Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:09, 22. 6. 2021.

| Društvo

"Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja umanjuju prava građana"

Autor:Lj. F.Izvor:Južne vesti
Kamere mediji
Novinari često koriste pravo na pristup informacijama od javnog značaja; foto: JV/ V. Milić

Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je objavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave 28. maja ove godine, bitno ugrožava dostignuti nivo prava na pristup informacijama od javnog značaja i istovremeno propušta da reši probleme koji su uočeni u primeni Zakona, stav je grupe organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama.

Koalicija je prepoznala nekoliko loših rešenja u novom nacrtu, poput jednog člana kojim se izuzimaju političke stranke i verske zajednice iz kruga obveznika Zakona.

Takođe, član 9. predviđa nova ograničenja prava na pristup informacijama, poput propisivanja mogućnosti da organ uskrati informaciju tražiocu ukoliko bi se na taj način ugrozio položaj na tržištu ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih ili fizičkih lica.

Kristina Kalajdžić, istraživač u Nevladinoj organizaciji Partneri Srbija kaže da oba do sada izrađena Nacrta, nažalost, snižavaju do sada dostignut nivo prava na pristup informacijama od javnog značaja.

U prvom Nacrtu, najkritičnije rešenje bilo je izuzimanje iz kruga obveznika zakona državna preduzeća organizovana kao društva kapitala, kakva su, na primer, Železnice Srbije, Koridori Srbije, Dipos i druga. Takvim rešenjem, javnost bi ostala uskraćena za brojne informacije o poslovima, načinu rada i trošenju novca od strane državnih preduzeća koja raspolažu značajnim budžetima i imovinom, i u vezi čijeg poslovanja je u više navrata postojala sumnja na različite vrste zloupotreba i koruptivnih poslova - kaže Kalajdžićeva.

Ta odredba je izbačena iz novog Nacrta, međutim kako kaže, uvedena su nova ograničenja prava na pristup informacijama, što znači da će organi javne vlasti imati više pravnih mogućnosti na raspolaganju da odbiju zahtev tražioca.

Dva ograničenja posebno idu u korist već pomenutim javnim preduzećima, a odnose se na mogućnost da društvo kapitala uskrati informaciju tražiocu ukoliko bi se na taj način ugrozio njegov položaj na tržištu društava kapitala, ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih ili fizičkih lica - kaže ona.

Nacrtom se, dodaje ona, sužava prava na pristup informacijama, uvođenjem novih ograničenja koja su definisana tako da ostavljaju široke mogućnosti za diskreciono tumačenje onima koji postupaju po zahtevima, čime se dodatno podstiče već loša praksa organa javne vlasti da kriju informacije koje su od javnog značaja.

Važno je napomenuti i da je novim Nacrtom predviđeno produžavanje roka za odlučivanje Poverenika po žalbi. U postojećem Zakonu rok za postupanje Poverenika po žalbi je 30 dana, novim Nacrtom je predviđeno da ovaj rok bude 60 dana, što je nepovoljno po tražioce informacija, jer duži period za postupanje Poverenika po žalbi, za tražioca znači i duže čekanje na traženu informaciju - objašnjava Kalajdžićeva.

Ovo posebno predstavlja ograničenje novinarima i istraživačima, koji su često veoma ograničeni vremenom i gde protokom vremena tražena informacija gubi na značaju.

Pored toga, objašnjava Kalajdžićeva, iz kruga obveznika Zakona se isključuju političke partije i verske zajednice, a Narodna Banka Srbije se pridružuje krugu organa javne vlasti protiv kojih ne može biti izjavljena žalba Povereniku u slučaju nedostavljanja informacija.

U praksi ovo znači, da ukoliko vam Narodna banka Srbije uskrati pristup traženim informacijama, možete jedino da podnesete tužbu Upravnom sudu. Ovo je loše po tražioce informacija iz nekoliko razloga, prvi je zato što sudski postupak traje duže od postupka pred Poverenikom po žalbi. Drugi je, sam postupak je kompikovaniji, očekuje se ili da sami umete da napišete tužbu ili da angažujete advokata, i treće, za razliku od postupka pred Poverenikom, koji je potpuno besplatan, u slučaju da izgubite u postupku pred Upravnim sudom, morate platiti sudske troškove - kaže ona.

Novim Nacrtom Poverenik za informacije od javnog značaja dobija mogućnost izdavanja prekršajnih naloga u visini od 30.000 dinara onim organima javne vlasti koji ne postupe po zahtevu tražioca u zakonskom roku.

Informacije za mnoge tekstove novinari dobijaju upravo preko zahteva koje upućuju onima od kojih su potrebne informacije, a novim Nacrtom je predviđeno da tražioci informacijama više neće moći da za situacije kada im organ javne vlasti uopšte ne odgovori na zahtev, pokrenu odmah prekršajni postupak, već su u obavezi da se prvo obrate Povereniku izjavljivanjem žalbe.

Ova novina uvedena je u Nacrt iz dva razloga, prvi je što se najveći broj žalbi izjavljenih Povereniku odnosi na situacije kada organ vlasti uopšte ne odgovori na zahtev tražioca, a drugi je, kako stoji u obrazloženju Nacrta, potreba da se rasterete prekršajni sudovi - objašnjava Kalajdžićeva.

Grupa organizacija civilnog društva okupljenih u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama izradila je dokument sa predlozima za unapređenje Nacrta Zakona i poslala ih Ministarstvu.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.