamenta

Autor:J. CanićIzvor:Južne vesti
vlasotince
Čaršija, kako je sami meštani najčešće zovu, oslikava južnjački duh; foto: Turistička organizacija Vlasotince

Kad čujete da je neko zamrteo ili je ub`knut, hvata ga skomina od klblk, skoro sigurno je da su to reči Vlasotinačnina koje, kako kažu stručnjaci, ali i oni sami, imaju specifičan govor koji oslikava njihov duh i veselu narav.

U razgovoru sa meštanima vlasotinačkog kraja onima koji nisu sa tog podneblja ponekad zatreba prevod, a neke neobične reči i izrazi objašnjavaju se sa više rečenica.

I dok neki smatraju da je Vlasotinčanima njihov specifičan govor bogatstvo, ima onih koji ovaj, kao i sve južnjačke dijalekte, povezuju sa neobrazovanošću i nazadnošću.


tikaidjosa Glumac Predrag Smiljković često sinonim mnogima za vlasotinački govor: foto: youtube.comNaš govor, naš ponos

Vlasotinački glumac Predrag Smiljković, koji je postao poznat po tumačenju uloge Tike Špica u TV serijama “Porodično blago” i “Bela lađa”, kaže da je možda zapravo prednost ljudi iz ovoga kraja što mogu da nešto opišu jednom rečju.

Kroz te izraze mi možemo da iznesemo naše emocije i šta to kod nas iznutra igra. Jer kad je čovek skučen u nekom jeziku, u nekom okviru, on ne može da kaže šta mu je na mislima. Taj govor deluje smešno, ali možda zato što se i mi sami smejemo svom govoru - kaže Smiljković.

Objašnjava da je shvatio da ima puno sličnosti sa govorom Vlasotinca i starim niškim jezikom. Pored toga, kaže, primetio je i zajedničke reči u srednjovekovnom dalmatinskom i vlasotinačkom govoru.

I oni kažu "doma", kao i mi. I oni kažu "rabota", i mi kažemo "rabota", a ima i drugih sličnosti - kaže ovaj glumac.

zoran-davinic Scenarista Zoran Davinić radnju serije "Agencija SIS" smestio u rodno Vlasotince; foto: J.C.Međutim, napominje Smiljković, kao i većina Vlasotinčana, njihov govor se razlikuje od leskovačkog. Objašnjava da, dok bi Leskovačanin rekao "radev", Vlasotinčanin to kaže "radeja".

Književnik i scenarista Zoran Davinić iz Vlasotinca opisuje govor mesta u kojem je rođen i živi kao sliku duha ljudi iz tog kraja, koji su temperamentni, šaljivi i otvoreni.

To je jezik koji je šarmantan, koloritan i jako bogat. Meni služi da, kada pišem o ovom podneblju, koristim njega jer tako govore ljudi. Može se sve napisati i reći književnim jezikom, ali ako hoćete da oslikate neko podneblje iskoristićete lokalni jezik - objašnjava Davinić.

Ističe da se treba ponositi lokalnim jezikom i negovati ga, kako u Vlasotincu, tako i u Pirotu, Vranju ili Nišu, ali i u Vojvodini ili Šumadiji, jer “ne treba suzbijati ono što je tradicija jednog naroda”.


Jezik prepun humora

Duh vlasotinačkog govora prenele su većini ljudi u Srbiji serije poput “Vrućeg vetra”, “Porodičnog blaga” i “Agencije za SIS”, ali su donele i brojne predrasude o žiteljima ovog mesta na jugu.

Govor juga u serijama i filmovima je zapravo zamena za makedonski. Ranije su Makedonci bili smešni kako govore, a zamenili su ih južnjaci. Govor Makedonije, kao i juga Srbije, ima neku autentičnost i toplinu, nešto što zadire u dušu - kaže glumac Predrag Smiljković koji glumi Vlasotinčanina Tiku Špica.

800x600-vinski-bal-nekad Priseća se da su ga, kada se prvi put pojavio na snimanju popularne serije “Porodično blago”, mnogi posmatrali kao nekog divljaka iz plemena kome će se smejati i čuditi. I sam se trudio da ne preteruje sa lokalizmima koje bi retko ko razumeo, već je “pravio neki svoji miks”.

Objašnjava da je Siniša Pavić, poput Sremca, primetio dijalekat Vlasotinca i odraz mentaliteta, te to primenio u likovima Šurde, Tike Špica i Đoše.

Radnja serije “Agencija za SIS”, za koju je scenario pisao Zoran Davinić, dešava se u Vlasotincu i prikazuje žitelje ovog mesta.

Serija je obojena govorno našim lokalnim jezikom i da on može biti simpatičan svim ljudima u Srbiji. Iako ga u prvo vreme nisu svi razumeli, kasnije je prihvaćen. Puno Vojvođana mi je reklo da su brzo “ušli” u vlasotinački jezik i mentalitet - kaže Davinić.


Zbog jezika ponekad potcenjeni

govor-mapa Mapa zastupljenosti prizrensko-timočkog dijalekta u Vlasotincu; šema: S. StankovićPojedini lingvisti objašnjavaju da je Vlasotince zadržalo takozvani arhaični srpski govor, kao mesto koje je uglavnom odolevalo jakim uticajima, mada ima puno “upliva” turskih i bugarskih izraza.

Kako objašnjava lingvista Stanislav Stanković, vlasotinački kraj nije dijalekatski jedinstven. Naime, u 62 naselja su zastupljena sva tri tipa prizrensko-timočkog dijalekta: lužnički, zaplanjski i južnomoravski, kao i njihovih šest podtipova. Tako da ne čudi što se govor onih iz centra Vlasotinca i onih iz okolnih naselja razlikuje.

Međutim “južnjački dijalekti” u koje spada i vlasotinački, kako procenjuje lingvistkinja Tanja Petrović u knjizi “Srbija i njen jug”, nepravedno se označavaju kao “pokvareni”, “nepravilni”, smešni, a njihovi govornici kao kulturno zaostali, ruralni i komični.

Tekstovi na “južnjačkim dijalektima” neizbežno podrazumevaju neku dozu humora i pravi je izazov na njima napisati ozbiljan tekst, dok se tekstovi na dijalektima zapadne Srbije i ijekavskim govorima Hercegovine i Crne Gore sa ovim izazovom praktično ne suočavaju - objašnjava Petrovićeva.

agencija sis Pokojni Nikola Simić, kaže scenarista Davinić, obožavao da uči vlasotinački govor i brzo ga savladao; foto:mojtv.hrKnjiževnik Zoran Davinić smatra da je “nakaradno mišljenje ako neko smatra da vlasotinački jezik reprezentuje primitivizam ili nepismenost.

Pa ovde ima, a i oduvek je i bilo, pismenih i učenih ljudi koji, kada treba - govore književnim jezikom, ali kada su društvu ili neformalnoj situaciji - govore vlasotinačkim dijalektom - ističe Davinić.


Vlasotinački rep

Da se mladi Vlasotinčani suprotstavljaju hegemoniji centra pokazuje primer hip-hop grupe Southentik Crew iz ovog mesta, a koja u pesmi “Vlasotince slang like dis” ubacuje govor tog kraja.

U refrenu pesme smenjuju se lokalna oslovljavanja i elementi kojima se nedvosmisleno definiše dijalekatska pripadnost njihovog izraza: A prike (kvo?), snajke (kude?), bracke (z’što?), d’ugare (eve) / rođo (kam si?), vuči (koje?)Vlasotince slang like dis! - objašnjava lingvistkinja Tanja Petrović.

Napominje da upravo njihov stih oslikava tezu da se jug Srbije često jezički nalazi na marginama ove zemlje - Ovo je druga država iako ne’amo pasoši; Vi ste sa juga? Ne, mi smo sa zastavu. Vlasotinački uključujemo u nastavu.

​​užne vesti kroz seriju tekstova predstavljaju kvalitete i prirodne potencijale Vlasotinca.

Tekstovi će se odnositi na prirodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, zanimljive običaje i značajne ličnosti, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Vlasotince u srcu prirode” koji je finansiran budžeta Vlasotinca, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Vlasotinca i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Difovac

    19:00 // 31. 12. 2015.

    Naravno da svako od nas treba da se ponosi svojim poreklom. Tu spada i dijalekt koji ucimo odmalena od ljudi oko nas. Jednom je Dragan Bjelogrlic rekao: "Ljudi cesto izmisljaju stvari po kojima bi ih ljudi pamtili a juznjaci to vec vekovima imaju."

  • Djura Leskovac

    17:27 // 31. 12. 2015.

    "Živela sto pet godine. Živela bi još koju godinu, al ne dade vu se. Uzede šibicu da zapali vatru, kleknu kude ognjište i prsnu žiška. A Nedelja i ne oseti da je žiška zafatila i široki rukavi na anteriju. Kd se sve zapali i kd dođoše – beše dockan. Cel život, sve sto pet godine – u jednu žišku!"...

  • Djura Leskovac

    17:25 // 31. 12. 2015.

    Da nije tako, zar bi moj sugrađanin Sava Dimitrijević uspeo da ovo napiše:

    "Mika Dživdžan poginu u rat. Smo stiže aber – Mika poginuja. Žena mu Nedelja vrza crnu šamiju. Nosila pamučnu anteriju ss široki rukavi i pulčiki gusto sašiveni jedn nad drugi do gušu. S decu rabotila baštovanu, a u avliju je sadila neven i bosiljak. U jesen beli šumani porastev do streju."

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.