Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:34, 26. 2. 2020.

| Društvo

Stručnjaci: MHE remete prirodu, a služe samo za bogaćenje pojedinaca i interesnih grupa

Autor:M. JovanovićIzvor:Južne vesti
Investitor tvrdi da je informisao meštane o radovima još 2013. godine
U svetlu sve ljuće borbe građana da sačuvaju svoje reke; ilustracija; foto: Lj. F.

Srbija je država deficitarna vodama, a i pored toga, projekcije su da bi mogla da dostigne i broj od preko 1.000 malih hidroelektrana. Opšti zaključak predavanja na niškom Univerzitetu, na kome su učestvovali profesori iz oblasti pogođenih izgradnjom malih hidroelektrana, bio je da one remete vodotokove, doprinose klimatskim promenama i negativno utiču na biljke i životinje, a da služe jedino da se bogate pojedinci i interesne grupe.

Akcioni plan vezan za gradnju malih hidroelektrana mora se pod hitno izmeniti, smatra inženjer hidrotehnike i dugogodišnji direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća Srbijavode Veljko Dimitrijević, jer svega 10 do 15 % od njega može da se realizuje, a da se ne poremete vodotokovi. On naglašava i da proizvodnja električne energije u Srbiji pada. Veljko Dimitrijević inženjer predavanje MHE foto Južne vesti Milica Jovanović "Hitno se mora izmeniti akcioni plan" ; foto: JV/M.J.

Zašto se insistira i subvencioniše izgradnja malih hidroelektrana ako se zagušuje potencijal već izgrađenih, velikih hidroelektrana. Male hidroelektrane učestvuju u bruto proizvodnji električne energije sa manje od 1 %. (...) Male hidroelektrane se mogu posmatrati kao izvori zelene energije samo ako koriste samo jedan deo toka. Srbija je i ovako deficitarna sa vodama - priča Dimitrijević.

Zabrinut je i dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić, koji ističe da je, kada je reč o klimatskim promenama, na globalnoj mapi Srbija jedna od najugroženijih teritorija: masovno se suše šume, požari i poplave su vrlo rašireni, sušni periodi sve duži, a problematična je i nelegana seča. Ratko Ristić direktor Srbijavode predavanje MHE foto Južne vesti MIlica Jovanović "U Rakiti su prekršena 4 zakona: o vodama, šumama, zaštiti prirode i vanrednim situacijama"; foto: JV/M.J.

Srbija je najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode, a to je upravo sistem vodotokova brdsko-planinskog regiona, koji generiše odticaj koji nastaje na našoj teritoriji. Oni su nosioci biodiverziteta i vrlo su fragilni, a upravo su oni meta za izgradnju malih hidroelektrana derivacionog tipa - kaže Ristić.

S obzirom na to da izgradnja malih hidroelektrana sa sobom nosi presecanje vodotokova, sečenje šuma, uništavanje biodiverziteta i remećenje života ljudi, Ristić ističe da je tu jedini cilj bogaćenje pojedinaca i interesnih grupa.

Kroz manipulativne i opskurne postupke izmene zakona i prostorno-planskih dokumenata i praktično je čitav sistem iskorišćen da bi jedna privilegovana grupa realizovala svoje planove, odnosno gradila male hidroelektrane i prodavala električnu energiju za dva do tri puta skuplje od one koja se proizvodi u velikim elektroenergetskim kompleksima. Jedini cilj je bogaćenje pojedinaca i interesnih grupa - rekao je Ristić.

Izgradnja oko 3.000 MHE planirana je na području Balkana, a ukoliko se to i desi Ristić smatra da ovo poluostrvo više neće biti jedan od nosilaca biološke razlikosti u Evropi i svetu. U Srbiji trenutno postoji 108 upotrebnih dozvola i 135 MHE.

Najnovija projekcija mogućeg scenarija, ukoliko se ostvari sve zaplanirano, kako je rekla profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" Jelka Crnobrnja-Isailović, biće 1.006 malih hidroelektrana u Srbiji.

Najgori scenario, ako niko od nas ne reaguje, ako sve to što je planirano u izgradnji i već izgrađeno, bude dovršeno. Srbija bi u tom slučaju bila na drugom neslavnom mestu po broju malih hidroelektrana. Znači, 1.006 malih elektrana bi se moglo desiti u Srbiji, ukoliko prepustimo sve ono što može da se desi i ne reagujemo. Ovo je najnovija projekcija onoga što bi moglo da se desi kada bi sve planirane male hidroelektrane bile izgrađene - rekla je Crnobrnja-Isailović.

Predrag Simonović dekan fakultet Beograd foto Južne vesti Milica Jovanović "Zbog MHE, proj potočnih pastrmki negde pada i za 90 %"; foto: JV/M.J. Ovo će se desiti ukoliko ljudi ne reaguju, rekla je Crnobrnja-Isailović, a svi učesnici su se složili da se svi moraju uključiti u borbu protiv MHE, jer se zakoni ne poštuju, a do sada je koliko-toliko urodio plodom samo građanski aktivizam.

Crnobrnja-Isailović se bavi i vodozemcima, pa je na predavanju skrenula pažnju i na to koliko loše deluju derivacione hidroelektrane na vodozemce i gmizavce, a negativno delovanje na ribe, posebno potočnu pastrmku, objasnio je i Predrag Simonovic, redovni profesor Biološkog fakuleta Univerziteta u Beogradu.

Inače, predavanje Uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu i biološku raznovrsnost Srbije ispratio je veliki broj studenata, ali i zainteresovanih građana, s obzirom na to da na jugu Srbije ljudi već dugo vode ljutu borbu kako bi sačuvali svoje reke.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • miki

    11:14 // 26. 2. 2020.

    Zar ste vec zaboravili koliko je zagadjen vazduh bio u gradu ove zime? Ne razumem zasto ovi naucnici ne uzimaju u obzir to da zbog nedostatka i visoke cene struje narod se greje na ugalj, drva i pelete - najprljaviji najgori izvori zagadjenja u gradu. Ako bar deo grada moze da se greje na tu cistu struju bilo bi manje dece i starijih ljudi koji su stradali od smoga ove zime.

  • Victor Belicoff

    10:42 // 26. 2. 2020.

    Svaka čast redakciji JV, vi imate podršku svih građana Srbije koji su upoznati sa posledicama izgradnje MHE. Nastavite i dalje da pišete o ovome jer veliki broj građana nema nikakvu predstavu o čemu se tu radi a to je i cilj ove vlasti. Evo primera radi u jeku najvećih stepena zagađena vazduha U Srbiji pojedinci iz ove vlasti su se čak uhvatili i MHE i naveli ih kao rešenje. Cista glupost!

  • Dragan,Niš

    10:35 // 26. 2. 2020.

    Struka je rekla svoje ,ali ko još u Srbiji mari za to?!A dokaz ,između ostalog,da se ovakva proizvodnja struje ne isplati je to što te privilegovane vlasnike MHE finansiramo svi mi.Pogledajte stavku 6 na vašem računu i videće te da mi plaćamo te povlašćene proizvođače struje.

    • Stanko

      13:36 // 26. 2. 2020.

      Kad se kaze "povlasceni", misli se pre svega na one beskorisne vetrenjace. Drugo, kad nema vetra, nema ni struje. Voda moze da se akumulira i koristi kad je potrebno.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.