Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

15:44, 1. 10. 2019.

| Društvo

Neke devojčice u Srbiji ne odlučuju u svoje ime - često su primorane na brak

Autor:V. M. R. Izvor:Južne vesti
Devojčica Flickr
Devojčice ili primoravane na brak ili same vide udaju kao jedini izlaz iz siromaštva; Foto: Flickr UK Department for International Developement

Brak sa 12 ili 13 godina je često beg iz siromaštva, ali i pokušaj roditelja da svoju ćerku uhlebe u dobrostojećoj porodici u Nemačkoj ili Austriji, upozoravaju organizacije civilnog društva iz Niša. Mnoge devojčice u Srbiji zato ne prožive tinejdžersko doba, a često još od detinjstva trpe nasilje. U maloletničke brakove uglavnom stupaju Romkinje, pokazuju statistike.

Iako devojčice ulaze u brak kao maloletne, često nadležni ne reaguju.

Nije poželjno niti primereno kada učitelji, nastavnici i drugi predstavnici institucija na neki način šalju poruke romskoj devojčici da će se vrlo brzo udati i da samim tim nema smisla ulagati previše vremena i mnogo nade da će se obrazovati i uspeti u obrazovanju. Takve poruke dolaze sa različitih strana i vrlo često romske devojčice nemaju svest o tome da mogu imati neke druge uloge u društvu, osim uloge supruge i majke - upozorava Tamara Simonović iz Grupe za decu i mlade Indigo.

Upravo su se na romsku tradiciju i običaje pozvali sudija i veštak Apelacionog suda u Beogradu, i oslobodili krivice muškarca koji je obljubio devojčicu, a koga je sud u Pančevu prvostepeno osudio za ovo krivično delo. Zato civilne organizacije traže - jednak tretman i primenu zakona prema svima u Srbiji, bez obzira na tradiciju ili običaje.

Policija ne sme tu situaciju povezivati sa romskom tradicijom, nego mora delovati u skladu sa zakonom i pokrenuti krivični postupak zato što je stupanje u maloletnički brak, pre svega krivično delo i to naš zakon odlično prepoznaje. Primena zakona je ustvari problem koji stvara i romskoj i većinskoj zajednici situaciju kada se vrtimo u krug - kaže Ana Saćipović iz organizacije Osvit.

Često i same devojčice jedini izlaz iz bede vide u udaji, pa svojevoljno pobegnu kod familije muškarca, jer ne znaju za alternativu. Zato im, slažu se učesnice sastanka na temu maloletničkih brakova održanom u Nišu, treba pokazati primere uspešnih Romkinja su postale lekarke, učiteljice, umetnice. Silvija Nešić Silvija Nešić kaže da devojčicama treba pokazati primere dobre prakse a da institucije ne treba da nalaze izgovor u običajima i tradiciji; Foto: V. M. R.

Nekad romska devojčica nema izbora, nema mogućnosti, nema prava da odlučuje u svoje ime. Institucije upravo treba da utiču na to da romska devojčica ima ista prava kao i svaka druga. Romska zajednica je zatvorena i nema puno poverenja, ali je spremna na promene i prihvataju kada vide uspešne Rome, spremni su na velike promene koje će značajno uticati na život njihove dece - ističe Silvija Nešić iz organizacije Ternipe iz Pirota.

Nakon sastanka saopšteni su i podaci UNICEF-a o maloletničkim brakovima - 2004. je 46 % romskih devojčica udavano pre punoletsva, a 10 godina kasnije čak 60 % njih. 40 % devojčica pre punoletstva rađa decu, a 5 % pre 15 godina.


Da li u maloletničkim brakovima ima trgovine ljudima?

Da su devojčice često i prodavane na neki način porodicama budućih supružnika, potvrdili su iz organizacije Indigo, koja radi sa decom supružnicima. Ipak, da li je ovde reč o trgovini ljudima Tamara Simonović nije mogla da precizira.

Zavisi od toga kako pristupamo romskoj zajednici. U većinskoj zajednici pre 30-40 godina bilo je neophodno da devojka odnese neki miraz, a da momkova porodica zauzvrat donese neke poklone njenoj porodici. To se u većinskoj zajednici promenilo, a u romskoj nije. Naročito romskoj zajednici sa Kosova koja je veoma patrijarhalna i tradicionala i u kojoj se najčešće takve stvari još dešavaju. To ugovaranje brakova kada devojčica odlazi u Nemačku se u romskoj porodici smatra kao jako dobra prilika za devojčicu, jer se veruje da će u inostranstvu imati jako dobre uslove života, ali to nije njena odluka - navodi Simonovićeva.

Nišavski upravni okrug sastanak Sastanak održan u Nišu, ali nije bilo predstavnika pravosuđa; Foto: V. M. R. Kaže da devojčice koje žele da se izvuku iz ovakve situacije treba da se obrate učiteljima, razrednim starešinama, Centru za socijalni rad ili civilnim organizacijama.

Moram da verujem da institucije reaguju i da će reagovati u ovakvim slučajevima, jer je to njihova zakonska obaveza - dodaje Simonovićeva.

Inače, ove podatke iznele su na sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova u Srbiji, čija je članica i načelnica Nišavskog upravnog okruga Dragana Sotirovski. Ona je kazala da je sastanak po prvi put održan u Nišu, te da su učesnici bili, osim predstavnika nevladinog sektora i načelnici drugih okruga sa juga, predstavnici policijske uprave, domova zdravlja, centara za socijalni rad.

Predstavnici pravosuđa i tužilaštva, kako je navela, ostavljeni su za sastanak u Beogradu.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Tijana U.

    00:12 // 2. 10. 2019.

    Hvala što pišete o ovakvim stvarima i podsećate nas u kakvov vremenu živimo...
    Jadna deca...
    Zaustavite tu nakaradnu tradiciju.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.