Lešinari ponovo na nebu iznad Stare planine
Najmanje 11 jedinki beloglavog supa, kao i jedan crni strvinar primećeni su na nebu iznad Stare planine u ponedeljak, 18. juna, kažu iz Društva za zaštitu i proučavanje prtica Srbije. S obzirom na ovako veliki broj lešinara, pretpostavljaju da su pronašle odgovarajući izvor hrane.
Govoreći o beloglavom supu, ornitolog Slobodan Marković kaže da se radi o vrstama prtica koje se pretežno gnezde na jugozapadu Srbije i smatraju se najvećim pticama koje se nalaze u Srbiji, dok ističe da se crni strvinar već više od 50 godina smatra regionalno iščezlom vrstom.
Povratak ovih lešinara u jugoistični deo Srbije, Marković objašnjava višedecenijskom radu ornitologa iz Bugarske i Španije, koji su na području Bugarske uspeli da povećaju populaciju beloglavog supa, smanjili opadanje populacije bele kanje, a vraćen je i crni stravinar, koji je počeo da se gnezdi na nekoliko kilometara od granice sa Srbijom.
Marković ističe da su lešinarima drastično opale populacije na teritoriji bivše Jugoslavije 60-ih godina, a kao razlog ističe organizovano trovanje vukova.
Do danas nisu sanirane sve posledice tih aktivnosti. Brojnost beloglavih supova je poslednjih dvadesetak godina u porastu zahvaljujući veštačkim hranilištima. Crni strvinar se nažalost nije oporavio i već 60 godina se ne gnezdi u Srbiji. Verovatnoća da se to desi u sledećih nekoliko godina je velika, jer su kolege iz Bugarske odradile veći deo posla time što su pustili jedinke ove vrste u divljinu - ističe Slobodan Marković.
Crni strvinar poslednjih 50 godina smatran regionalno iščezlim; foto: Slobodan Marković, Društvo za zaštitu i posmatranje ptica Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje prtica rekao je da bi se ovi lešinari zadržali na Staroj planini potrebno je obezbediti povoljnije uslove, veštačke platforme za gnežđenje, formiranje hranilišta manjih kapaciteta, kao i aktivni rad na sprečavanju trovanja.
U Srbiji se godišnje proizvede preko 250 hiljada tona animalnog otpada, te je samo pitanje dobre volje i organizacije da se formira nekoliko manjih hranilišta u istočnoj Srbiji koja bi sa sigurnošću privukla beloglave supove i crne strvinare, a verovatno bi ih zadržala i na gnežđenju - kaže ovaj ornitolog.
Marković zaključuje da zajedno sa kolegama iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke i Severne Makedonije rade na smanjenju trovanja divljih životinja i da će time značajno smanjiti smrtnost lešinara, kao najosetljivih životinja na trovanje.
Komentari
Poslednji komentari
Pera
22:39 // 19. 7. 2023.
Sve će da ih potruju i istrebe golubari. A nadležni ima da se prave neinformisani.
Dr
20:50 // 19. 7. 2023.
Ovi lesinari su nule u odnosu na lesinare na vlasti...
Aca
10:44 // 20. 7. 2023.
Lesinari su korisne zivotinje, ovi na vlasti su u stvari stetocine
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.