Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:48, 10. 11. 2015.

| Društvo

Lekovita voda i molitva privlače vernike u manastir u Pirkovcu

Autor:Aleksandar KostićIzvor:Južne vesti
manastir pirkovac
Manastir mnogo puta rušen, napušten i potom obnavljan

Manastir Svetog arhangela Gavrila iz doba Nemanjića koga je, kaže legenda, podigao Sveti Sava, čuva uspomenu na nestalo selo Rašinac. U njemu su leta provodili kraljevi, lek pronalazili bolesni, a do pre samo neku godinu bio je dom vukovima i lisicama.

Ovaj manastir koji je u selu Pirkovac, udaljen oko 20 kilometara od Svrljiga, zapušten je posle Drugog svetskog rata, da bi za kratko vreme oživeo kaluđer Varnava koji je u njega došao 2002. godine.

manastir-pirkovac5 Kaluđen Varnava oživeo manastir velikim trudom; foto: JVKada je iguman Varnava Nikolić, rodom iz Iriga, došao u Pirkovac, nije bilo ni puta, ni asfalta, a kamoli parkinga. Uz pomoć priloga, manastir se godinu po godinu razvijao, iako sva svrljiška sela u okolini, naročito u zapadnom delu opštine, izumiru.

U manastiru se ponovo služi liturgija, venčava se i krštava. Obnavlja se deo po deo - kaže starešina manastira iguman Varnava.

Na manastiru je skinut dotrajali lim postavljen još 1925. godine i stavljen je novi, bakarni krov, a uređena je i fasada.

manastir-pirkovac2 Poslednjih godina od napuštenog manastira postao uređen i posećen; foto: JVKaluđer Varnava kaže da je došao u manastir sa samo 50 evra u džepu i jednim magaretom. Sada manastirsko domaćinstvo gaji stoku, obrađuje zemlju i samo se izdržava svojim radom i prilozima.


Bunar u oltaru, lekoviti izvor i isceliteljske relikvije

Ispod oltara same crkve nalazi se bunar, a ispod manastira izvor Svete Petke za koji kažu da je lekovit i da isceljuje.

Voda je, prema rečima igumana Varnave, ispitivana i dokazano je da je lekovita.

Pijaća je, reguliše krvni pritisak, dobra je za živce, alergije, a upotrebljavaju je čak i oni neverujući. Interesantno je da se voda sa ovog izvora nikad ne zamuti, a mnogi od vernika je osveštenu čuvaju u posebnom kutku u kući - objašnjava Varnava.

Izvor-svete-petke Lekovita je, veruje se, voda sa izvora Svete Petke; foto: JVU samom manastiru nalazi se nekoliko relikvija, a među najznačajnijima su riza sa moštiju Svete Petke i ikona Majke Božije Brzopomoćnica sa Svete Gore za koju se veruje da ima čudotvorno dejstvo i da pomaže teško obolelima i ljudima u nevolji.

Meštani i vernici potvrđuju da su ovde mnogi ozdravljali, dobijali porod nakon dugo vremena, a iguman Varnava kaže da je i uramljena slika patrijarha Pavla počela da mirotoči.

Brojni vernici koji dolaze iz svih krajeva, autobusima, samostalno i organizovano, dodaju da je i molitva igumana Varnave čudotvorna. Pomaže, kažu, kroz razgovor i molitvu.


foto-ILUSTROVANA-ISTORIJA-SPC Ovako je nekad izgledao manastir; foto: Ilustrovana istorija SPCManastir sa bogate prošlosti

Manastir koji se nalazi na obroncima Svrljiških planina sagrađen je u doba Nemanjića, u srednjevekovnoj župi Golak. Po jednom predanju, manastir je izgradio Sveti Sava, dok je po drugom predanju izgrađen na mestu susreta razdvojene braće Vuje i Gruje iz Rudnika kod Milanovca.

Spominje i u turskim popisima iz 15. i 16. veka i vezuje se za nestalo selo Rašinac. Kao godine velikih obnova spominju se 1518, 1857, 1863, 1890. i 1896. godina.

Zapadni zid crkve porušen je i ona je produžena u obnovi 1863. godine kada je i kameni ikonostas zamenjen drvenim. Manastir su Turci zapalili 1876. godine, a 1896. je obnovljen i osvećen od strane episkopa timočkog Melentija – priča starešina manastira Varnava.

manastir-pirkovac Jedno od obnavljanja desilo se 1857. godine; foto: JVU njemu su od ratova bežali, ali i leta provodili mnogi znani i neznani, a često je bio utočište kralju Petru Karađorđeviću, njegovom sinu Aleksandru i Nikoli Pašiću. I danas ga pohode mnogi poznati iz zemlje i okruženja.

U knjizi “Manastir Sveti Aranđeo – Rašinska crkva” Svetozara Stajića navodi se da je arhitektonsko rešenje crkve u osnovi trolist sa istočnom oltarskom apsidom i dvema užim bočnim apsidama.

Ikonostas je iz 1896 godine, a radio ga je ikonopisac Lazar Krđalić iz Beograda. Sadašnji živopis na zidovima rađen je u seko-tehnici, potiče iz 1941 godine, ali se ispod njega naziru starije freske - primećuje Stajić.

manastir-pirkovac3 Gost manastira bio i predsednik Srbije Tomislav NikolićPre Drugog svetskog rata manastir je oživeo pop Blagoje Popović, od kada datira i parohijski dom na kome je kao godina izgradnje navedena 1927. godina.


Nekada centar pismenosti

Nešto pre obnove 1863. godine, dok je crkva bila ruinirana i nije služila, pokrenuta je inicijativa da se u njoj otvori škola.

U knjizi Sevdelina Andrejevića “Davidovac i Radmirovac” autor navodi da je 1852. godine Načelstvo okruga gurgusovačkog za otvaranje škole pisalo molbu Popečiteljstvu unutrašnjih dela.

crkvena-slava-manastira-26.-jula Dvorište manastira uvek dupke puno na njegovu slavuŠkola je iste godine počela da radi pri manastiru Svetog Aranđela i bila je treća po redu u svrljiškom srezu, nakon škola u Niševcu i Crnoljevici.

Nema pisanih podataka do kada se škola nalazila u crkvi, ali se već 1855. godine navodi da su škole u Crnoljevici i pri Svetom Aranđelu bile od čvrstog materijala, pa se po tome može i zaključiti da je već tada škola imala posebnu zgradu pored manastira, čime su manastir i škola, postali centar duhovnog i prosvetnog života za stanovnike 16 sela iz graničnih delova svrljiškog i banjskog sreza - stoji u knjizi “Davidovac i Radmirovac”.

Zgrada stare škole je urušena, a trenutno se gradi novi konak.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Svrljiga.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Svrljig u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Svrljig, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Svrljiga i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • jelena radic

    00:22 // 13. 10. 2016.

    Hvala vernim i dobrim ljudima koji su imali svest da ucestvuju u obnovi svetinje i pomognu ocu Varnavi. Pomozimo i drugim pravoslavnim manastirima u obnovi kao sto je manastir Kamenac na kome je u toku obnova konaka.Sestre ovog manastira imaju skromna sredstva . Pomozimo im

  • Miroslav Jović

    09:22 // 12. 11. 2015.

    Pošto je ovo jedan od centara duhovnosti na teritoriji opštine Svrljig, potrebno je da se Centar za turizam, kulturu i sport okrene izradi programa posete ovakvim biserima. Posebno je značajno da ciljna grupa budu mladi, koji bi iz Malmea i Bazela, preko niškog aerodroma stizali da vide sve ove lepote svrljiškog kraja. Posla ima pa je potrebno raditi kao iguman Varnava, strpljivo i uporno do kraja

  • Neprimetno Primetan

    12:33 // 11. 11. 2015.

    Nije ga obnovio Varnava samo svojim radom vec ,prodajuci šumu koje ima na desetine hektara u vlasništvu manastira ,na taj način kao i kroz donacije pokrenuo je i poljoprivrednu proizvodnju i stočarstvo. Ne volim zamene teza. U svakom slučaju bolje je što je manastir obnovljen nego da se urušio, a priroda je prelepa...

    • Тања Чукић

      23:33 // 26. 7. 2016.

      Obnovio ga je O Varnava,od priloga vernika,veciinom iz Beograda. Isla sam tamo od prvog dana,sve je bilo uruseno,ocev veliki trud i ljubav vernika,koji su skoro svake nedelje dolazili,puni autobusi.Nema zamena teza,nikakva suma nije prodata...

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.