Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

18:43, 16. 10. 2020.

| Društvo

Na Svetski dan hrane više od 800 miliona ljudi gladno, približno toliko ih je gojazno

Autor:M. DejanovićIzvor:Južne vesti
Hrana
Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, preko 670 miliona odraslih i 120 miliona dece je gojazno; foto: Lj.J.

Dok je više od 800 miliona ljudi u svetu gladno, preko 670 miliona odraslih i 120 miliona dece je gojazno, a 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prekomerne težine i gojaznosti, pokazuje izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu - FAO, objavljen povodom Dana zdrave hrane, koji se obeležava 16. oktobra.

Zato je odlučeno da ove godine fokus bude na jačanju prehrambenih sistema i smanjenje broja gladnih u svetu.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost rezultat je urbanizacije i globalizacije svetskog tržišta hrane, navodi se u istraživanju, a sa druge strane, počela je da raste i učestalost gladi u svetu.

Prema najnovijem istraživanju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, a od toga 60% čine žene. Više od 150 milona dece mlađe od pet godina je pothranjeno, a preko 50 miliona smatra se neuhranjenim. Trećina hrane koja se proizvede širom sveta se izgubi ili uzaludno potroši. Troškovi bačene hrane su oko 2,6 triliona dolara godišnje. Preko dve milijarde ljudi nema pristup dovoljnoj količini zdravstveno bezbedne hrane. Očekuje se da će do 2050. godine taj broj biti 10 milijardi ljudi. Pandemija kovida povećava broj gladnih, zbog nje se broj može povećati za još 83-132 miliona ljudi - piše u istraživanju.

Hrana Neophodno da se inteziviraju aktivnosti usmerene na jačanje sistema proizvodnje hrane; foto: Lj.J. Stalni porast broja gladnih od 2014. godine, zajedno sa porastom broja gojaznih, ukazuje na potrebu da se pojačaju aktivnosti usmerene na jačanje sistema proizvodnje hrane.

Nepravilna ishrana, zajedno sa sedentarnim načinom života, nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za obolevanje, umiranje i smanjenu radnu sposobnost širom sveta - navode u istraživanju.

Iako se sada proizvodi više nego dovoljno hrane da se nahrane svi, iz Organizacije za hranu i poljoprivredu smatraju da sistemi proizvodnje nisu uravnoteženi i da su glad, gojaznost, degradacija životne sredine, velika količina hrane koja se baca i nedostatak sigurnosti za radnike u prehrambenom lancu, samo neka od otvorenih pitanja.

Zbog toga smatraju da je u okviru razvoja i priprema planova zemalja za oporavak od posledica pandemije potrebno iskoristiti priliku za razvoj i usvajanje inovativnih rešenja za unapređenje sistema proizvodnje hrane na osnovu naučnih dokaza.

Državne institucije, privatni sektor i civilno društvo treba zajedno da rade na obezbeđivanju proizvodnje dovoljnih količina raznovrsne zdravstveno - bezbedne hrane u cilju održanja života na planeti Zemlji - dodaju iz Organizacije.

Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest samo su neke od posledica nepravilne ishrane, dodaju u istraživanju, a hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za rad svih ćelija, ali i dobru zaštitu od infekcija.

Svetski dan hrane se obeležava se pod sloganom “Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno, naše akcije su budućnost”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Mika

    22:37 // 16. 10. 2020.

    Ovija sto su si s's pare- AZDISALI!

  • Dušan THC

    21:16 // 16. 10. 2020.

    Zato i ne volim debele ljude, osim onih sa nekim bioloskim problemom.

    • Milan

      22:40 // 16. 10. 2020.

      Vi vutrici svi ste zgoljavi

  • Otpor

    20:30 // 16. 10. 2020.

    Bitno da nasi imaju poseban budjet za kafane od 10.000 e.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.