Nakon više od veka od primirja Srbija "niti na Istok, niti na Zapad"

Prošle su 102 godine od kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom čime je okončan Prvi svetski rat. Srpska vojska je, prema rečima istoričara Vladimira Jovanovića, igrala veliku ulogu u ovom ratu, a zemlja je bila u znatno boljim odnosima sa velikim silama, što danas to nije slučaj jer je na delu politika "niti Istok niti Zapad". Srpski narod je nakon milionskih gubitaka u ratu uspeo da opstane, a na to podseća cvet feniks ili Natalijina ramonda - simbol praznika.

Trenutak kada je 11. novembra u francuskom gradu Kompjenju, u jednom vagonu francuskog generala Foša, potpisano primirje sa nemačkim komandantima u svetu se obeležava od davnina, a u Srbiji se praznuje kao državni praznik od 2012. godine. Rat je zvanično završen 28. juna Versajskim sporazumom godinu dana kasnije, a niški istoričar Vladimir Jovanović ističe da je srpska vojska bila bitan faktor od samog početka.

Telegram je stigao u Niš. Srbija je igrala jednu od glavnih uloga u Prvom svetskom ratu i to ne sme da se zaboravi, ovakvi dani sećanja na primirje, na neke naše generale, na herojske poteze srpske vojske, na Oko sokolovo u Gadžinom Hanu, na mnoge dobrovoljce, na savezničke misije, mi smo nekako to stavili u drugi plan. Poenta je da se tog dana svi setimo ljudi koji su dali živote da bismo mi danas živeli u nekom modernijem i savremenijem društvu, koliko god smo slobodni, ako danas to možemo da kažemo – objašnjava istoričar.

Žrtve su bile velike. Oko milion i 300 hiljada Srba je dalo svoj život, što je trećina tadašnjeg stanovništva u Srbiji, a uglavnom su bili muškarci. Danas smo, kaže, daleko od ratova, ali i od bliskog položaja sa Evropom i saveznicima koji smo imali tokom rata.

Meni je krivo što smo tih devedesetih izgubili saveznike koji su nam bili bitni. Danas smo u političkom smislu i dalje van Evrope. Sada kada se vodi neka politika koja je niti Istok niti Zapad, pitanje je šta ćemo i kako ćemo i da li ćemo se ikada priključiti tim velikim silama i biti ako ne ravnomeran partner bar nešto blizu, kao što smo bili te 1918. godine – priča Jovanović.

Nakon više od jednog veka promenio se i stil života kod Srba, pa smo sada blizu evropskom načina razmišljanja.

Nama treba da bude ekonomija, privreda i politička sloboda princip Evropske unije, a balkanski način života i razmišljanja treba da ostane. Mi tu negde lutamo da smo negde i tamo i ovamo, nismo kao društvo napravili neku osnovu za boljitak – ističe Jovanović.

Cvet feniks – simbol Dana primirja i srpskog naroda

U Londonu je, priseća se istoričar, crveni mak amblem Dana primirja, a kod nas Natalijina ramonda sa crno - zelenom trakom Albanske spomenice. Pronašao ju je 1882. godine botaničar Sava Petrović nekoliko godina od oslobođenja Niša.

Taj cvet raste na Kajmakčalanu, ali uglavom je vezan za ovo naše podneblje, Sićevačke i Jelašničke klisure, gde je i pronađena. Hteo je da je nazove Niška ramonda, pošto je našao tu u Sićevu i Jelašnici, ali pošto je kraljica Natalija Obrenović bila žena kralja Milana, a njemu je ovde bila druga prestonica, voleo je Niš u kojem je i Natalija često boravil, onda je u spomen njoj dao naziv tom cvetu – navodi Jovanović.

Cvet je poznat i kao feniks jer nestane i odjednom se pojavi ni iz čega što simbolizuje i srpski narod.

To je spomen na Srbiju koja je bukvalno u prvom svetskom ratu izgubila trećinu svog stanovništva. Ipak, posle takvog gubitka stanovništva mi smo uspeli da se ponovo vratimo i da nas ima i dan danas – zaključuje Jovanović.

Inače, Dan primirja je u Srbiji neradan dan i obeležava se već osam godina.