Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

16:11, 24. 9. 2021.

| Društvo

Gradska stambena agencija kaže da su socijalni stanovi deljeni po pravilniku i da su proveravani i prihodi

Autor:A. StankovIzvor:Južne vesti
gsa majakovski stanovi
Oglasila se i GSA; foto: GSA

Mogućnost da stranački kadrovi, direktori i rođaci funkcionera u Nišu kupuju stanove po nižoj ceni, pokušala je da opravda i Gradska stambena agencija. Ona danima nije odgovarala na novinarska pitanja, ali je u saopštenju, između ostalog napisano da stanovi nisu socijalni, da se prodaju i da je sve urađeno po zakonu, konkursu i pravilniku. Dodaju i da su proveravali prihode zainteresovanih za kupovinu stana.

Posle nekoliko dana ćutanja, u saopštenju GSA pišu da je sve urađeno po zakonu.

Konkurs je sproveden u svemu prema Pravilniku o uslovima i načinu učešća u postupku kupoprodaje stanova na lokaciji u ul. Majakovskog koji je donet na osnovu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Bodovanje podnetih prijava za kupovinu stanova izvršila je Komisija za sprovođenje konkursa u skladu sa navedenim Zakonom i Pravilnikom, kao i na osnovu Pravilnika o merilima za utvrđivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrške - piše u saopštenju Gradske stambene agencije.

Dodaju i da Komisija nije mogla se rukovodi “životnim pričama svakog ponaosob” niti da sačinjava rang listu “u zavisnosti od toga ko je bolesniji i ko ima težu životnu priču”.

Ipak, iako se uporno pozivaju na Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, ni u jednom dokumentu koji je vezan za aktuelnu podelu stanova zvanično ne pominju visinu prihoda kao uslov ili kriterijum za one koji bi da konkurišu ili su već konkurisali za pomenute stanove.

Stalna konferencija gradova i opštna - SKGO izdala je prošle godine Priručnik za pružanje stambene podrške u jedinicama lokalne samouprave i visinu prihoda navodi kao “jedan od ključnih uslova za ostvarivanje podrške”.

A član 91 pomenutog Zakona upravo propisuje uslove koje se tiču visine zarade i prihoda onih koji konkurišu za kupovinu ili iznajmljivanje stana.

U zavisnosti od vrste stambene podrške, pravo na rešavanje stambene potrebe ima jednočlano domaćinstvo čiji maksimalan prihod ne prelazi iznos od:

1) 0,5 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za unapređenje uslova stanovanja i pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće;

2) 1,2 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za neprofitni zakup ili dodelu stana ili porodične kuće;

3) 1,5 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za neprofitnu kupovinu;

4) 0,7 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave radi unapređenja energetskih svojstava stana.

*Maksimalan prihod za višečlana domaćinstva, kao uslov za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana, obračunava se množenjem maksimalnog prihoda jednočlanog domaćinstvo za odgovarajuću vrstu stambene podrške iz stava 1. ovog člana sa koeficijentom (K) koji se izračunava po formuli K=1+Ox0,7+Dx0,5, gde je 1 - lice koje ostvaruje pravo na stambenu podršku, O - broj članova domaćinstva starosti preko 14 godina, a D - broj dece starosti do 14 godina (na primer: 1 odrasla osoba: K=1,0; 1 odrasla i 1 dete: K=1,5; 2 odrasle osobe: K=1,7; 2 odrasle osobe i 1 dete: K=2,2)

U Zakonu je jasno naznačeno i da se osobama sa invaliditetom koeficijent uvećava za dodatnih 0,5%. Član 106. predvideo je i obavezu dostavljanja informacija o visini prihoda.

Isto piše i u još važećem Programu socijalnog stanovanja na teritorji Grada Niša koji je proistekao iz još aktuelne Stambene strategije Grada koja je trebalo da važi do 2012. godine, ali nova od tada nije doneta.

U Programu, u članu 6. piše da je jedno od osnovnih merila za rešavanje reda prvenstva stambenih potreba i visina prihoda.

1) stambeni status,

2) visina primanja,

3) zdravstveno stanje,

4) invalidnost,

5) broj članova domaćinstva,

6) imovinsko stanje.

U svom saopštenju, u jednom delu, Gradska stambena agencija piše i da je na poslednjem konkursu svaki građanin Niša imao pravo da konkuriše, kao i da su proveravani i prihodi onih koji bi da kupe stan.

Komisija nije mogla da zabrani bilo kome ko ispunjava uslove konkursa da konkuriše za kupovinu ovih stanova, a po osnovu toga da li je neko radnik u privatnom preduzeću ili državnoj upravi, zdravstvu, policiji, vojsci i sl.,ili da li je neko radnik u fabrici ili je lekar, inženjer, profesor i slično, ili po osnovu toga da li je podnosilac prijave ili njegov rođak na nekoj rukovodećoj funkciji, pod uslovom da ukupni prihodi porodičnog domaćinstva ne prelaze granice maksimalnih prihoda propisane odredbama člana 91. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, o čemu je Komisija vodila računa - piše u saopštenju.

Priručnik SKGO pojašnjava i da pravo, za kategoriju kupovine stana po neprofitnim uslovima, uglavnom ostvaruju lica sa većim primanjima nego što je to slučaj kada se radi o zakupu.

Zakonom nije propisana donja granica prihoda, ali ona logično postoji u slučaju da korisnik kupuje stan pod neprofitnim uslovima i predstavlja njegovu kreditnu sposobnost. Nedostatak ovog vida podrške je u suženom krugu potencijalnih korisnika koji, s jedne strane, moraju da zadovolje donji dohodovni prag da su kreditno sposobni, a s druge, treba da imaju primanja koja ne prelaze gornji dohodovni prag za kvalifikovanje za ovaj vid stambene podrške - piše u priručniku.


Priručnik SKGO: Socijalno stanovanje je stanovanje uz podršku

U jednom delu saopštenja, pozivajući se na Pravilnik o merilima za utvrđivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrške koji je usvojen ove godine, GSA se opet bavi terminologijom “socijalni stanovi” tvrdeći da oni to nisu što je tvrdnja gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski od kada se pojavila informacija da njen zet planira da kupi stan.

Iz naziva ovog Pravilnika, jasno je sa nisu u pitanju tzv „socijalni stanovi“, niti su to stanovi za socijalne slučajeve - piše u saopštenju.

Pored toga što u svom odgovoru zaobilaze činjenicu da su stanovi građeni na zemljištu namenjenom za izgradnju socijalnih stanova, kao i da su izgrađeni kroz Program socijalnog stanovanja, iz GSA ne pominju ni da je u Srbiji i dalje na snazi Nacionalna strategija socijalnog stanovanja koja predviđa sve programe pomoći ovog tipa.

Na kraju, da se radi o formi socijalnog stanovanja, potvrđuju i tvorci priručnika koji je izdao SKGO.

Javna podrška za stanovanje se u literaturi najčešće naziva socijalno stanovanje, mada se koriste različiti termini u različitim zemljama. Socijalno stanovanje se često poistovećuje sa stanovanjem pod zakup povoljnijim od tržišnog, jer ga subvencioniše država. Pružalac usluge je uglavnom institucija, ali sve češće se pojavljuju drugi pružaoci usluga, kao što su zadruge, neprofitne stambene organizacije, socijalna preduzeća, zajednice i udruženja, pa i neprofitne privatne firme - piše u priručniku.

Zajedničko im je, kako pišu, da se stanovima kolektivno upravlja na neprofitnoj osnovi, kao i da se zakupnine postavljaju u skladu sa platežnom moći korisnika stana, pre svega zahvaljujući javnim subvencijama za smanjenje početnih kapitalnih ulaganja ili troškova poslovanja.

Zbog toga, kao i zbog drugih promena koje se dešavaju u ovom sektoru, socijalno stanovanje se sve češće šire definiše kao oblik podrške nekom licu za rešavanje njegove stambene potrebe koji se finansira javnim sredstvima - zaključak je SKGO.

Navode i primere gde se u Austriji koristi izraz stanovanje sa ograničenim profitom ili stanovanje ljudi. U Danskoj je zajedničko stanovanje ili neprofitno stanovanje, u Francuskoj stanovanje sa umerenom zakupninom.

Nemačka koristi izraz stambena promocija, Španija zaštićeno stanovanje, a Švedska javno komunalno stanovanje.

Podsetimo, zet gradonačelnice Niša Vedran Ivanović je zamenik direktora “Apoteka Niš”, a pre toga je u ovoj javnoj ustanovi radio u sektoru javnih nabavki.

On se, kako je rekla njegova tašta, nalazi na 24. mestu i planira da u Majakovskog kupi stan od 48 kvadrata.

Sotirovski se povodom ovog slučaja obratila Agenciji za sprečavanje korupcije i kako je rekla, njen zet će odustati od kupovine ukoliko Agencija kaže da je u sukobu interesa.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • milan mrvica

    23:37 // 28. 9. 2021.

    Ko su Randjelovici i da li imaju rodbinske veze, i koji politicari su dobili stanove. Sotirovaku skinuti sa vlasti... Vratite Perisica

  • milan mrvica

    23:35 // 28. 9. 2021.

    Treba ljudi da izadju i protestuju, da se ispitaju svi koji su dobili stanove a ne znaju sta ce sa parama, a ne cela porodica da izdobija stanove

  • milan mrvica

    23:33 // 28. 9. 2021.

    Ja sam na 41 om mestu za dodelu stanova gde je zet Sotirovske, i kd mogucih 40 stanova pola dobili neki Randjelovici kojih ima na listi. Sta da kazem

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.