"Niška deklaracija" - neophodno rešenje ili veliki promašaj
Čitanjem izvornog teksta ispred Oficirskog doma i tribinom o njenom značaju obeležen je jedan vek od donošenja “Niške deklaracije” koju je 7. decembra 1914. godine usvojio srpski parlament.
Ova deklaracija predstavila je ideju o ujedinjenju svih Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu nakon Prvog svetskog rata, a šta je to donelo srpskom narodu i dalje je predmet sporenja među istoričarima.
O samom stvaranju Jugoslavije postoje dva mišljenja među istoričarima. Prvo da je to bila najveća greška srpskog naroda, dok je drugo mišljenje da je njeno stvaranje bilo nužnost i sled događaja koji mora da se desi - objašnjava niški istoričar Boban Janković.
On napominje da je u danima kada je pisana “Niška deklaracije” Srbija bila na rubu propasti.
U Oficirskom domu je tada zasedala Skupština Srbije; Foto:ilustrovanaistorijasrbije.wordpress.com
Kolubarska bitka se još vodila, mnogo vojnika je poginulo, u Beogradu se već vijorila austrijska zastava i baš u tim presudnim trenucima Vlada izlazi pred Skuštinu sa novim idejama stvaranje nove zajedničke države. Pored toga, Srbija je bila pod pritiskom zapadnih država koje su htele da pridobiju Bugarsku i Rumuniju za svoje saveznike, a na uštrb srpskih teritorija - objašnjava Janković.
Niški istoričar napominje da se može reći da je tada Srbija hrabro i politički neočekivano izašla sa težnjama o zajedničkoj državi. Objašnjava da je krug srpskih intelektualaca radio na programu i stvaranju ideje jugoslovenstva.
Stanoje Stanojević je morao da nađe spoj istorije Srba i Hrvata, Aleksandar Belić je morao da nađe lingvističku vezu, Slobodan Jovanović je trebalo da nađe političku vezu, a Jovan Cvijić je tražio antropološku i geografsku vezu Srba i Hrvata - kaže Janković.
Kao važnu stvar ističe da su Srbi u ovoj ideju bili jedinstveni i složni, mada kaže i da su se mnogi nadali da će “prizivajući Slovence i Hrvate” izazvati kod njih pobunu u Austrougarskoj.
Zanimljivo je da političke partije u Srbiji pre Prvog svetskog rata nisu u svojim programima imale stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca, već samo oslobođenje svih Srba i stvaranje zajedničke države Srba. Kod Hrvata je bilo nešto drugačije, jer su imali neke planove o stvaranju južnoslovenske jedinice, ali u sastavu Austrougarske monarhije, dok kod Slovenaca nije ni bilo pomena o udruživanju - objašnjava ovaj istoričar.
Mišljenja o posledicama “Niške deklaracije”, odnosno stvaranju Jugoslavije i potom njenom “krvavom” raspadu, oprečna su, i prema rečima istoričara, teško da će doći do jedinstvenog pogleda i stava. Činjenica jeste, da je ovaj dokument doneo nove ideje i promenio sliku Evrope nakon rata stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Komentari
Poslednji komentari
krvimozak
19:56 // 8. 12. 2014.
Poznata mi zgrada odngde, poznata... Aha, setio sam se, tu je moj kum pravio svadbu...
Драган
19:48 // 8. 12. 2014.
Да ли можда неко у Хрватској или Словенији слави и обележава са својим квази историчарима Нишку декларацију, зна ли неко?
Nebojsa Ozimic
03:43 // 9. 12. 2014.
Činjenica je da se više niko osim nas ne seća Deklaracije što svakako ima svoje za i protiv. Inače, Boban Janković nije kvazi istoričar već vrstan poznavalac ove problematike
Boban
12:19 // 9. 12. 2014.
Колега Озимићу, не опрећујемо се коментарима, хвала на подршци. Можда је Драган мислио на хрватске квази историчаре
Kurir Djoka
18:27 // 8. 12. 2014.
..... i da li je moguće da asfaltiranje školskog fulbalskog terena u jednom susednom selu, sa golovima i poluogradom od žice košta oko 35.000e?
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.