Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:55, 9. 4. 2022.

| Društvo

Nastavnik fotografijom kante za smeće pokazao šta deca jedu na školskom odmoru

Autor:Tamara RadovanovićIzvor:Južne vesti
užina smeće
Kante u školama pune kesa od grickalica; foto: Miloš Petrović

Kante za smeće u školama na jugu svakodnevno su pune flašica od gaziranih sokova, limenki od energetskih pića, omota slatkiša i kesa raznih grickalica. Nastavnici kažu da je sve manje đaka koji donose užinu od kuće i sve više gojazne dece, a stručnjaci da sem gojaznosti nezdrava hrana može dovesti do brojnih drugih poremećaja i oboljenja.

Sve je više dece koja za doručak u školi jedu slatkiše, čips i brzu hranu, a nastavnik srpskog jezika i književnosti Miloš Petrović iz Pirota objašnjava da to primećuje naročito poslednjih godina.

Radim u školi skoro 20 godina i primećujem promene kada je reč o zdravlju dece. Sve je više gojaznih. Na početku moje karijere i u vreme mog detinjstva nije bilo tako - kaže Petrović.

Primetio je, kaže, i da druga deca često ismevaju onu koja donose hranu od kuće, pa sve manje njih ima tu naviku.

Neka deca donose hranu od kuće, pa i neko voće. To uvek pozdravim i pohvalim, ali dešavalo se mnogo puta da im druga deca kroz podsmeh pričaju kako nemaju novca da kupe užinu. Poremetile su se i neke vrednosti - ističe Petrović.

užina voće Voće sve ređe u učionicama; foto: T. R.Nutricionistkinja Maja Nikolić sa Instituta za javno zdravlje Niš objašnjava da su preskakanje obroka u školi, grickanje između obroka i upotreba brze hrane povezani sa gojaznošću dece, ali i sa drugim zdravstvenim problemima.

Činjenice iz naučnih studija jasno ukazuju da je veća kupovina ili upotreba visoko prerađene hrane povezana sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću dece, zatim astmom, karijesom, neželjenim metaboličkim posledicama i uticajima na srce i krvne sudove - navodi Nikolić.

Oko osnovnih i srednjih škola sve je više objekata u kojima se prodaje nezdrava hrana, pa Nikolić dodaje da su takve namirnice deci sve dostupnije, ali i da su pandemija korone i promene načina života uticali na to da se đaci više hrane nezdravo.

Dokazano je da preveliki pristup objektima za prodaju brze hrane predstavlja faktor rizika za gojaznost u detinjstvu i njene posledice, tako što obeshrabruje zdravo ponašanje u ishrani, istovremeno podstičući izlaganje nepravilnoj ishrani - ističe Nikolić.

Kaže da su deca koja redovno doručkuju, jedu sveže voće, povrće i integralne žitarice u manjem riziku da budu gojazna, kao i da bi trebalo izbegavati mesne prerađevine, čips, grickalice pržene u ulju, pomfrit i gotova peciva, naročito lisnata.

Teško je reći, navodi Nikolić, ko je najodgovorniji za lošu ishranu dece - škola, porodica ili zajednica. Ipak, ukazuje na važnost njihove, ali i uloge medija, industrije i političara.

Roditeljima poručuje da ohrabruju decu da se hrane zdravije kroz sopstveni primer, ali i da praktikuju zajedničke porodične obroke i kupovinu.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Milan

    23:18 // 13. 4. 2022.

    To je čista teorija zavere da je ova hrana štetna za zdravlje i ne znam kako neko ko zagovara te teorije zavere može raditi kao profesor u školi. Nema šanse da bi se ta hrana mogla prodavati ako je štetna za zdravlje dece. Pa videli smo u protekle dve godine koliko se svi brinu za naše zdravlje.

  • Lenna

    18:44 // 11. 4. 2022.

    Ja sam 1990 godiste, OŠ sam zavrsila u Sarajevu i kod nas je bila u skoli kantina u njoj nije bilo grickalica da se kupi osim po koji puding bili si razno razni sendvici po 1marku, to je danas 60 dinara i bilo je salate u njemu i sa svim i svacim si mogao da kupis. Od kada krene nastava dok se ne zavrsi van skolskog dvorista nisi smeo izaci.

  • Klara

    08:03 // 11. 4. 2022.

    Najvise krivim obrazovni sistem, jer nastavni kadar moze da utice na problem vise nego iko, da se svakodnevno promovisu zdrave navike, da se deci objasni da to sto jedu nije nista drugo nego otrov na duge staze koji dovodi do najgoreg ishoda

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.