Kako da znamo da je hrana koju jedemo bezbedna?
Iako podaci Instituta za javno zdravlje pokazuju da su namirnice koje Nišlije koriste u svakodnevnoj ishrani bezbednije za upotrebu nego pre 10 godina, stručnjaci kažu da građani i sami moraju da znaju kako da se zaštite od bolesti koje se prenose hranom.
Zdravstvena ispravnost hrane koja nam se svakodnevno nalazi u tanjirima tema je ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja koji je obeležen 7. aprila.
Kako kaže Dušica Stojanović iz Instituta za javno zdravlje, u uzorcima hrane iz domaće proizvodnje i uvoza koje se ispituju u Institutu, sve je manje onih koji su mikrobiološki i hemijski neispravni.
Broj neispravnih uzoraka se smanjio naročito posle 2009. godine, najverovatnije zahvaljujući tome što je poboljšan Zakon o bezbednosti hrane i što su promenjene nadležnosti pojedinih ministarstava. Dakle, znatno je manje namirnica koje sadrže opasne mikroorganizme ili neke hemijski štetne supstance - kaže ona.
Ipak, u Institutu napominju da, iako inspekcije i instituti rade svoj posao kada je reč o kontroli namirnica, građani moraju da se i sami dodatno pobrinu da hrana koju svakodnevno pripremaju u svojim domovima bude bezbedna.
Kako se zaštititi?
Termička obrada hrane ubija mikroorganizme (foto: pixabay.com)Pre svega, kako objašnjavaju stručnjaci, neophodno je održavati higijenu, jer najopasniji organizmi koji izazivaju bolesti žive na rukama, krpama za brisanje, priboru za jelo, a naročito na daskama za sečenje.
Takođe, pri čuvanju i pripremi bitno je odvajati sveže meso, živinu i morske plodove od druge hrane, a sve treba da se čuva u zatvorenim posudama da bi se izbegao kontakt između sveže i spremljene hrane. Ovo je važno jer hrana koja se termički obrađuje u svežem stanju može sadržati opasne mikroorganizme koji se mogu preneti na druge namirnice.
Jedna od ključnih stvari je i termička obrada. Hrana se, kako kažu, mora kuvati temeljno, a posebno jaja, meso i morski prodovi.
Pustite da supe i čorbe proključaju i uverite se da su sokovi iz termički obrađenog mesa bistri, a ne ružičasti. Pravilno kuvanje uništava gotovo sve mikroorganizme i studije su pokazale da kuvanje na temperaturi iznad 70 stepeni čini hranu bezbednijom za upotrebu - poručuju iz Instituta.
Kupljeno voće i povrće preporučljivo oljuštiti (foto: pixabay.com)Na sobnoj temperaturi se, kažu stručnjaci, mikroorganizmi veoma brzo razmnožavaju. Međutim, ukoliko se hrana čuva na temperaturi ispod 5 i iznad 60 stepeni, njihovo razmnožavanje je usporeno ili zaustavljeno.
Iako je dobro poznato da treba koristiti i što više svežih i sirovih namirnica u ishrani, one mogu da budu zaražene opasnim mikroorganizmima i hemikalijama, koje mogu nastati i u oštećenoj i plesnivoj hrani. Ipak, i od toga je moguće štititi se pažljivim odabirom namirnica na pijacama i marketima, ali i jednostavnim metodama kao što su pranje i ljuštenje.
Flajer o bezbednosti hrane i na romskom jeziku
Niški Institut za javno zdravlje ove godine je odlučio da zajedno obeleži Svetski dan zdravlja i 8. april - Svetski dan Roma, zbog toga što je, kako kažu, bezbednost hrane posebno važan problem u marginalizovanim grupama kao što su Romi.
Zbog toga su, objašnjavaju, dizajnirali i preveli na romski jezik flajer sa 5 ključnih faktora za zdravstveno ispravnu hranu koju će u narednim danima distribuirati romskoj zajednici u Nišu.
Komentari
Poslednji komentari
Iz dijaspore
09:01 // 9. 4. 2015.
A sta je sa antibioticima i hormonom rasta u mesu? Da li se i to kontrolise? Kakva je tu situacija?
Ako je preporuka da se kupljeno voće i povrće oljušti da li to znaci da je puno pesticida?
Malo vise informacija molim
08:52 // 9. 4. 2015.
@'...znatno je manje namirnica koje sadrže opasne mikroorganizme ili neke hemijski štetne supstance"
Manje od cega? U odnosu na sta? Koliko je to u procentima? Sta kaze zakon o tome?
Milos
13:14 // 8. 4. 2015.
Pitanje: Hrana ima vise stetnih supstanci nego sto zakon dozvoljava?!
Resenje: Nista onda, promenicemo zakon i povecati dozvoljenu kolicinu stetnih stvari koje mozemo da trpimo!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.