Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:04, 2. 5. 2016.

| Društvo

Govor juga označen kao “pokvaren” i smešan

Autor:J. CanićIzvor:Južne vesti
tanja petrovic
Tanja Petrović knjigu o govoru juga objavila je prošle godine

“Južnjački dijalekti”, kako procenjuje lingvistkinja Tanja Petrović u knjizi “Srbija i njen jug”, nepravedno se označavaju kao “pokvareni”, “nepravilni” i smešni, a njihovi govornici kao kulturno zaostali, ruralni i komični.    

Ona objašnjava da područje jugoistočne Srbije, čitavu južnu prugu, “većina građana Srbije doživljava kao jedno veliko selo, pri čemu se ignorišu posledice modernizacije”.

Isto se dešava i govornicima “južnjačkih dijalekata”: automatski im se pripisuje niz uglavnom negativnih osobina koje ih, bez obzira na njihov stvarni socijalni, kulturni i obrazovni profil, smeštaju vrlo nisko na lestvici društvene hijerarhije - kaže lingvistkinja Tanja Petrović.

Petrovićeva, koja radi u Naučnoistraživačkom centru Slovenačke akademije nauka u Ljubljani, kaže da je jedan deo objašnjenja za ovu označenost južnjačkih dijalekata pruža i disproporcija u odnosima moći između centra i periferije.

“Unutrašnjost”, “provincija”, “južna pruga” najčešće su odrednice kojima se označava jugoistočni deo Srbije, za koje se vezuju predstave o ruralnosti, ekonomskoj i kulturnoj zaostalosti. U ovom smislu jugoistok Srbije ne predstavlja izuzetak i deli sudbinu mnogih perifernih regija u Evropi i šire za koje se vezuju “čudan način govora” i kulturna i ekonomska zaostalost - objašnjava ona.

knjiga Knjiga posvećena govoru juga Srbije; foto: delfi.rsI dok su dela Stevana Sremca i Bore Stankovića pisana na dijalektu juga, a smatraju se vrhunskom književnošću, Petrovićeva objašnjava da je to zbog toga što se ona doživljavaju kao “unutrašnji Orijent” o vremenu koje prethodi modernoj srpskoj državi.

Dela Sremca i Stankovića gradski život u Nišu i Vranju prikazuju u svoj njegovoj raslojenosti; to je svet “čorbadžija, hadžija, zanatlija, pisara, praktikanata, čiraka, izmećarki”. Ova se raslojenost potpuno izgubila u modernizaciji Srbije - kaže ona.

Tako je, prema rečima Petrovićeve, govornik “južnjačkog dijalekta” postao čovek sumnjivih moralnih principa i problematičnih političkih stavova koji je u popularnoj kulturi savremene Srbije personifikovan u likovima poput Srećka Šojića i Tike i Đoše Stojkovića.


“Odustati od potrage za čistim govornicima”

U svojoj studiji “Srbija i njen jug” ona navodi da se novoštokavski dijalekti, koji u svom sistemu imaju sedam padeža, smatraju “čistim”,“pravilnim” i stoga adekvatnim sredstvom za javnu komuikaciju. S druge strane, govornici “južnjačkih dijalekata” se doživljavaju kao neobrazovani, smešni i groteskni.

Neophodno je odustati od potrage za čistim i autentičnim govornicima i upotrebu dijalekta ne posmatrati kao datost, sudbinu i jedino moguće ponašanje, nego kao izbor i svojevrstan performans kroz koji se jezički i socijalni identitet govornika dijalekta manifestuje kao kompleksan i višeglasan - smatra Petrovićeva.

Napominje da upotreba “južnjačkih dijalekata” njihovim govornicima omogućava posebnu vrstu kreativnosti i za njih predstavlja izvor uživanja.

Sposobnost da govore na dijalektu danas za govornike predstavlja pre svega vrstu znanja – većina stanovnika jugoistočne Srbije poseduje znanje standardnog jezika, dijalekta, stranih jezika i širokog spektra različitih registara. Sva ova znanja oni koriste po potrebi i logici koju diktiraju jezička situacija i širi društveni kontekst - objašnjava ona.

Kaže da je svoje istraživanje počela kada je na društvenim mrežama videla diskusiju roditelja iz Beograda koji su se žalili da su njihova deca u državnim vrtićima “izložena” južnjačkim dijalektima, televiziji “Pink” i nestručnim vaspitačicama.

To što govore “južnjačkim dijalektom” vaspitačice ne čini nužno nestručnim i lošim pedagozima, ali je veza između određenih jezičkih varijeteta i kulturno uslovljenih kvalifikacija postala toliko jaka da način izražavanja postaje oznaka za pretpostavljene lične kvalitete koji nemaju nikakve veze sa jezikom - kaže Petrovićeva.


Kreativna upotreba dijalekta

Da se južnjački govor može kombinovarti sa standarnim jezikom i tako pridobiti pažnja primer su tekstovi koji se objavljuju na Fejsbuk strani Koe ima po grad.

Ovde dijalekat poseduje sve osobine legitimnog komunikacijskog koda sposobnog da prenosi poruke vezane za sve društvene sfere. On uključuje urbanost, žanrovsku raznolikost i nikako nije sveden na predstave o ruralnom, zaostalom ili bizarnom koje mu se inače pripisuju - objašnjava Petrović.

Suprotstavljanje hegemoniji centra pokazuje i primer, navodi Petrovićeva, hip-hop grupe Southentik Crew koja u pesmi “Vlasotince slang like dis” ubacuje govor vlasotinačkog kraja.

U refrenu pesme smenjuju se lokalna oslovljavanja i elementi kojima se nedvosmisleno definiše dijalekatska pripadnost njihovog izraza: A prike (kvo?), snajke (kude?), bracke (z’što?), d’ugare (eve) / rođo (kam si?), vuči (koje?)Vlasotince slang like dis! - objašnjava lingvistkinja Tanja Petrović.

Napominje da upravo njihov stih oslikava tezu da je jug Srbije često jezički marginalizovan i da se ne doživljava kao legitimni deo srpskog nacionalnog prostora - Ovo je druga država iako ne’amo pasoši; Vi ste sa juga? Ne, mi smo sa zastavu. Vlasotinački uključujemo u nastavu.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Mr

    20:31 // 28. 5. 2020.

    Vise razumem bugare i makedonce od njih.Koji je to govor boze sacuvaj

  • Velika Tomić

    08:44 // 13. 9. 2017.

    Inspirisana tekstom...
    Gugulica

    Kude ti jezik turiše
    sas kakvo gajle da se nosiš
    kakoj sas mazgu da prosiš
    Vikav zaostaja si
    zatoj što ne zboriš k'o oni
    a na tatka vikaja si
    - Praćaj me na Sorboni,
    u Belgrad, da ne mi se smeje selo
    onoj arno golemo Barajevo.
    I ne te slušaja samo ti vikaja
    - Sedi tuj, guzicu gi brani od dušmani,
    ne si tij za njine rabote,
    samo izvoljevav dovlete,
    mi smo br

  • Јасмина

    19:11 // 11. 9. 2017.

    Све то се ради да би "јужњачки говор" једном нестао и сродне језике направио неразумљивијим. Захваљујући познавању наших старих и "јужњачких" речи, веома добро разумем бугаре. И да ми није познато да бугари потичу од Срба, на основу речи које они користе, дошла бих до истог закључка.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.