Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

17:10, 14. 10. 2018.

| Društvo

Na današnji dan Niš oslobođen u Drugom svetskom ratu

Autor:M. JovanovićIzvor:Južne vesti
Oslobođenje Niša Drugi svetski rat
Poginulo je ili nestalo 5.200 nemačkih vojnika i starešina, dok je njih 500 zarobljeno i sprovedeno u Kruševac; foto: Wikimedia

Još 8. oktobra 1944. godine otpočela je operacija oslobađanja Niša, ali se to konačno desilo tek na današnji dan, pre 74 godine. Snage Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, Bugarske armije i sovjetskog vazduhoplovstva proterale su nemačke jedinice iz Niške Banje, a odatle krenuli i naterali ih da se preko Južne Morave povuku dalje.

O čitavoj operaciji i samom oslobađanju Niša pisali su Nebojša Ozimić, Aleksandar Dinčić i Ivan Mitić u knjizi Niš 1944.

Niška operacija počela je još 8. oktobra, ali sve do 13. oktobra nije bilo većeg uspeha. Tada je teret borbe pao na trupe druge bugarske armije, koja se nalazila na istočnim prilazima gradu. Oko 14 sati zauzeta je Niška Banja, a Štab divizije Princ Eugen nateran je da se premesti u Niš, odakle je želeo da produži u Kruševac, ali da prethodno sruši komunikacije, mostove, postrojenja veze i veće privredne objekte.

Međutim, kako se ovaj plan nije mogao realizovati usled prodora snaga Crvene armije u rejon Aleksinca, Ražnja i Kruševca i zatvaranja istog pravca, nemačke snage su 14. oktobra orijentisane na proboj preko južne Morave ka Jugbogdanovcu i Prokuplju. Ovo su iskoristile jedinice 22. srpske divizije i naročito bugarske 6. divizije da bi ubrzali napredovanje ka Nišu - pišu autori.

U samu ponoć 13. na 14. oktobar, stigla je zapovest da se grad mora braniti još jedan dan i da se vojnici rasporede na ratne pozicije. Grupe nemačkih vojnika nalazile su se u Obrenovićevoj ulici, u rejonu Crvenog krsta i kod Ćele Kule.

Iz pravca Niške Banje, 14. oktobra u 9 sati, 6. bugarska pešadijska divizija krenula je u napad na celom frontu. Nakon što je bez otpora ušla u Brzi Brod i Suvi Do, kod Ćele Kule sačekali su ih Nemci i otpočeo je veliki okršaj, o kome je pisao u svojim memoarima i nemački general Oto Kum.

Duž druma se kreću 4 tenka – naši Tigrovi, ali, nažalost, sa bugarskom posadom. Kamioni i konjica prate tenkove. Puštamo da nas tenkovi pređu i čekamo dok se pešadija ne pojavi. Na 50 metara otvaramo paljbu, primoravajući neprijatelja da stane i tako držimo položaje nekoliko sati - pisao je nemački general.

Nemaci su krenuli da se povlače preko Južne Morave, ali to nije bio kraj borbi. U Obrenovićevoj ulici bila je postavljena druga linija nemačke odbrane, koja je Bugarima donela velike gubitke.

Prema sećanjima starih Nišlija, pišu trojica autora u svojoj knjizi, u apoteci Marka Jelića bio je skriveni snajperista, koji je nanosio gubitke bugarskim vojnicima. U memoarima niškog vazduhoplovca Velizara Vučkovića opisano je da je u jednom dvorištu, iza daščane ograde, bilo sedam nemačkih vojnika za jednim mitraljezom, koji je brzo otkriven i zasipan vatrom sa svih strana.

Na momente bi vatra prestala, da bi posle kraće pauze ponovo počela. Najzad, mitraljeska vatra je potpuno zaćutala, a pored mitraljeza je ležalo sedam nemačkih vojnika, svi poginuli. Jer kako je koji mitraljezac poginuo, smenjivao ga je sledeći i dalje otvarao vatru, sve dok i poslednji nije poginuo. Sa zaprepašćenjem i divljenjem smo skidali kape ovim neznanim junacima, koji su, njih sedam, ležali jedan pored drugog, ne odstupajući ni korak, kao zaštitnica ostalih povlačećih jedinica - pisao je Vučković.

Bugarske i sovjetske snage spojile su se u centru Niša, kod tadašnjeg hotela Orijent, a sadašnjeg Ambasadora, a ubrzo su iz svojih skloništa počeli da izlaze i građani. Nakon tri godine, šest meseci i četiri dana nemačke i bugarske okupacije, Niš je konačno bio slobodan.

Inače, prilikom oslobađanja štabovi Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije nisu vršili koordinaciju, pišu Ozimić, Dinčić i Mitić, niti su imali međusobne veze prilikom borbi za grad. Ovo se da zaključiti iz kontradiktornih izveštaja NOVJ.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • prof dr CVETKO prvi

    23:29 // 14. 10. 2018.

    Bugari su silom prilika "oslobadjali" Niš ! Išli su ispred "Crvene armije" kao "topovsko meso" - da Rusi ne bi ginuli nego dojučerašnji Hitlerovi saveznici tj. Bugari !Dokle , be , više da lažemo mladje naraštaje , koji i ne uče SRPSKU istoriju i istoriju svojih predaka ! Odvedite decu u logor "12 februar" i neka pročitaju o zverstvima svih okupatora Srbije od 1941-1945.godine !
    Muka mi je...

  • Milan

    19:43 // 14. 10. 2018.

    U to vreme 1944 godine, mocna imperijalisticka sila, Nacisticka Nemacka bila je pred porazom od strane "Ujedinjenog Kraljevstva/Velike Britanije" i njenih saveznika: Sjedinjenih Americkih Drzava,Rusije ali i ostalih drzava sirom sveta.
    UK je bila jedina Evropska drzava koju Nemci nisu uspeli da okupiraju ili pridobiju na svoju stranu. Dan D, iskrcavanje saveznickih trupa 6 Juna 1944 oznacio je poc

    • Bugarinot

      21:53 // 14. 10. 2018.

      E, Браво?

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.