Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

15:13, 17. 5. 2016.

| Društvo

Maloletni migranti ugroženiji nego u vreme "balkanske rute"

Autor:S. JanačkovićIzvor:Južne vesti
deca-Presevo.jpg
Maloletni migranti često na putu sami; ilustracija; foto: JV

Bez obzira što kroz Srbiju prolazi mnogo manje migranata nego dok je "balkanska ruta" bila otvorena, maloletnici bez pratnje odraslih sada su mnogo ranjiviji jer su prepušteni krijumčarima, čulo se u Nišu na okruglom stolu "Podrška maloletnim migrantima bez pratnje u Srbiji".

Zato se u centrima za socijalni rad trude da grupe onih koji putuju zajedno, bez obzira na to da li je reč o krvnim srodnicima ili prijateljima, ne razdvajaju. Na terenu se uočava da je takve dece u Srbiji sve više.

Kroz Centar za smeštaj maloletnih migranata u Nišu 2014. godine prošlo je 88 dece, u 2015 njih 54, a samo za prvih 5 meseci ove godine čak 86 - kaže rukovodilac centra za smeštaj maloletnih stranaca u Nišu Sanja Živković.

migranti Maloletni migranti često svedoče o maltretiranjima od strane krijumčara; foto: JVDa je migranata mlađih od 18 godina, koji iz domovina beže sami, u našoj zemlji sve više potvrđuju i radnici Centra za socijalni rad u Dimitrovgradu, koji reaguju onda kada policija, najčešće na granici, migrante identifikuje kao maloletne.

Problema, kako kažu, ponekad bude kada maloletnici, na primer, govore dijalekt koji ni prevodici iz nevladinih organizacija ne razumeju. Tada se među decom, ukoliko je reč o grupi, traži neko ko zna engleski.

Reagujemo onda kada nas policija pozove. Prisustvujemo saslušanju i, pošto nemamo kapaciteta na lokalu, često i preko noći sa maloletnim migrantima dolazimo u Niš da ih prema proceduri dovedemo u centar za njihov smeštaj - kaže Marija Antić iz dimitrovgradskog Centra za socijalni rad.

U niški Centar za smeštaj maloletnih stranaca, jedan od dva takva u Srbiji, upućuju se i oni koji u zemlju uđu i kroz Makedoniju. Međutim, tamo, kako kaže socijalni radnik iz Preševa, nijedan maloletni migrant bez odrasle osobe nije zatečen već mesec dana.

Kada stignu u niški centar, maloletnici, koji su poslednji put stigli u grupi od čak 12, dok traje procedura nakon izražavanja namere za azil zabavljaju se, uče i dobijaju pomoć na radionicama sa psiholozima i volonterima. Oni ih, ako postoji takva volja, vode da upoznaju grad ili posete džamiju.

Svi oni beže od rata, ali su željni obrazovanja jer u njihovim zemljama nisu imali takvu mogućnost. Žele da uče jezik, bilo šta što im se ponudi - kaže psiholog Mara Mikić Prvulović koja vodi radionice sa maloletnim migrantima u Nišu.

Iz tog centra maloletnici se vode u jedan od centara za azil u Beogradu, najčešće u Krnjaču gde dobijaju novog staratelja koji o njima vodi računa do napuštanja zemlje ili okončanja azilne procedure.

Oko trećina maloletnika koji su ove godine stigli u Centar u Nišu prethodno je bila u niškoj policijskoj stanici gde se, kako kaže šef Odeljenja za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima Radoica Ranđelović, identifikuju na osnovu iskaza.

Kao maloletni oni nisu prekršajno odgovorni. Ništa ne preduzimamo protiv njih, ali moramo da ih držimo pod nadzorom. Naš primarni cilj je da saznamo kako su krenuli na put, ko ih organizuje, koja im je krajnja namera i utvrdimo da nisu žrtva trgovine ljudima - kaže Ranđelović.

A upravo način identifikacije migranata, kom prisustvuje samo policija, bilo da su pronađeni na granici, u gradskom prevozu ili automobilu krijumčara, predstavnici nevladinih organizacija smatraju problemom.

Ovaj period je kritičniji nego kad su dolazile stotine hiljada migranata jer su deca sada manje vidljiva. Veliko je pitanje koliko njih prođe i koliko ih se vrati u ruke krijumčara - kažu u Udruženju građana "Sigma plus".

Na skupu u Regionalnoj privrednoj komori predstavnici centara za socijalni rad u Dimitrovgradu i Preševu, niške policije, niškog Centra za smeštaj maloletnih migranata, Ministarstva za socijalna pitanja i nevladinih organizacija saglasili su se da je ovaj period za maloletne migrante bez pratnje odraslih jako kritičan.

Inače, policijska agencija Evropske unije Europol je još u januaru upozorila na problem dece migranata bez pratnje odraslih i saopštila da je širom Evrope nestalo oko 10.000 maloletnih migranata.

Prema podacima Evropske kancelarije za pomoć u pitanjima azila (EASO), samo za prva dva meseca ove godine više od 6.000 maloletnika bez pratnje odraslih podnelo je zahteve za zaštitu u Evropi.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.