Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:00, 12. 2. 2018.

| Društvo

Leskovački lekar bez koga možda ne bi bilo bekstva iz niškog logora

Autor:S. MarkovićIzvor:Južne vesti

Kockanje, ženskarenje, alkoholisanje, ali i nesebična lekarska i moralna pomoć logorašima, pa i sama pomoć pri velikom bekstvu iz logora na Crvenom krstu 12. februara 1942. godine, obeležili su tragično okončani život pred streljačkim vodom na Bubnju, doktora Velizare Pijade.

velizar pijade Pijade neposredno pred rat; foto: Muzej NišSećanja preživilih logoraša, kao i pisma koje je Pijade, inače rođeni brat slikara i komuniste Moše Pijade, iz logora na Crvenom krstu upućivao bližnjima, svedoče o tome da je on na jednom tako strašnom mestu doživeo kartazu. Naime, pre zarobljeništva, Pijade, koji je rođen 1894. godine, a živeo i službovao u Leskovcu sa svojom suprugom i ćerkom, dane je provodio raskalašno.

Njegova ćerka Jelisaveta Jela Pijade, nakon završetka Drugog svetskog rata, pisala je o burnom životu svog oca.

Voleo je da se karta. Vukao je tu manu još iz Beča gde je kao imućan student ogromno trošio novac. Na kartama je uvek gubio jer je igrao pošteno sa banditima! Voleo je žene, voleo je i društvo i bio je ogromni veseljak. Svi su uvek tražili na balu da igraju bečki valcer s njim; jednom je dobio i prvu nagradu kao najbolji igrač - pisala je Jela.

Međutim, boemski život, ali i rad u prvoj rentgenološkoj ordinaciji koju je osnovao sa čuvenim lekarom Žakom Konfinom, prekinut je nacističkom okupacijom. U svojoj knjizi Dr Velizar Pijade - heroj logora na Crvenom krstu, istoričar Nebojša Ozmić navodi da je nastupio težak period za jugoslovenske Jevreje, baš kao i za one iz ostatka Evrope.

Period od oktobra 1940. do aprila 1941. predstavljao je do tada najtraumatičniji period za Jevreje, žitelje Jugoslavije. Dr Velizar Pijade je i u ovom periodu obavljao dužnost sreskog lekara, uz pomoćnika Andriju Seneša, istovremeno noseći titulu višeg zdravstvenog savetnika. Već avgusta 1941, pohapšeni su odrasli muškarci, potom muška deca od 6 do 16 godina posle njih – žene. U zatvoru, Jevreji su bili izolovani od ostalih zatvorenika i odatle su odvođeni pravo u logor na Crvenom krstu u Nišu - piše Ozimić.


Prosvetljenje u logoru

Preživeli logoraši govorili su da ga nisu voleli kada je stigao u logor sredinom novembra 1941. godine. O tome svedoči i pismo Zorice Mišković sa kojom je Velizar provodio najviše vremena u logoru, upućeno Velizarovom rođenom bratu Moši Pijade.

Vašeg brata sam upoznala kada je prvi transport Jevreja iz unutrašnjosti stigao u niški logor. Bio je zabrinut, preplašen i nekako daleko od svih nas koji smo se već bili pretopili u robijaše. Ubrzo kao jedini lekar, a uz to je dobro znao nemački, postao je lekar logora. Ogovarali smo ga i nismo ga voleli - navodi Miškovićeva u pismu.

Međutim, nedugo nakon dolaska u logor, Pijade preuzima nezahavalnu ulogu logorskog lekara. Na spratu logora nalazila se ordanacija u kojoj je i tamnovao, a pomoćnica mu je bila suplentkinja iz ženske gimnazije u Nišu Zorica Mišković. Lečio je bolesne, krpio je rane logorašima koje su nemački stražari besomučni tukli, a potpisivao je i umrlice za one koje su preminuli pod sumnjivim okolnostima.

Tu je, u tim tragičnim uslovima, doživeo prosvetljenje, a Miškovićeva ga je u pismu i citirala.

Ne, nema nikakvog pravdanja. Ono je bila samo trka za zaradom, da podmirim potrebe svoje žene, svojih prijateljica i svoje kockarske dugove. Ovo ovde je jedini rad u mom životu - sećala se Miškovićeva da je tako govorio Pijade.

Tada je, sećaju se preživeli, postao i miljenik logoraša.


Bekstvo 12. februara zahvaljujući njemu

velizar pijade, velibor petković Velibor Petković tumači lik Velizara Pijade u dokumentarno-igranom filmu "Bekstvo"; foto. S. M.Pošto su vremena i režim nakon Drugog svetskog rata zahtevali mladog, obrazovanog i snažnog junaka da predstavlja vođu velikog bekstva iz logora koje se dogodilo 12. februara 1942. godine, ta uloga pripala je Branku Bjegoviću, kome je pored vođstva, u usta stavljen i poklič "na žice, drugovi!"

Čak i da je to istina, jednu od važnijih uloga u bekstvu, prema sećanju preživelih logoraša, imao je sam Pijade, iako sam nije ni pokušao da pobegne. Naime, svedoče oni, Pijade je od Blagoja kočijaša, koji je dostavljao hranu, kao i medicinske potrebštine u logor, doznao da se na stratištu na Bubnju kopa velika raka, u koju će biti pokopano 84 logoraša iz sobe broj 12.

Nemci su planirali da ih streljaju 13. februara i upravo to je Pijade zapisao na ceduljicu, koja je ubačena u hleb, stigla do zatvorenika, pa je bekstvo izvedeno dan ranije.

Pijade je, kao i mnogi Jevreji, skončao na Bubnju, februara 1943. godine.

Inače, između ostalog, u igrano-dokumentarnom filmu Bekstvo o proboju logora, govori se i o ulozi Velizara Pijade u bekstvu iz logora na Crvenom krstu, a njegov lik tumači novinar i asistent Filozofskog fakulteta u Nišu Velibor Petković.

Podsetimo, od 12. februara 2018, u muzeju Logor na Crvenom krstu biće otvorena stara-nova postavka na spratu muzeja, koja je sklonjena još pre nekoliko godina zbog renoviranja muzeja.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.