Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:24, 5. 1. 2015.

| Društvo

Niške građevine - mesta na kojima se pisala istorija

Autor:M. VučićIzvor:Južne vesti
nishnaslovna.jpg
Zgrada sadašnjeg Univerziteta bila je sedište srpske Vlade na početku Prog svetskog rata (foto: commons.wikimedia.org)

Godina u kojoj je obeležena stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata je za nama, a koliko je Niš bio značajan za sam tok rata, i danas svedoče građevine kao što su Oficirski dom, Banovina i zgrada Radio Niša.

Prema izvorima iz niškog Istorijskog arhiva, u utorak 28. jula 1914. godine nešto posle podne, tadašnji predsednik srpske kraljevske Vlade Nikola Pašić ručao je u niškom hotelu “Evropa”, na mestu na kome je sada zgrada Pošte u Voždovoj ulici. Tu mu je uručen telegram iz Beča o objavi rata, nakon što je par dana pre toga Srbija odbila austrougarski ultimatum, a Vlada i Narodna skupština se istog dana iz pograničnog Beograda povukle u Niš. telegram Telegram o objavi rata koji je Pašiću uručen u niškom hotelu "Evropa"

Kako beleži istoričar i nekadašnji savetnik u niškom Zavodu za zaštitu spomenika Borislav Andrejević (1934-1996) u svojoj knjizi “Spomenici Niša”, srpska Vlada i Ministarstvo inostranih dela bili su od tada smešteni u sadašnjoj zgradi Univerziteta, u koju je prvobitno stigao čuveni telegram o objavi rata koji je potom uručen Pašiću.

Pašićev kabinet se, kaže Andrejević, tada nalazio u sali na prvom spratu iznad ulaza. U ovom objektu, koji je izgrađen za potrebe Načelstva niškog okruga 1889. godine, u toku prve ratne godine, održavale su se sve akcije srpske Vlade sa stranim diplomatskim predstavništvima. Univerzitet Sada Univerzitet, nekada sedište Vlade

U njoj su, takođe, 4. septembra 1914. godine, Esad-paša Toptani i Pašić potpisali tajni “Niški sporazum” između Srbije i Albanije. On je predviđao stvaranje unije Srbije i Albanije, odnosno, kako navodi Andrejević, zajedničku odbranu, carine i  zajedničko predstavljanje u inostranstvu.

Stupivši nakon toga na vlast u Albaniji, Esad-paša je poštovao ovaj sporazum koji je bio veoma značajan za Srbiju u zimu 1915. godine kada se srpska vojska povlačila kroz Albaniju i spasavala, prevozeći se savezničkim brodovima iz albanskih luka, uz Esad-pašinu zaštitu i pomoć - navodi Andrejević u svojoj knjizi.

oficirski Oficirski dom, gde je 1914. doneta "Niška deklaracija", rekonstruiše se više od godinu danaZa to vreme, u zgradi Oficirskog doma, čija rekonstrukcija traje više od godinu dana, u nekoliko navrata je u ratnim uslovima zasedala Narodna skupština sa 166 poslanika iz različitih partija.

Andrejević beleži da je od mnogobrojnih skupštinskih odluka izglasanih u ovoj zgradi, najznačajnija “Niška deklaracija” jednoglasno doneta 7. decembra 1914. godine. Ovom deklaracijom je, kaže ovaj autor, kao jedan od osnovnih ratnih ciljeva Srbije istaknuto ujedinjenje južnoslovenskih naroda, i ona je bila “kamen temeljac” osnivanju buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ovde je, osim toga, na Đurđevdan 1915. godine, usvojena i “Niška rezolucija” kojom je izražen odlučan stav protiv odluka Londonskog ugovora kojim su Italiji obećani delovi Jadranske obale za učešće na strani saveznika - kaže ovaj autor u svojoj knjizi.

Inače, Andrejević navodi da je zgrada Oficirskog doma izgrađena 1890. godine kao kafana “Bulevar” a narednih godina je korišćena i kao pozorišna scena i mesto gde su nastupali vojni orkestri i pevačka društva. Zgrada je od 1903. godine, kada ju je Komanda grada otkupila, korišćena za Oficirski dom sve do 1941. godine.

radio-niš Dvor kralja Petra I nalazio se na početku rata u kući Jovana Popića, u kojoj je kasnije bio smešten Radio-NišU Nišu je od 24. oktobra 1914. godine do 20. oktobra 1915. godine,  živeo i kralj Petar I Karađorđević, čija se rezidencija nalazila u kući poznatog trgovca Jovana Popića, u kojoj je do nedavno bilo sedište Radio-Niša u Ulici Iva Lole Ribara. Dom Popića, podignut 1900. godine, nadaleko je bio čuven po mnogim prijemima i gostoprimstvu, tvrdi ovaj istoričar.

Kada je 1903. ministar inostranih poslova carske Rusije grof Lamsdorf  boravio u Srbiji, ugošćen je, zajedno sa srpskim ministrom Vasom Antonijevićem, u kući Popića u kojoj je i noćio. Vrativši se u Rusiju, grof je obavestio i cara Nikolaja II o gostoprimstvu Popića. Car je tada Popiću, u znak zahvalnosti, poslao svoju i kraljičinu sliku, srebrni pehar i veliku zdelu sa kašikom, ukrašenu dragim kamenjem, izrađenu ručno u “ruskom stilu” - piše Andrejević.

Andrejević tvrdi da je, u vreme kada je Kralj ovde boravio, kuća Popića u toku godinu dana bila “stecište političkog i kulturnog života Srbije”. 

Sto godina od boravka Kralja u Nišu, udruženje “Kraljevina Srbija” je predložilo da se na ovoj kući postavi memorijalna spomen-ploča kojom bi se naznačilo da se u njoj nekada privremeno nalazio dvor, i čime bi se obeležilo ovo važno istorijsko mesto.

Niš je bio ratna prestonica Kraljevine Srbije sve dok u jesen 1915. godine bugarski okupatori nisu ušli u njega, a Kralj zajedno sa državnim vrhom, vojskom i civilima krenuo u povlačenje put albanskih planina.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • shaft

    09:19 // 7. 1. 2015.

    bez ideje i perpektive,bez kulture i umetnosti!univerzitetski profesori u misjim rupama,bez zelje da pomognu gradu u kom zive i u strahu.udruzenja "stari nis" i "stare nislije" se pasivizirala...

  • shaft

    09:13 // 7. 1. 2015.

    visestranacje je donelo nasem gradu vrtoglavi pad u ambis,na dno.bili smo ,kudikamamo,postovaniji u sfrj.letargija,dolazak dosljaka{vise puta}ucinili su da nis postane orodoksna provincija!

  • СТАРИ НИШЛИЈА

    23:06 // 5. 1. 2015.

    На Попићевој кући је врло битно поставити и спомен плочу која ће подсећати знатижељне да је у њој више деценија емитовала програм друга по старости радио станица у Србији - Радио Ниш.Данас затворен.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.