Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:45, 9. 1. 2020.

| Društvo

Još traje procena štete oktobarskih požara na Staroj planini i u Pčinjskom kraju

Autor:Ljubomir Filipov, Milica DejanovićIzvor:Južne vesti
Gorela i bukova šuma
Najviše gorela bukova šuma; foto: Vanja Keser

Požari koji su krajem oktobra zahvatili Staru planinu i opštine Pčinjskog okruga načinili su veliku štetu po ekosistem, a stručne komisije Javnog preduzeća Srbijašume utvrdile su da je na graničnoj planini gorelo 235 hektara šume i šumskog zemljišta, dok je na teritoriji Vranja, Bosilegrada i Trgovišta opožarena površina bila mnogo veća - 4.130 hektara.

U Parku prirode Stara planina kažu da je izvršena kompletna evaluacija štete, a kako se radi o zaštićenom području, za dalje postupke potrebne su dozvole naležnih institucija.

Izveštaj je predat nadležnim institucijama na davanje mišljenja i saglasnosti za dalje radove, kako se radi o zaštićenom području i posebnim merama za praćenje stanja i dalju sanaciju. Kako su i nadležni izvršili obilazak područja i kontrolu evaluacije, očekujemo dalje smernice - kažu u Parku prirode.

U Javnom preduzeće Srbijašume kažu da procedura procene štete za Staru planinu još traje, te da nisu svi podaci obračunati.

Požarom je zahvaćen prostor u 2 gazdinske jedinice - Topli Do i Arbinje, gde je opožareno 233,4, odnosno 1,72 hektara - kažu u JP Srbijašume.

Obronci Stare planine goreli su nedelju dana, vatra je najviše zahvatala nisko rastinje, ali se usled vetra širila i na šume. U JP Srbijašume kažu da je najviše gorela bukva. 3 Vanja Keser pozar Gorelo nisko rastinje, ali i šuma; foto: Vanja Keser / Južne vesti

Drvna zapremina na opožarenom delu je 103.656 kubika. U učešću po vrstama drveta dominantno mesto zauzima bukva sa oko 95.000 kubnih metara, sledeća vrsta je smrča sa oko 8.000 kubika, a zanemarljivo je učešće ostalih vrsta - kažu nadležni.


Decenije potrebne za oporavak ekosistema

Koliki će biti potreban period za obnavljanje živog sveta ne može se lako i tačno utvrditi, kažu u ovom preduzeću, usled složenosti ekosistema i njegove namene.

Gruba je procena da se period neophodan za sanaciju štete slobodno može iskazati u decenijama. Potrebno vreme da se šumski ekosistem obnovi se takođe meri decenijama - objašnjavaju u Javnom preduzeću.

Delimično finansiranje sanacija požara izvršiće se iz Fonda za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje svake godine finansira obnovu šuma oštećenih požarom.


Utvrđivanje štete za požare kod Vranja do proleća

Požar koji je u oktobru 2019. godine zahvatio teritoriju kojom gazduje Šumsko gazdinstvo Vranje, obuhvata površinu od ukupno 4.135 hektara, od čega je na teritoriji Vranja 1.464 hektara, kažu u JP Srbjašume, a ovaj podatak odnosi se na šume i šumsko zemljište.

Ipak, u ovom Javnom preduzeću, zasad, ne raspolažu podacima o materijalnoj šteti i ukupnoj zapremini drveta koja je oštećena požarom. Tek predstoji procena štete Tek predstoji procena štete; foto: Vanja Keser

Podaci će se znati na proleće, tada kreće vegetacija i moći će se bolje sagledati koja je šteta pričinjena na stablima, s tim što se negativne posledice požara mogu javiti i nakon 2-3 godine, u zavisnosti od stepena oštećenja, s obzirom da stabla fiziološki oslabe usled požara - kažu u Javnom preduzeću.

Požari kod Vranja su bili niski požari, odnosno vatra se nije proširila u krune stabala i zahvatila cela stabla, što bi izazvalo znatno veće štete od postojećih, objašnjavaju u JP Srbijašume, ali vatra koja se proširila na stabla zahvatila je uglavnom šume bukve, šibljake grabića, a zabeležene su manje površine gde su bile obuhvaćene i četinarske vrste smrča i beli bor.

Stručna lica će na terenu utvrditi intenzitet štete, količinu oštećenog drveta koju je neophodno ukloniti iz šume iz sanitarnih razloga, kao i broj potrebnih sadnica, ukoliko je neophodno da se određene površine saniraju pošumljavanjem - kažu u JP Srbijašume.

U ovom preduzeću podsećaju da su, osim direktne, materijalne, značajnije ekološke štete koje izazivaju šumski požari, a ogledaju se pre svega u učešću šuma u proizvodnji kiseonika i zaštiti od erozije, a šumski požari imaju negative posledice na ekosistem u celini, uništavanjem flore i faune, kao i staništa za biljne i životinjske vrste.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.