Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:38, 31. 10. 2013.

| Društvo

Noć veštica popularnija od Bele nedelje

Autor:M. Micić i S. JanačkovićIzvor:Južne vesti
Halloween.JPG
Noć veštica obeležava se 31. oktobra, (foto: CC; autor: Carole Pasquier);

Praznik koji potiče iz keltske mitologije i paganskih običaja Noć veštica, iz godine u godinu je sve prisutniji kod nas, pa i u niškim klubovima, kafićima, tržnim centrima i domovima.

Na pijacama i u knjižarama prodaju se izrezbarene tikve, veštice na metlama i kosturske glave, pa se u nekim niškim domovima već oseća duh Noći veštica.

- Iako je ovaj praznik kod nas naglo postao popularan i mnogi smatraju da je suviše komercijalan, ja mislim da je odlična zabava i za decu i za odrasle, pa sam ja zato ove godine i svoju kuću ukrasila različitim “jezivim” ukrasima - kaže Nišlijka Aleksandra Marković.

Maskenbali koji se ovim povodom organizuju u niškim klubovima i kafićima već postaju tradicija. U nekima od njih su angažovani profesionalni šminkeri koji će posetioce bar na jednu noć “pretvoriti” u zombije i veštice ili će im ucrtati ožiljke od vampirskog ujeda.

v foto: Marko Miladinović; Natalija kao zombi-kaluđerica Interesovanje za odlazak na ove tematske žurke je veliko, a mnogi danima pripremaju kostime.

Natalija Stojković, profesor engleskog jezika, sama pravi maske, a svoju “transformaciju” priprema po više od mesec dana.

- Noć veštica je jedini praznik koji obeležavam jer volim te “morbidarije”. Ove godine ću biti pop-art devojka iz Lihtenštajnovog stripa - kaže Natalija.

Prošle godine ona je bila žena-mačka, pa je tako nosila kožne pantalone, bič i masku, a godinu ranije poznanike je iznenadila maskirana u zombi-kaluđericu.


“Srpska” Noć veštica posledica globalizacije

Sociolozi smatraju da je popularnost ovog praznika u našoj zemlji posledica globalizacije i da se protiv nje ne možemo boriti.

- Ti uticaji dolaze sa zapada kao zanimljiva moda iz jedne druge kulture, prisutni su u medijima, na internetu, i vi sad ne možete da preduzmete neku veliku borbu protiv toga jer uticaje drugačije kulturne i religijske ne možete jednostavno da zaustavite - kaže sociolog religije Danijela Gavrilović.

Ona objašnjava da ovaj globalni trend nema patološke posledice i kaže da tradicija ne može da se održi neokrnjena zato što sadržaji pristižu, hteli mi to ili ne.

- O tome se u našem društvu uglavnom negativno govori zato što se smatra da je takav praznik stran našoj kulturi i mnoge odbija ikonografija koja podseća na obožavanje demona - dodaje Gavrilović.

v foto: Marko Miladinović; Kreativnosti profesionalnih šminkera Maskiranje, obilaženje kuća i traženje poklona prisutno je i u našoj tradiciji za vreme Bele nedelje koja se obeležava u poslednjoj sedmici pred uskršnji post ili Belih poklada, što je poslednji dan te nedelje. Taj običaj zadržao se samo u ponekim selima.

Gavrilović kaže da, iako smo skloni da osudimo ovakvo ponašanje, i u našoj kulturi postoji sličan obrazac.

- Bela nedelja deci nisu zanimljive zato što one nisu prisutne u medijima, o njima nije snimljeno mnogo filmova i zato što ne proističu iz kulture koja je masovna i tehnički dominantna. Ne možete da osuđujete mlade što se ne vrate Beloj nedelji, to nije deo njihovog života. Tradicionalisti to nerealno očekuju - smatra Gavrilović.

Ona dodaje da je pojavljivanje takvih trendova, bilo sa istoka ili sa zapada, neminovnost u savremenom društvu.

Tradiciju Noći veštica irski imigranti preneli su u Severnu Ameriku u XIX veku, a danas je prisutna i u Irskoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Porto Riku, Japanu, delovima Australije i na Novom Zelandu.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Milan

    13:10 // 2. 11. 2013.

    Gde mi to srljamo kao narod, Solunci I ostali casni Srbi da samo mozete da vidite za koga poloziste svoje zivote ,, tuzno I jadno....

  • Nišliski Džeronimo

    01:01 // 1. 11. 2013.

    Koliko neznanja. Noć veštica je prethrišćanski praznik, kao što je to, kod pravoslavaca, slava. Ima mnogo primera, ali admin ne da prostor.

    • Davor Todorović

      14:59 // 1. 11. 2013.

      Da, 200 karaktera, Peđa mi je juče rekao da čak ni on ne može duže da piše. Ja sam hteo ceo istorijat da napišem, ali nema prostora. Pustio sam mu poruku, pa neka on dopuni tekst ako hoće.

  • Nišliski Džeronimo

    01:00 // 1. 11. 2013.

    Neka slavi ko god šta hoće. Ko hoće neka živi u kasarni, a ko hoće neka živi slobodno. Svako ima pravo na izbor. Odbijam da mi bilo ko komandom određuje šta smem a šta ne smem da slavim.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.