Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

16:10, 16. 6. 2018.

| Društvo

Na tkačkoj koloniji na Staroj planini učile kako se pravi pirotski ćilim

Autor:Lj. F.Izvor:Južne vesti
Tkačka kolonija na Staroj planini
Tkačka kolonija na Staroj planini; foto: Damsko srce

Tajne izrade pirotskog ćilima nesebično su sa tkaljama iz drugih krajeva podelili majstori ovog zanata na tkačkoj koloniji u selu Dojkinci kod Pirota. Učesnice kažu da im je lepota prirode i čist vazduh sa Stare planine pomogao da lakše prebrode težak rad, jer je metoda koju su koristile mnogo zahtevnija od svega što su dotad radile.

Na 3. tkačkoj koloniji u okolini Pirota okupilo se 20 tkalja iz cele Srbije, kako bi za 4 dana "pokupile znanja" od žena koje tehnike pravljenja čuvenog pirotskog ćilima imaju "u malom prstu".

Slavica Ćirić iz Udruženja "Damsko srce", koje je inicijator ove kolonije, naglašava da je događaj zamišljen kao mala inicijativa, ali je interesovanje svake godine sve veće.

Jako je važno očuvati pirotsko ćilimarstvo kao jedan od najlepših proizvoda koje Srbija ima. Ove godine imamo žene iz cele Srbije, neke koje već poznaju i rade ovakve proizvode. Možda nisu vične kao mi, ali su došle da nauče ovde kod nas, da tako kažem - na izvoru znanja - dodaje Ćirićeva. 35284968-2186876518190860-5293565214002774016-n Učila se tehnika izrade Pirotskog ćilima; foto: Damsko srce

Ona kaže da kolonija nije bila za početnice, tako da su žene koje su se prijavile morale da imaju neko prethodno iskustvo i poznavanje tehnike izrade.

Ove godine je bilo tkalja iz svih krajeva Srbije - Sombora, Leskovca, Kruševca, Šapca, Pančeva, Sremske Mitrovice, Čačka i Kikinde, koje su izrađivale šaru sa pirotskog ćilima i tako obogatile svoja znanja i veštine u tkanju.

Pirotski ćilim je oduvek bio uzor, po ugledu na njega oduvek su radili u drugim sredinama, a tako je bilo i pre 100 godina. Tako je i staparski ćilim koji se izrađuje u Somboru, od davnina preuzeo neke elemente naše izrade. Mi nesebično delimo svoje znanje - dodala je Ćirićeva.

Svrha kolonije je, kako kažu organizatori, da sve učesnice kasnije podele svoja znanja o izradi pirotskog ćilima sa drugim ženama sa kojima rade u svojim sredinama.

Marija Paunović Čontuš, kaže da je prvi put na ovakvoj koloniji, s obzirom na to da se ovim zanatom bavi tek dve godine. 35328823-2186876561524189-7192424771584262144-n Učesnice iz cele Srbije; foto: Damsko srce

Ovo mi je prvi susret sa radom pirotskih žena. Ja tkam na razboju koji je horizontalan, sada radim na vertikalnom. Sada prvi put od pravih profesionalaca saznajemo kako nastaje pirotski ćilim - navela je Paunovićeva.

Prema rečima organizatora, sve učesnice su istakle da su uživale u lepotama Stare planine i čistog vazduha, što im je pomoglo da lakše podnesu težak rad. Složile su se da se pirotski ćilim radi jako precizno, da je to "milimetarski rad" i da je metoda izrade mnogo zahtevnija nego što su navikle, ali je samim tim i proizvod mnogo bolji.


Brojne diplomate i gosti posetili koloniju

Važnost očuvanja nasleđa utkanog u ćilim istakle su i brojne diplomate koje su posetile koloniju - ambasadorka Australije Džuliji Fini, ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam, ambasador Indonezije Hari Kandu, ambasador Belgije Leo Des i supruge ambasadora Belgije, SAD i Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Predsednica "Etno mreže" Violeta Jovanović rekla je da su, uz podršku Ambasade Australije, povezani gradovi Sombor i Pirot, da bi zajedno radili na očuvanju kulturnog nasleđa.

Izrada rukotvorina predstavlja drugi najvećih izvor prihoda poljoprivrednih gazdinstava u Evropskoj uniji. Da bi se Srbija primakla tom rezultatu, neophodno je da se obezbedi sistemska podrška lokalnim zanatskim udruženjima kroz podršku u pakovanju, dizajnu i plasmanu rukotvorina- rekla je Jovanovićeva.

35388284-2187611801450665-2178516740923719680-n Mnogobrojni gosti na koloniji; foto: Damsko srce Ambasadorka Australije u Srbiji Džulija Fini je istakla da je značajno što na ovoj tkačkoj koloniji rade žene iz drugih gradova, te da je ova aktivnost samo jedna od onih koju ova Ambasada podržava. Navela je i da je "budućnost pirotskog ćilima svetla" i da se raduje što će kući moći da ponese svoju kolekciju ovih rukotvorina.

Ova aktivnost je deo našeg rada sa "Etno mrežom" koja zaista čini mnogo na ekonomskom osnaživanju žena iz svih krajeva Srbije. Najbolji način da se na tome radi je upravo kroz promociju pirotskog ćilima - kazala je ambasadorka Fini.

Ovogodišnju koloniju organizovali su gradovi Pirot i Sombor, u okviru Sporazuma o saradnji na očuvanju staparskog i pirotskog ćilima, zajedno sa "Etno mrežom" i Zadrugom za izradu ćilima i suvenira "Damsko srce" iz Pirota, uz podršku NALED-a i ambasada Australije i Sjedinjenih Američkih Država.

Pored tkačke kolonije, organizovano je i likovno takmičenje za decu na koje je stiglo više od 200 radova, od kojih je 8 najboljih nagrađeno priznanjima za male čuvare tradicije.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.