Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

08:36, 19. 8. 2020.

| Društvo

Nišlijama osumnjičenim za digitalnu prevaru od 70 miliona dolara preti izručenje SAD-u

Autor:Milan ZirojevićIzvor:Južne vesti
bitcoinc
Slučaj digitalnih prevara međunarodni problem?: pexels.com

Iako državljani Srbije, pritvorene Nišlije koje su osumnjičene za digitalne prevare od 70 miliona dolara, mogle bi biti izručene Sjedinjenim Američkim Državama i Teksasu. Srbija od prošle godine ima ugovor o ekstradiciji sa SAD, a advokat optuženih Milan Petrović kaže da bi Nišlijama u Teksasu bila ugrožena ljudska prava i traži da se istraga i suđenje obavi u Srbiji.

Jedanaest srpskih državljana koji imaju prebivalište u Nišu u pritvoru su od 24. jula, neki imaju i dvojna državljanstva, optuženi da su preko lažnih investicionih internet platformi varali i oštetili građane širom sveta, a među njima i neke u Severnom Teksasu. Upravo to izazvalo je pažnju FBI i SAD, pa su se Amerikanci zainteresovali za slučaj.

Po Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći Amerikanci su zatražili privremeno hapšenje srpskih državljana, međutim pravosudni sistem SAD-a ima na raspolaganju još jedan instrument - Ugovor o ekstradiciji između Srbije i SAD koji važi od 2019. godine. Prema tom ugovoru, srpski državljani mogu biti izručeni SAD-u što bi bilo prvi put u dosadašnjoj pravnoj istoriji odnosa Srbije i SAD.

Postupak protiv Nišlija vodi se pred Tužilaštvom SAD za Severni okrug države Teksas, uz obrazloženje da krivično delo jeste načinjeno u Srbiji, ali je posledicu imalo u SAD, po američke građane. Četvoro optuženih zastupa Advokatska kancelarija Petrović iz Niša.

Advokat prvooptuženog i drugooptuženog Milan Petrović o 11 uhapšenih kaže da je reč o mladim programerima, od kojih je većina između 25 i 35 godina, i da su oni za strane IT firme radili za platu, kao što većina i radi u tom sektoru.

Prejako je da se i oni smatraju licima koja su se udružila u zaveru. Ukoliko bi došlo do izručenja, lica bi bila izručena tužilaštvu u Severnom Teksasu, gde bi bila lišena osnovnih ljudskih prava - prava na posetu porodice, bili bi izloženi visokim troškovima odbrane koju ne bi mogli da plate, kazneni sistem Teksasa i uslovi izdržavanja kazne su jedni od najtežih i najoštrijih u SAD - objašnjava Petrović za Južne vesti.

Njima preti 20 godina zatvora po zakonima SAD i Teksasa.


Izručenje kao presedan

Advokat Petrović navodi da će američki zahtev za ekstradiciju biti izuzetno bitan jer će biti prvi zahtev takve vrste posle usvajanja srpsko-američkog ugovora 2019. godine. Napominje da će od srpske odluke zavisiti mnoge stvari u vezi sa izručenjem državljana Srbije.

Iz ovih razloga smatramo da je izuzetno važno da Republika Srbija preuzme gonjenje čime bi se stvorila jedna pravna sigurnost da svi oni koji izvrše krivični delo, gde god njegove posledice nastaju - odgovaraće u mestu gde je izvršeno krivično delo. Ako je neko učinio krivično delo i to uradio na treritoriji naše zemlje i postupak protiv njega vodio bi se pred domaćim pravosuđem. Na primer, ako neko napadne Amerikanca u Beogradu, sudiće mu se u Srbiji i Amerikanci ga ne bi ni tražili - objašnjava Petrović.

Preuzimanje gonjenja ove jedanaestorice bio bi pravi oblik saradnje između Srbije i SAD, navodi Petrović jer bi Srbija time dokazala da može da vodi postupke za krivična dela iz oblasti visokotehnooškog kriminala i to bi bio pravi put te međunarodne pravne saradnje. milan petrović Milan Petrović preuzeo slučaj; Foto: privatna arhiva

Ovako bi bili samo servis za postupanje po zahtevu zemalja koje traže izručenja naših građana za dela koja su izvršili u Srbiji, a na štetu njihovih građana - objašnjava Petrović.

Zato traži da se Srbija postavi kao ravnopravan partner prema SAD, da u skladu sa ugovorom i svim svojim ovlašćenjima ipak u prvi plan stavi pravnu sigurnost svojih građana, a to znači da definitivno zatraži preuzimanje postupka i nakon istrage odluči da li postoji krivično delo i potreba za suđenjem.


Odbrana čeka američke dokaze, Srbija izručenje može i da odbije

Ugovor SAD-Srbija je iz 2016. godine, stupio je na snagu 2019. kada je izglasan u Narodnoj Skupštini, a važi retroaktivno do 2005. godine, osim za politička krivična dela i dela za koja je predviđena smrtna kazna.

Kako objašnjava advokat Petrović, svaka ugovorna strana može jednostrano da raskine ovaj ugovor, za šta je dovoljna izjava o raskidu koja stupa na snagu u roku od šest meseci. Takođe, ugovorna strana zadržava diskreciono pravo da odbije izručenje koje se traži.

Advokat Miloš Petrović koji brani četvrtooptuženog i petooptuženog objašnjava da su njihovi klijenti preko platformi za binarne opcije nudili trgovanja akcijama, davali signale, preporuke gde bi bilo dobro da se investira. Dodaje da se preko 1.000 firmi iz Izraela bavi ovim, da postoje i u Srbiji i da se ova vrsta poslovanja smatra i legalnim poslovanjem. miloš petrović Čekaju rasplet priče koja je postala internacionalna; Foto: privatna arhiva

Naši klijenti prodavali su te platforme, postoji verovatnoća da su možda i druga lica, kojima su izradili te platforme, zlouportebila te platforme. Naši klijenti su bili tehnička podrška firmama i licima koja su kupovala ove softvere i programe - navodi Miloš Petrović.

Dodaju i da pomenutih 70 miliona dolara kod njihovih klijenata nisu našli.


Politička dela izuzeta, ne i “internetska”

Ugovor Srbija-SAD ne odnosi se na politička krivična dela i na ona gde je zaprećena smrtna kazna. Kada je usvajan ovaj ugovor najveća pažnja javnosti bila je usmerena na najatraktivnije nerešene slučajeve koji uključuju Srbiju i Ameriku, a to su slučaj braće Bitići u kojem se u javnosti kao osumnjičeni pominjao Goran Radosavljević Guri i slučaj paljenja američke ambasade 2008.

Ispod radara ostala je nepredviđena mogućnost da će u globalizovanom svetu u kojem raste visokotehnološki “internetski” kriminal, predmet ekstradicije biti i oni koji se sedeći za kompjuterom preko interneta bave nedozvoljenim poslovima.

Prema rečima advokata Petrovića, ugovor predviđa 2 roka u kojima Amerikanci mogu da traže izručenje - prvi je 18 dana od hapšenja koji je prošao i drugi produženi od 40 dana, koji nije prošao.

Upit o tome da li je službeno stigao ekstradicioni zahtev SAD-a Južne vesti uputile su Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu koje vodi slučaj.

Ranije su iz Ministarstva pravde Danasu rekli da su oni zaduženi za komunikaciju između pravosudnih organa dve zemlje, a da odluku donosi sud. Iz kabineta Aleksandra Vučića rekli su da bi bio skandal da se predednik meša u slučaj, a iz Ambasade SAD naveli su da su ponosni na saradnju sa Srbijom, ali da ne žele da komentarišu postupak koji je u toku.

Dok se ne donese odluka da li će im se suditi u Srbiji ili u Teksasu, Nišlije su u zatvoru Specijalnog suda u Beogradu.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Miroslav Ratkovic

    11:33 // 23. 9. 2020.

    Samo bih hteo da naglasim da oni ne idu na izdrzavanje kazne nego na sudjenje. Znaci jos uvek nisu krivi. Prema tome, zar ne bi bilo zapravo genijalno da dokazu svoju nevnost u drzavi Texas. Tim postupkom oni, ne samo da bi pomogli sebi i dokazali nevinost, nego i nasoj drzavi i drustvu dajuci primer kako konstruktivna saradnja izmedju dve, u buducnosti prijateljske zemlje, moze da funkcionise.

  • zzzzzzz

    21:26 // 11. 9. 2020.

    Previse dokazivanja po gradu, Rolexi, Ferari, Porse, Range Rover, markirana garderoba, glumatanja itd... srecno momci..

  • moebius

    08:08 // 20. 8. 2020.

    Tamo im preti 20 godina, kod nas bi bilo 3 uslovno. Zato i cveta kriminal.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.