Govor Vlasotinca pun duha i specifičnog temperamenta
Čaršija, kako je sami meštani najčešće zovu, oslikava južnjački duh; foto: Turistička organizacija Vlasotince Kad čujete da je neko zamrteo ili je ub`knut, hvata ga skomina od klblk, skoro sigurno je da su to reči Vlasotinačnina koje, kako kažu stručnjaci, ali i oni sami, imaju specifičan govor koji oslikava njihov duh i veselu narav.
Komentari
Negativni komentari:
u menzi
12:02 // 31. 12. 2015.
sede grk i nišlija, za stolom sa leve strane piroćanci, a sa desne vranjanci. Grk pita nišliju odakle su ti momci i kojim jezicima govore. Kada je dobio odgovor da je to srpski jezik on postavlja pitanje:"Koji jezik sam učio na Narodnom univerzitetu, ako je ovo srpski?"
назови Грк
23:25 // 31. 12. 2015.
Сви велики језици имају специфичне дијалекте и локална говорна подручија, Немачки, Италијанси, зашто не и СРПСКИ.. то је одраз величине и богатства језика..поручи и питај тог Грка колико је јужних племена српске провинијенције хеленизовано у тзв. Епирској Македонији..
Djura Leskovac
17:27 // 31. 12. 2015.
"Živela sto pet godine. Živela bi još koju godinu, al ne dade vu se. Uzede šibicu da zapali vatru, kleknu kude ognjište i prsnu žiška. A Nedelja i ne oseti da je žiška zafatila i široki rukavi na anteriju. Kd se sve zapali i kd dođoše – beše dockan. Cel život, sve sto pet godine – u jednu žišku!"...
ne treba da se
12:09 // 31. 12. 2015.
stidimo našeg lokalnog jezika, trebamo biti ponosni što nam je dovoljna jedna reč da izmesemo stav, osećanje, kažemo šta radimo, dok je istovremeno severnjacima neophodna čitava rečenica. Samo inteligentan čovek je duhovit čovek. Nije beznačajan broj severnjaka koji ne shvata naše viceve.
nekada davno,
12:15 // 31. 12. 2015.
u doba JNA, beograđanin dobio dete i telegram u kome ga pozdravlja supruga sa Aleksandrom. Neveseo sedi na stepeništu. Prilazi mu nišlija i pita zbog čega se ne raduje. Beograđanin pokazuje telegram i odgovara da ne zna da li je dobio sina ili ćerku. Nišlija će na to: "Da sam dobio sina supruga bi mi poslala pozdav sa Aleksandra, a da je ćerka stigao bi pozdrav sa Aleksandru.", ali književni je...
kada severnjaci
14:07 // 31. 12. 2015.
nemaju primedbu na suštinu, ne mogu da nam pariraju, odmah se hvataju za gramatiku. Do sada, uglavnom, na bitnim funkcijama u državi imali smo severnjake kojima je gramatika jača strana, ali im nije jača strana upravljanje državom, državnim firmama... Da li ih zbog toga ismevamo, kao što oni to rade nama zbog našeg jezika? Naravno,da ne. Vreme je da se menjamo i da ih ismevamo zbog nesposobnosti.
Djura Leskovac
17:09 // 31. 12. 2015.
U ni jednoj zemlji na svetu ne postoji tako negativan stav prema dijalektima, kao što je to slučaj u Srbiji.
Ne postoji nepravilan dijalekt! Svi su pravilni! Nepravilan može biti samo standardni jezik, koji je stvar dogovora!
Dakle, ne postoje veća i manja kompetencija kada o tome govorimo. Svi ljudi na svetu, pa samim tim i svi Srbi, jednako su kompetentni kada je o maternjem jeziku reč.
Djura Leskovac
17:11 // 31. 12. 2015.
Iz teksta se zaključuje suprotno, ali Tanja Petrović je branilac "južnjačkog", koja pita:
- Kako objasniti to što se u javnosti na južnjački dijalekat gleda negativno, a onda se on pozitivno vrednuje u Šotrinim filmovima „Zona Zamfirova” i „Ivkova slava”. Zašto sa simpatijama čitamo južnjački Bore Stankovića ili „Petrijin venac” Dragoslava Mihailovića, napisan na kosovsko-resavskom dijalektu?
Djura Leskovac
17:13 // 31. 12. 2015.
Laički rečeno, radi se o prizrensko-timočkom i kosovsko-resavskom dijalektu.
Geografski gledano, govorimo o Južnoj Moravi i srpskim predelima oko nje. Dakle o "elipsi" čiji bi prečnici bili od Timoka do Prizrena i od Stalaća do Skopske Crne Gore.
Sve to je tzv. "torlačko-lingvističko more". U njega se "utapaju" svi Srbi, Makedonci, Bugari, pa čak i Hrvati iz enklava na Kosometu i u Vojvodini.
Djura Leskovac
17:17 // 31. 12. 2015.
I za kraj, slažem se da "južnjački" može biti veoma smešan. Problem je što se to smatra njegovom manom i što se zaboravlja da taj isti južnjački ume da bude tužan do bola. Tužniji od svih srpskih dijalekata, a o Vukovom "standardnom" i da ne govorimo.
"Južnjački", ma kako ga zvali (vlasotinački, niški, leskovački, pirotski, vranjski...) je zapravo jezik najsrpskiji.
Jezik iz duše.
Djura Leskovac
17:25 // 31. 12. 2015.
Da nije tako, zar bi moj sugrađanin Sava Dimitrijević uspeo da ovo napiše:
"Mika Dživdžan poginu u rat. Smo stiže aber – Mika poginuja. Žena mu Nedelja vrza crnu šamiju. Nosila pamučnu anteriju ss široki rukavi i pulčiki gusto sašiveni jedn nad drugi do gušu. S decu rabotila baštovanu, a u avliju je sadila neven i bosiljak. U jesen beli šumani porastev do streju."
Difovac
19:00 // 31. 12. 2015.
Naravno da svako od nas treba da se ponosi svojim poreklom. Tu spada i dijalekt koji ucimo odmalena od ljudi oko nas. Jednom je Dragan Bjelogrlic rekao: "Ljudi cesto izmisljaju stvari po kojima bi ih ljudi pamtili a juznjaci to vec vekovima imaju."
comments_report_caption
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.