Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:19, 30. 4. 2015.

| Društvo

"Migranti koji prolaze kroz Srbiju spasavaju živu glavu"

Autor:M. VučićIzvor:Južne vesti
naslovna
Milioni ljudi sa Bliskog istoka primorani da beže iz svojih domovina (foto: carina.rs)

Prema podacima države i nevladinih organizacija, broj ilegalnih migranata i onih koji u Srbiji traže azil sve je veći. Među onima koji preko Srbije pokušavaju da se domognu zapadne i severne Evrope najviše je Sirijaca koji beže iz svoje domovine zahvaćene ratom.

U Centru za zaštitu i pomoć tražilaca azila kažu da je od početka 2015. godine više od 9.000 ljudi u Srbiji zatražilo azil i prema nekim proračunima, do kraja godine će biti više od 30.000 onih koji od Srbije traže zaštitu. Ipak, broj migranata je mnogo veći, jer ima puno onih koji se, prolazeći kroz Srbiju, i ne obrate institucijama, a među njima je i ogroman broj dece, često bez roditelja. 

Najviše je ljudi iz Sirije, Avganistana, Iraka, Libije, Somalije, Eritreje. Zanemarljiv je broj onih koji kreću na put ka Evropi iz ekonomskih razloga, “trbuhom za kruhom”, jer uglavnim svi oni iz svojih domovina beže zbog ekstremnog nasilja koje tamo vlada. Kada čujete njihove priče, shvatite da beže da spasu živu glavu - kaže izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć azilanata Radoš Đurović.

Kako kaže Đurović, nakon što pređu granicu, migranti u policiji mogu izraziti nameru da traže azil. Policija ih onda upućuje u jedan od 5 centara za azilante u Srbiji koji se nalaze u Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici, Tutinu ili Krnjači. Tamo oni mogu ući u proceduru za dobijanje azila, koja traje najmanje 6 meseci, i na kraju koje mogu dobiti status izbeglice.

slika2 Neretko i više desetina migranata krene jednim kamionom ili kombijem (foto: carina.rs)

Ko sačeka kraj procedure za dobijanje azila, objašnjava naš sagovornik, dobija prava na boravak u Srbiji, slobodu kretanja, zdravstvenu zaštitu, hranu, smeštaj, higijenu, a deca dobijaju pravo i na obrazovanje. Nažalost, migranti uglavnom napuste zemlju mnogo pre kraja ove procedure.

Ljudi ne žele da ostanu ovde i da čekaju, oni idu dalje. Uglavnom u centre dođu s tom “azilnom namerom”, budu na teritoriji zemlje od 7 do 10 dana i onda odlaze. Od velikog broja onih koji traže azil, od početka ove godine svega dvoje ljudi je i dobilo azil - kaže Đurović.

Za sada, kako kaže, u našim centrim za azilante ima mesta. Komentarišući navode iz izveštaja organizacije “Human Rights Watch” da migranti spavaju van centara, kao i da im se odbijaju zahtevi za azil, Đurović kaže da je moguće da postoje takvi slučajevi, ali da to nije opšti trend. Drugim rečima, kaže on, ako i ima problema sa smeštajem azilanata i procesuiranjem njihovih zahteva, to je iz tehničkih razloga, a ne zato što postoji “zla volja države i nadležnih”.


Na neizvestan i opasan put kreću naterani mukom

slika3 Carnici ih orktivaju pomoću skenera ili pomoću uređaja za merenje ugljen-dioksida (foto: carina.rs)U Odeljenju pogranične policije koje pokriva Policijska uprava Niš, navode da su prošle godine otkrili oko 800 ilegalaca, što je skoro 4 puta više nego godinu dana pre toga, a da je nešto više od 400 ljudi zatražilo azil. S druge strane, 2013. godine je zaštitu Srbije zatražilo svega 65 ljudi.

Da je među ilegalcima koji pokušavaju da uđu u zemlju na graničnim prelazima na jugu i istoku Srbije najviše Sirijaca i Avganistanaca, ali i ljudi iz Pakistana i Bangladeša, potvrđuju i u Upravi carina.

Ilegalci se najčešće sakrivaju u tovarnim delovima kamiona ili u vagonima. Otkrivamo ih uglavnom uz pomoć skenera ili uređaja za merenje koncentracije ugljen-dioksida, koja, kada je povišena, ukazuje na prisustvo živih bića u nekoj prikolici ili vagonu - kažu u Upravi carina.

Međutim, imigranti često koriste prelaze bez carinskih punktova da uđu u zemlju.

slika4 Put migranata često neizvestan i opasan (foto: arhiva JV)Neretko se dešava da organizovanim prevozom, terenskim džipovima, automobilima ili kombijima krenu ka unutrašnjosti Srbije, nakon što su danima putovali bez hrane i vode i ne znajući hoće li stići tamo kuda su krenuli ni šta ih čeka na tom putu.

Nedavno se tako kod Leskovca u saobraćajnoj nesreći prevrnuo kombi u kome su se nalazila 54 ilegalna migranta, nakon čega je jedan od njih preminuo u niškom Kliničkom centru. Kako su sami svedočili, prvi obrok su nakon tri dana dobili tek u leskovačkoj bolnici.

​J​užne vesti će se u narednom periodu baviti problemima sive ekonomije i ilegalne trgovine.

Kolika šteta se nanosi građanima Srbije i državi? Koliku štetu trpe proizvođači? Kako je suzbiti? Kakva je praksa država EU u ovim oblastima?

Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, predstavnici institucija, kompanija...

Pokušaćemo da kroz seriju različitih priča prikažemo stavove građana sa juga o ovim temama, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • mari

    01:05 // 8. 5. 2015.

    Jadni ljudi.Svakom od nas sutra moze to da se desi.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.