Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:44, 18. 8. 2021.

| Društvo

Ministarstvo poziva na dobrovoljno služenje vojnog roka, interesovanje veće u siromašnijim krajevima

Autor:T. TodorovićIzvor:Južne vesti
vojska
Sa dobrovoljnim služenjem vojnog roka Srbije je počela 2011. godine; foto: V. Keser

Ministarstvo odbrane nedavno je ponovo pozvalo mlade da im se priključe i to je izazvalo brojna mišljenja i reakcije. Da je dosadašnji odziv zadovoljavajuć tvrdi vojni činovnik iz Kopnene vojske Srbije, a da to ne znači da Vojska nema dovoljno ljudi smatra novinar američkog vojnog lista Stars and Stripes Slobodan Lekić koji kaže da je reč o rutinskoj praksi popune ljudstva.

Obavezno služenje vojnog roka u Srbiji je obustavljeno 2010. godine, nakon čega je je Srbija dobila profesionalne vojnike. U to vreme ova odluka naišla je na niz različitih kritika i kod onih koji su vojni rok služili kao obavezni i kod onih kojih će Vojsci moći da pristupe tek dobrovoljno.

Prethodne nedelje Ministarstvo odbrane objavilo je promo spot za dobrovoljno služenje vojnog roka gde su pozvali mlade da se dobrovolno pridruže Vojsci. Ovo saopštenje prenosili su i mediji, a ispod objava su se mogli videti brojni podeljeni komentari. Postavlja se pitanje da li se dobrovoljnom služenju vojnog roka, koje je nekada važilo za ispit zrelosti, odaziva mali broj ljudi pa se zbog toga šalju javni pozivi.

Jedan od vojnih činovnika Kopnene vojske Srbije u Vranju ističe da je odziv onih koji se dobrovoljno prijavljuju dobar i da zadovoljava kapacitete.

Ipak, da procenat onih koji se odluče da budu profesionalni vojnici ima veze i sa standardom sredine u kojoj žive, govori njegova tvrdnja da nakon dobrovoljnog služenja vojnog roka na jugu, koji važi za siromašniji deo zemlje, pri vojsci ostane oko 50 odsto, dok je na severu taj procenat mnogo manji, od 10 do 15 odsto. Zbog toga je kaže, bolje, pogotovo za naš deo, da služenje vojske bude dobrovoljno.

Bolje je da odluka bude dobrovoljna. Sad su drugačije generacije, mlađe generacije koje nemaju taj osećaj pripadnosti prema državi. Cela ta situacija koja se kod nas dešavala je složena i nećemo moći sve ljude da uključimo. Opet će ići oni najsiromašniji, oni koji nemaju “nekoga tamo”, a oni koji imaju “nekoga” izvlačiće se kao što je to bilo i ranije - kaže činovnik Kopnene vojske.

Sa ovim je saglasan i nekadašnji ratni izveštač Slobodan Lekić koji ističe da su i u vreme JNA, kada je vojska bila pitanje prestiža, mnogi moćni izbegavali da joj služe. Kako kaže, ponovno promovisanje vojske i poziv za dobrovoljno služenje predstavlja praksu u mnogim državama i to ne mora da znači da vojska nema dovoljno ljudi.

To je način popune ljudstva koje svaka vojska mora da ima, uključujući i dobrovoljne, odnosno profesionalne vojske. Ima različitih načina popune ljudstva, ovo je sada jedan od njih i to je sasvim normalno i rutinski. Sigurno u nekim periodima zafali dobrovoljaca pa se onda mora animirati, ali ja u tome ne vidim ništa loše, a to zavisi i od ekonomske situacije - kaže Lekić.

On ističe da su oblik obaveznog služenja vojnog roka napustile mnoge zemlje, dok su sa takvom praksom nastavile samo one zemlje kojima je potreban stvarno veliki broj pešadije.

Da je ljudstvo potrebno vojsci kaže i jedan od predstavnika mladih koji nisu služili voni rok i koji ističe da bi bolje plate i obuke podstakle više mladih da se prijavljuju.

S obzirom na to da se država odlučila na vojnu neutralnost, ta odbrambena mogućnost je jedina koju imamo. I za to nam treba ljudstvo, potrebno je da se profesionalna vojska podstakne većim platama i boljim uslovima, da bi se što više mladih odlučivalo da tamo radi. Vojska bi imala sigurnost u smislu broja zainteresovanih da rade u njoj i dovoljno ljudstva za neku borbenu gotovost - kaže mladić.

Sa mišljenjem da služenje vojnog roka treba da bude dobrovoljno saglasni su svi sa kojima smo razgovarali, takav sistem, kako kaže jedan 24-godišnjak, dozvoljava da odluku donesemo prema svojim sklonostima i da u tom slučaju vojska nije njegov izbor.

Treba da bude dobrovoljno, ali ja nisam i neću da služim vojni rok, jer ne želim da dam 6 meseci svog života na nešto što mi nije posao i čemu ne težim - rekao je on.

Oni koji su pristupili vojsci, a sa kojima smo bili prilici da razgovaramo, kažu im je vojska u mnogome pomogla da sazru i postanu odgovorni ljudi, a da je posao bio dodatna motivacija da postanu profesionalni vojnici i tu započnu svoju radnu karijeru.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • Simeun Pantic

    10:55 // 19. 8. 2021.

    Sto da sluzim vojsku, ako bi se sada zaratilo, ova drzava me sigurno ne bi videla. Koga da branim, politicare i njihovu decu, ako budemo imali srece, ima da nas pukne jedan asteroid i kraj price.

  • Biciklista

    02:10 // 19. 8. 2021.

    Kako da služe kad ni nama nije priznat u penzijski staž to je nonses pa kako hocemo u EU tamo se vojni rok priznaje duplo plus deset godina u aktivnoj rezervi plus pola godine na " vojnoj vezbi" nas rez oficire nisu pustili sve do kraja novembra.

  • Saša Todorović

    19:19 // 18. 8. 2021.

    Kasno je sad za to, jer...sve što je ikada vredelo, upropastili su političari sa ovih prostora (koji god). Toliko.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.