Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

23:30, 31. 10. 2015.

| Društvo

Magijom prirode selo Vrmdža se ne gasi, već razvija turizam

Autor:Marika ŽivkovićIzvor:Južne vesti
vrdmza
Selo koje ima oko 200 domaćinstava i oko 800 stanovnika; foto: JV

Živopisni predeli netaknute prirode, zdrava domaća hrana, čista voda i vazduh, osmeh i ljubaznost meštana razlozi su zbog kojih je selo Vrmdža, nadomak  Sokobanje, poslednjih godina postalo prava turistička atrakcija.

pogleda-na-rtanj Netaknuta priroda osvaja; foto: JVI dok u se u Srbiji mala sela gase, iz Vrmdže koja se nalazi podnožju Rtnja ne samo da ljudi ne odlaze, već je dobila nove stanovnike koji su ranije živeli u Beogradu, Novom Sadu, Subotici… Ima i stranaca koji koji su odlučili da se trajno nastane u ovom mestu. Prvo imanje prodato je pre 8 godina, a od tada su nove vlasnike dobile 32 kuće.

Među njima dosta je mladih, obrazovanih i voljnih da, kako sami kažu, svoja znanja iz raznih oblasti koriste upravo za unapređenja života u ovom selu. Neki od njih su se doselili, odbnovili stare čakmare i ambare, i počeli da se bave seoskim turizmom.

Nasuprot selima koja danas polako nestaju, ovo selo oživljava. Naglasio bih da je Vrmdža  jedinstveni primer sela koje je u razvitku i voleli bi da sutra kao takva bude primer i drugim selima. S obzirom da naše selo poseduje izuzetne potencijale za razvoj turizma, naše je da to iskoristimo najbolje što možemo, uz stalna ulaganja i napore - ističe Slaviša Krstić, predsednik Mesne zajednice Vrmdža.

brašno Meštani cele godine prodaju brašno - kukuruzno belo i zuto, raženo, ječmeno i ovseno; foto: JVUvidevši da im je selo magnet koji privlači ljude, žitelji Vrmdže su počeli da sređuju svoje kuće i u njih pozivaju turiste da se odmore, probaju vrmaški sir, kozje i ovčje mleko, rtanjsko jagnje i jare, popiju šljivovicu i rtanjski čaj, a ukoliko žele i pomognu domaćinima u sakupljanju sena, branju kukuruza…

Obnovljeni su i putevi kako bi turisti lakše došli, a puno posla imaju i zanatlije koje rade na rekonstrukciji starih kuća. Jedno je od retkih sela koje ima i svoj sajt i promoviše se na internetu.

Radoslava Stanojević Antonuris, koja već dugo živi na Kosu u Grčkoj kaže da kada dođe u Srbiju najviše pamti vreme provedeno u vikendici svoga dede u Vrmdži.

Oduvek me je fascinirala čista priroda i bistro nebo nad selom. Ovo je pravi raj  za moju porodicu. Ni za šta ne bih dala ovu kuću - oduševljeno govori ona.


pola-sapira Američki kompozitor sam uređivao staru čakmaru; foto: FB profil Paul ShaperaStranci se brzo odomaćuju

Siti gradske buke i užurbanog načina života, stranci uživaju u novoj sredini, a kako kaže predsednik Mesne zajednice, postaju poznati zahvaljujući medijima.

Tako se odavno zna da u Vrmdži živi Pol Šapira, američki kompozitor pank opera, koji se nakon Njujorka, Čikaga, San Franciska, Praga i Beograda doselio sa porodicom baš ovde. U staroj kući od drveta i slame stvara muziku.

Italijan De Marki Lučo iz Venecije među prvim je strancima koji se doselio u Vrmdžu. I dok zimu provodi u Italiji, na leto je u Vrmdži jer mu, kako kaže, tu najviše prija čist vazduh.

deda-mijina-vodenica Deda Mijina vodenica, uvek krcata u letnjim danima, nudi razne specijalitete po tradicionalnom nacinu spremanja; foto: JVNovi stanovnici Vrmdže brzo savladavaju naš jezik, rado obavljaju seoske poslove, obrađuju bašte, peku rakiju... Meštani se hvale kako nove komšije uvek nude svoju pomoć, rado se međusobno posećuju i naglašavaju kako njihovo druženje predstavlja pravo bogatstvo za sve.


Privlačna za planinare

Zbog lepih pejzaža i kulturno-istorijskih lokaliteta zaljubljenici u prirodu izabrali su Vrmdžu kao mesto sastajanja, pešačenja i druženja. Dve godine za redom na proleće Planinarsko društvo „Oštra Čuka“ organizuje akciju u kojoj učestvuju planinari iz Srbije, Makedonije, Bugarske, Albanije i drugih okolnih zemalja..

Prema rečima predsednika ovog planinarskog društva Mladena Antića, akcija startuje kod Latin-grada, zatim se obilazi Vrmdžansko vrelo, gde staza vodi ka Vrmdžanskom jezeru. vrelo U Vrmdži ima oko 40 izvora; foto: JV

Staza nastavlja ka severu, ka mestu Skok, koje predstavlja prirodno razvođe i granicu između slivova Južne Morave i Crnog Timoka. Staza vodi nazad ka jugu, gde se osvajaju vrhovi Vidikovac, Sokolovica i Nikolin kamen, a završavamo kod brda Crkovac - objašnjava Mladen.


Vrmaško jezero - omiljeno izletište

vrmasko-jezero Vrmaško jezero je, po kazivanju starih ljudi, nastalo posle strašne provale oblaka; foto: JVOvo selo poznato je kao bogato vodom - ima puno izvora, potoka i rečica, te ne čudi što je ime sela upravo poteklo od stare reči vrne koja se i danas ponekad može čuti u govoru - “kad vrne kiša“ i “navrnuti vodu“.

Dva kilometra od centra sela smešteno je Vrmdžansko ili Vrmaško jezero koje je idealno za uživanje. Osim pecanja i odmora uz prelep pogled, u okolini ovog izletišta ljubitelji prirode mogu brati šumsko voće, lekovito bilje i pečurke.


Selo sa dugom istorijom

latin-grad Zidine Latin-grada u prošlosti privačile pažnju;foto: JVPrvi put se naselje Vrmdža pominje u spisima u III veku. U samom centru sela dižu se zidine Latin-grada, rimskog utvrđenja za odbranu carskog druma. U VI veku je dograđivan kako bi se Vizantija branila od slovenskih plemena, a u XIV se pominje kao stanište bogatih vlastelina.

U knjizi „Despotova vlastela“ Andre Gavrilovića iz 1896. godine pominje se lepota i skladnost tvrđave, kao i bogatstvo i ugled Vrmdže.

Na kamenitom grebenu koji se iz brdske kose izdvaja i prkosno polazi put doline - tvrda i velika kula, opasana u tri reda jakim zidovima, koji na lik gradskih platna davahu svemu izgled dobre tvrđave. Ali se ta kula od ostalih u drugim tvrđavama ne izdvajaše jačinom i prostranstvom toliko koliko skladnošću i lepotom, milinom koju izaziva u putnikovu oku kad se ugleda još iz daleka s moravičke ravni preko trgoviških zgrada, tako bogatih u lepi drvorezima. To je bila, za ono doba na glasu, Vrmdža - zapisao je Gavrilović,

skola-vrmdza Seoska škola građena od 1834. godine. počela je da radi 1851. godine; foto: JVCrkva svete Trojice sagrađena je 1818. godine, a u narodu postoji priča da ova crkva datira iz XIII veka, da je tri puta paljena, a da je sadašnja sagrađena na starim temeljima. U blizini ove crkve je i najstarija škola u jugoistočnoj Srbiji, građena 1834. godine.


Vrmdža - primer ostalim selima

Da je Vrmdža selo u razvoju potvrđuje pored drugih angažovanja i projekat Centra za društveno odgovorno preduzetništvo i Mesne zajednice Vrmdža u saradnji sa opštinom Sokobanja, na izradi priručnika  “Ekoselo - model za ruralni razvoj i ekonomsko osnaživanje sela na primeru sela Vrmdža, Sokobanja”.

Na primeru Vrmdže želimo da definišemo koji faktori i aktivnosti dovode do održivog razvoja i zadržavanja mladih na selu, ali i dolaska novih meštana - objašnjava Dragana Tomić Pilipović, predsednica Centra za preduzetništvo.

radionica-eko-(1) Radionice o značaju eko-turizma; foto: JVDeo ovog projekta bila i radionica održana pre nekoliko dana čiji je cilj bio da podstakne žene da se bave eko-turizmom.

One moraju biti pokretači tog razvoja, jer na njima počiva domaćinstvo. One su te kojima treba dati vetar u leđa. Neke se možda sa razlogom pribojavaju da krenu, nekima je potrebno dati ideju i naći rešenja pa ih tako ohrabriti, pokazujući da imaju alternativu - navodi Ivana Mišković, vođa radionice.

Da su domaćice ključne za privlačenje turista ne čudi kada se zna da se gosti uvek najviše, osim prirodom, oduševe specijalitetima poput gibanice sa vrmaškim sirom, sokom o trnjina i domaćim pekmezom.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Sokobanje.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Sokobanja u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Sokobanja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Sokobanje i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Aleksandar lukovic

    22:46 // 2. 11. 2015.

    Niodkuda Srbi nisu dolazili u tom sestom veku, niti su postojali vizanti...

    • hm

      09:00 // 3. 11. 2015.

      Tako je. Ti to znas sa sigurnoscu.

  • 007

    09:50 // 2. 11. 2015.

    Odlican clanak.Sve pohvale redakciji.

  • Miroslav Jović

    08:59 // 2. 11. 2015.

    Ovo iskustvo u životu i radu žitelja sela Vrmdže treba objavljivati na svim privatnim medijima u sličnim sredinama u Južnoj i Istočnoj Srbiji. Da ih obilaze i razgovraju sa tim stranim državljanima predstavnici MZ iz opština gde se sela gase i nestaju, kako bi shvatili gde mogu da nadju svoje "strance". Nije to jednostavno ali je moguće preuzeti delove te dobre prakse u Srbiji, a ne samo u inost.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.