Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:31, 8. 8. 2018.

| Društvo

Jedna od prvih Gimnazija u Srbiji osnovana na današnji dan u Vranju

Autor:I. M.Izvor:Južne vesti
gimnazija vranje foto im
Gimnazija je tokom 137 godina postojanja pretrpela više zatvaranja, mnogo izmena naziva i izgleda; foto: I. M.

Četiri godine nakon što je Vranje oslobođeno od Turaka, na današnji dan, 8. avgusta 1881. godine ovaj grad dobio je Gimnaziju, jednu od prvih gimnazija u Srbiji. Ova škola danas nosi ime slavnog Vranjanca Bore Stankovića, bivšeg učenika. Osim njega u školskim kupama ove obrazovne ustanove sedeli su Đorđe Tasić, Jovan Hadživasiljević, Kosta Todorović, Milan Vlajinac, Miodrag Ibrovac...

Još je zanimljiviji spisak profesora, uglavnom po kazni premeštenih u Vranje, koji su za katedrom prenosili znanje učenicima ove škole koja je uz sebe uvek kroz istoriju nosila prefiks “elitna”. Bili su to čuveni profesori Jaša Prodanović, Radoje Domanović, Milivoje Simić, Ljuba Davidović, Ilija Vukićević, Svetislav Simić i drugi.

Prvobitno, Gimnazija je imala dva razreda i bila je smeštena u zgradi Haremluka, a kasnije je proširena na četiri, pa na šest razreda. Prvi direktor gimnazije je bio Đorđe Nicić koji je u Vranju došao iz Negotina, a tada se škola zvanično zvala "Nemanjina gimnazija".

Posle bugarske okupacije za vreme Prvog svetskog rata škola nije radila. Školske 1921/1922. godine Gimnazija dobija i svoj osmi razred.

Snimak između dva svetska rata Slika zgrade 1933. godine, između dva svetska rata

Na Vidovdan 28. juna 1931. godine osvešten je temelj sadašnje zgrade ove škole. Zidanje zgrade trajalo je dve godine, a useljenje u nju trajalo je od 25. novembra do 10. decembra 1933. godine. Sredinom juna 1933. godine na drugom spartu gimnazijske zgrade urađeno je sedam reljefa jugoslovenskih velikana: Vuka Karadžića, Bore Stankovića, Ivana Gundulića, Svetog Save, Ivana Mažuranića, Franca Prešerna i Petra Petrovića Njegoša, koji, iako oštećeni kroz burnu istoriju, doživeli su obnovu i danas krase zgradu Gimnazije.

Kada je Vranje opet bilo okupirano u Drugom svetskom ratu, Vranjska gimnazija je bila jedina gimnazija u Srbiji koja je prestala sa radom. Ona je pod bugarskom okupacijom pretvorena u policijski kazamat.

Njen rad je obnovljen marta 1945. godine i prve četiri godine posle rata imala istu strukturu i zvala se „Viša mešovita gimnazija“. Do prve promene došlo je 1949. godine kada se deli na potpunu mušku i potpunu žensku gimnaziju, da bi dve godine kasnije spojena u jednu potpunu mešovitu gimnaziju.

"Viša mešovita gimnazija" u Vranju 1958. godine menja naziv u „Gimnazija“, a peti, šesti, sedmi i osmi razred su preimenovani u prvi, drugi, treći i četvrti razred.

vranjska gimnazija foto im U školi su predavali i Jaša Prodanović, Radoje Domanović, Milivoje Simić, Ljuba Davidović, Ilija Vukićević, Svetislav Simić i drugi; foto: I. M.

Godine 1959. Gimnazija dobila je novi naziv - Gimnazija „Bora Stanković“ koji je zadržala sve do 18. februara 1980. godine, kada je izvršena preregistracija u Obrazovni centar „Bora Stanković“. Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju otvara se 1990. godine ponovo kao Gimnazija „Bora Stanković“.

Škola je doživela još jednu veliku rekonstrukciju koja je počela 2011. godine, povodom 130 godina od njenog osnivanja i završena je marta 2013. godine.

Danas gimnazijalci učestvuju na brojnim takmičenjima i osvajaju brojna priznanja, a prostor škole je mesto brojnih događaja kulture u gradu. Učenici su u svojim vanškolskim aktivnostima organizovali i brojne humanitarne akcija.

Danas Gimnaziju u Vranju pohađa oko 700 učenika.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.