Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

12:21, 2. 12. 2015.

| Društvo

Lovni turizam privlači strance u Svrljig

Autor:Aleksandar KostićIzvor:Južne vesti
lovci svrljig
Bogato lovište privlačno i domaćim i stranim ljubiteljima lova; foto: JV

Samo dve godine nakon osnivanja Saveza lovačkih udruženja Kraljevine Srbije 1896. godine, u tadašnjem Dervenu, kako se nekad zvao Svrljig, osnovano je istoimeno, šesto srpsko lovačko udruženje koje danas gazduje jednim od najbogatijih lovišta Srbije.

odgoj-fazana-Lovackog-udruzenja Lovačko udruženje odgaja fazane; foto: JVSama lovna površina je 46.000 hektara, a gajene vrste divljači u lovištu su srna, divlja svinja, zec, fazan, poljska i jarebica kamenjarka. U dolini Timoka rasprostranjeni su još i prepelica i divlja patka.

Posebno zadovoljstvo, naročito strancima, je lov divlje šljuke, i najatraktivniji lov predatora, posebno šakala i vuka koji su itekako zastupljeni u lovištu.


Uređena infastruktura pogoduje razvoju turizma

Svrljiški lovci, kojih u Udruženju ima nešto preko 600, poseduju moderan Lovački dom u Svrljigu, ali i nekoliko lovačkih kuća, terenskih vozila, 5 uređenih čeka na drveću, 47 hranilišta za krupnu divljač, 71 hranilište za jarebice i fazane i 47 solišta.

Stručna služba ima upravnika lovišta i lovočuvara kojma pomaže 9 lovočuvara volontera - kaže Zlatimir Rašić, predsednik Udruženja.

Takmicenje-gadjanje-glinenih-golubova Takmičenje u gađanju glinenih golubova; foto: JVPoslednjih 7 godina organizuju se i vrlo posećeni sabori lovaca na kojima se, pored lovaca iz čitave Srbije, okupljaju u Svrljigu i brojni lovci iz inostranstva. Radi se i sa podmlatkom Udruženja, a organizuju i razna takmičenja, poput gađanja glinenih golubova.

foto-Nenad-Stojkovic-LOV Lov na divlje svinje veoma popularan; foto: Nenad StojkovićUz izuzetno atraktivne terene i raznolikost divljači, kontrolisanim odstrelom i redukcijom predatora, redovnom prihranom i unosom nove divljači, Lovačko udruženje „Dr Milenko Hadžić“ obogaćuje svoju već bogatu lovno-turističku ponudu, pa samim tim iz godine u godinu privlači sve više lovaca iz inostranstva, najviše iz Italije, koji, pored lovnog turizma, razvijaju i uspešnu privrednu saradnju sa lokalnom samoupravom.

Jedan od takvih primera je i potpisivanje petogodišnjeg protokola o saradnji sa italijanskom organizacijom lovaca, prvog takvog ugovora iz oblasti turizma koji je jedna opštinska organizacija potpisala sa inostranim partnerima. 8 Italijani narednih 5 godina u svrljiskom lovistu Italijani, pored petogodišnjeg lova u svrljiškom lovištu, ostvarili i privrednu saradnju sa lokalnom samoupravom; foto: JV

S obzirom da je sa svrljiškim Lovačkim udruženjem jedan od potpisinika ugovora sa italijanske strane Ivan Barćela, predstavnik kompanije za proizvodnju zelene salate “Ponti Natura”, ubrzo je i sa lokalnom samoupravom dogovoreno moguće otvaranje ogranka ove italijanske firme u Svrljigu, a nekoliko mladih Svrljižana upućeno je na obuku u sedištu te firme u Italiji.


Šesto udruženje lovaca u tadašnjoj Kraljevini

U osnivačkom dokumentu stoji podatak da je Savezno lovačko udruženje „Derven“ osnovano 5. juna 1898. godine, samo 2 godine nakon osnivanja Saveza lovačkih udruženja Kraljevine Srbije. Lovci-Rača-i-Vitko-iz-sela-Varoš,-moja-pvt-arhiva I pre mnogo decenija lovilo se uz pomoć pasa; foto: privatna arhiva A. K.

Udruženje je po formiranju brojalo 28 članova, a u Upravni odbor tada su izabrani Milan Nadašković, sreski načelnik, koji je bio i prvi predsednik Udruženja, Stevan Ilić, stočni
revizor, Đorđe Petrović, sreski praktikant, Mihailo Nikolić, upravnik pošte i telegrafa u Svrljigu, Svetozar Hadžić, učitelj, Lazar Ranđelović, zemljoradnik i Petar Jović.

Svrljiški lovci odmah su počeli sa merama organizovanog lovstva, zaštite divljači i suzbijanja krivolovstva.

U prilog tome govori i jedan od podataka iz knjige dr Sretena Petrovića Uspon Svrljiga gde se 1929. godine obaveštava Opština da je „Udruženje preduzelo sve kod svojih članova da se zabrani lov do 15. septembra, sem na prepelice i golubove“. Foto-Nenad-Stojkovic Lovište se prostire na površini od oko 50.000 hekara; foto: Nenad Stojković

Tridesetih godina Svrljižanka Milica Cvetković darivala je plac na kome se i danas nalazi obnovljen Lovački dom. Iz lovačkog arhiva vidi se da se broj članova ubrzo uvećava, pa je 1936. godine 106 članova, ali pred sam početak II Svetskog rata bilo je 64 registrovana lovca.

Posle rata Udruženje ponovo, ali i poslednji put, menja ime i naziva se po narodnom heroju i jednom od predratnih članova Dr Milenku Hadžiću. Pripajanjem lovačkih društava iz Lalinca i Guševca svrljiškom udruženju, počelo je delovanje jedinstvene lovačke organizacije u opštini koja i danas traje.

Lov u okolini Svrljiga

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Svrljiga.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Svrljig u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Svrljig, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Svrljiga i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Raka

    15:14 // 3. 12. 2015.

    Situacija je ovakva.
    Fazan ne postoji, ako ne računamo one puštene iz kaveza po kojima se puca i u desetak na gomili.
    Zeca nema.
    Svinja ima.
    Od srna to što se pojavi odmah srede lokalni lovci.
    A prepelica i patka su ptice selice.
    A talijani dolaze zbog šljuka, jer kod njigje lov zabranjen

    Pozdrav.

  • Kostas Gasopulos

    07:39 // 3. 12. 2015.

    Ova grana turizma ima snage da povuče Svrljig ka napretku koji je bio zabeležen i u davnim vremenima Kreljevine Srbije. Postavlja se pitanje zbog čega se ne ulaže više ljudskihi materijalnih resursa u Centar za turizam, kulturu i sport, a u cilju podizanja kvaliteta usluga za lovce iz inostranstva. Tu su prostori za novo zaposlenje, za otvaranje održivog posla za mlade koji znaju i umeju sa PC.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.