Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

11:57, 29. 9. 2017.

| Društvo

Nišlije se odlučuju za jeftin ogrev čije sagorevanje najviše šteti zdravlju

Autor:J. AdamovićIzvor:Južne vesti
Drva
Građani zimi lože "šta stignu"; foto: JV/J. A.

Iako je vazduh u Srbiji među najzagađenijim u Evropi, Nišlije, delom zbog ekonomske situacije, delom zbog navike i slabe alternative, biraju najjeftiniji ogrev koji je, kaže gradski energetski menadžer Branko Andrejević, i najštetniji za životnu sredinu i zdravlje. U Evropskoj uniji je, kako kažu stručnjaci, situacija daleko bolja, a uvodi se i standard koji neće dozvoliti da se prodaju uređaji za grejanje koji prekomerno zagađuju vazduh.

Domaćinstva u Nišu za grejanje najčešće koriste ugalj, drvo i pelat, navodi energetski menadžer, odnosno čvrsta goriva koja nepovoljno utiču na kvalitet životne sredine, a posebno zagađuju vazduh dok traje grejna sezona.

U Nišu 29% ukupne površine se zagreva iz sistema daljinskih grejanja, 5% iz lokalnih kotlarnica sa centralnim grejanjem (lož ulje, ugalj, prirodni gas), 15% iz elektroenergetskog sistema, 1% iz sistema prirodnog gasa i 50% ukupnih površina koristi čvrsta goriva u lokalnim pećima - pojašnjava Andrejević.

Od svih načina grejanja, najnepovoljnije je korišćenje lož ulja i uglja, dodaje energetski menadžer, a najpovoljnije je daljinsko grejanje, koje kao energent koristi prirodni gas. Međutim, u našoj zemlji se više vodi računa o tome da ogrev bude ekonomski isplativ, a manje o štetnim posledicama po životnu sredinu i zdravlje.

Ohrabruje to što raste zainteresovanost domaćinstava za primenu mera energetske efikasnosti svojih objekata i načina grejanja - kaže Andrejević.

Sa druge strane, u zemljama Evropske unije se najviše koristi prirodni gas, kaže Andrejević, kako za daljinsko grejanje, tako i u lokalnim kotlarnicama. U tim zemljama, dodaje, maksimalno se koriste i obnovljivi izvori energije.


U grejnoj sezoni u Nišu dnevne koncentracije čađi veće od maksimalno dozvoljene

Iako je godišnja prosečna koncentracija čađi u Nišu niža od maksimalno dozvoljene vrednosti, na skoro svim mernim mestima, priča Andrejević, tokom grejne sezone je situacija drugačija.

Na svim mernim mestima, u grejnoj sezoni, zabeležene dnevne koncentracije čađi u Nišu više su od maksimalno dozvoljene vrednosti - kaže Andrejević.

U našoj zemlji oblast zagađenja vazduha reguliše Zakon o zaštiti vazduha, navodi menadžer, kao i Uredba o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduhu iz stacionarnih izvora zagađivanja.

To obavezuje proizvođače toplotne energije da dva puta godišnje vrše merenja prekoračenja graničnih vrednosti zagađujućih materija u vazduhu - pojašnjava energetski menadžer.


Nepoštovanje zakona i nedovoljno aparata za merenje

Međutim, inženjer zaštite životne sredine Stefan Stamenković navodi da je velika razlika između regulative i prakse u EU i onoga što se primenjuje u Srbiji. Naročito je problematično što u našoj zemlji nema regulative koja bi nas obavezala da merimo zagađujuće gasove u vazduhu, dodaje, a koji nastaju tokom zimskog perioda.

Mi imamo par zakona i pravilnika koji to regulišu, međutim oni ne regulišu celokupan opseg gasova koji se emituju tokom sagorevanja uglja, drva i ostalih ogreva, a nemamo ni uređaje za merenje - pojašnjava Stamenković.

Iako je to normalna praksa u EU, kaže, kod nas ne postoji obaveza da se mere freoni i drugi dioksidi, jedna od najtoksičnijih jedinjenja koji mogu da se nađu u vazduhu, a izazivaju razne poremećaje.

Za merenje kvaliteta vazduha zadužena je inspekcija zaštite životne sredine, ali oni to ne čine, a i kada dođu na teren obično i ne izmere jer ne ponesu aparaturu. Problem je i mali broj inspektora - zaključuje Stamenković.

Jedan od najvećih problema je to što se u Srbiji koriste fosilna goriva i drva, koja najviše zagađuju vazduh, navodi Stamenković, dok domaćinstva u EU uglavnom koriste obnovljive izvore energije - preko hidroelektrana, ali i iz nuklearnih elektrana.


Šporeti i peći često postaju postrojenja za sagorevanje otpada

Iako je kvalitet vazduha jedna od najznačajnijih stvari za zdravlje stanovništva, kaže Aleksandar Macura iz RES fondacije, ovoj temi je u Srbiji pridato malo pažnje. Pravne tekovine EU koje regulišu ovu oblast su već postale deo našeg zakonodavstva, dodaje, ali se i one ne poštuju dovoljno.

Primera radi - nivo emisija iz većih toplana u sistemima daljinskog grejanja je zakonski regulisan u skladu sa standarima EU i kada bi se poštovao došlo bi do smanjenja zagađenja vazduha, naročito iz toplana koje koriste ugalj i mazut - pojašnjava Macura.

Složeniji je problem regulisanje standarda za individualne uređaje koji se koriste u domaćinstvima, priča Macura, pa zbog nedovoljnog znanja i siromaštva, građani lože “šta stignu”. Tako šporeti i peći, dodaje, postaju “postrojenja za sagorevanje otpada”.

Čak i kada se loži odgovarajuće gorivo, efikasnost sagorevanja u ogromnom broju uređaja (čak i kada su novi) je toliko loša da je zagađenje veliko - kaže Macura.


Direktiva o ekodizajnu bi rešila problem

Iako je u zemljama Evropske unije problem zagađenja vazduha manji nego kod nas, objašnjava Macura, radi se na tome da se uvede standard koji će zabraniti da se prodaju uređaji koji prekomerno zagađuju vazduh.

Ova i slična pitanja će u EU rešavati Direktiva o ekodizajnu, navodi Macura, a ona propisuje minimalnu efikasnost i maksimalnu emisiju iz šporeta i peći na drva.

Primena ove ili slične direktive bi bila lek i za naš kvalitet vazduha. Da bi se to postiglo potreban je zajednički rad nadležnih za pitanja energetike, životne sredine, socijalne zaštite, zdravlja, standardizacije sa proizvođačima, uz veliku ulogu opština i gradova - priča Macura.

Do tad najsiromašnijima treba obezbediti ne samo gorivo, kaže, već i uređaje čije korišćenje ne ugrožava ni ukućane ni komšiluk.

Macura zaključuje da nigde u Evropi nije idealno, ali da su Skandinavske zemlje mnogo uradile po pitanju ogreva i kvaliteta vazduha, ali čak ni one nisu potpuno sprovele standarde za individualne uređaje.

Međutim, Skandinavske zemlje imaju dobrovoljnu zajedničku šemu za sertifikaciju ovakvih uređaja i gotovo svi proizvođači poštuju tu šemu i proizvode uređaje koji zavređuju znak “Nordic Swan”. Nemačka je u zakonodavnom smislu i smislu standarda otišla najdalje - kaže Macura.

Zanimljivo je, kaže, da je Evropska unija pokrenula proces protiv 17 zemalja, jer nisu ispoštovale svoje obaveze iz Direktive o kvalitetu vazduha.

Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Rekreativac

    20:22 // 1. 10. 2017.

    Ja neću da ugradim toplotnu pumpu jer je mnogo jeftina, već više volim da se rekreiam unoseći drva, ložim itd.S obzirom da nam nikad nije bilo bolje što se diže prašina oko toga.

  • Darko

    11:23 // 1. 10. 2017.

    "dok domaćinstva u EU uglavnom koriste obnovljive izvore energije - preko hidroelektrana, ali i iz nuklearnih elektrana."
    A nuklearne elektrane ne zagadjuju?

  • Меда

    01:25 // 30. 9. 2017.

    "Sa druge strane, u zemljama Evropske unije se najviše koristi prirodni gas, kaže Andrejević, kako za daljinsko grejanje, tako i u lokalnim kotlarnicama. U tim zemljama, dodaje, maksimalno se koriste i obnovljivi izvori energije."

    И ми би можда имали гас и за грејање (или би већ био у догледно време) да нам највећи пријатељи без алтернативе нису ускратили исти јер би гас стигао без ушура за њих.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.