Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

15:55, 6. 4. 2021.

| Društvo

Odbor za ljudska prava Vranje: Verovati ženama koje prijavljuju nasilje

Autor:M. DejanovićIzvor:Južne vesti
Odbor za ljudska prava Vranje
Nasilje nad ženama problem celog društva; foto: Odbor za ljudska prava Vranje

Samo tokom prošle godine je 100 žena pozvalo SOS telefon Odbora za ljudska prava Vranju i zatražilo podršku i pomoć, rečeno je na tribini Odbora “Zašto je važno prijaviti partnersko nasilje” održanoj preko Zoom platforme. Problem nasilja nad ženama nije nešto što treba da ostane u četiri zida, a razlozi zbog čega ga žene ne prijavljuju su najrazličitiji, zaključak je tribine na kojoj se govorilo i o stereotipima vezanim za nasilje, ali i prevenciji ove društvene pojave.

Suzana Antić Ristić Žene ne prijavljuju nasilje zbog straha, nesigurnosti ili ekonomske zavisnosti od nasilnika; foto: Privatna arhiva Broj žena koji se obratio za pomoć u poslednjih godinu dana samo potvrđuje činjenicu da nasilje eskalira u kriznim situacijama kakva je i pandemija, smatra Suzana Antić Ristić iz Odbora za ljudska prava i dodaje da je nasilje nad ženama generalni problem celog društva.

Nasilje nad ženama utiče na sve njene segmente života, na prvom mestu na zapošljenost, jer žena teže dolazi do posla jer je konstantno umorna i bezvoljna. Utiče i na zdravlje žena, jer je zdravstveno stanje onih koje su akutno izložene nasilju potpuno promenjeno, nemaju vremena ni volje ni da idu ni na redovne preglede, a kamoli na prevntivne. Ujedinjene nacije imaju dobru definiciju - da razvoj svakog društva zavisi od stepena nasilja nad ženama, jer ono zaustavlja rast društva - kaže Antić Ristić.

Žene ne prijavljuju nasilje iz najrazličitijih razloga, objašnjava, jer je svaki slučaj individualan i svaki nasilnik je drugačiji, a uglavnom trpe nasilje zbog nesigurnosti, straha ili zato što su ekonomski zavisne od nasilnika, a nemaju podršku porodice i okoline.

I Olivera Kurtić Idić iz Udruženja “Sastipe” smatra da je ekonomska nezavisnost jako bitna za ohrabrenje žena da ne trpe partnersko nasilje. Ona kaže da je nasilje nad ženama u romskoj populaciji dosta izraženo jer oni žive u okruženju u kom su glave porodice svekar i svekrva, a onda bračni drug.

Mi smo žene dvostruko diskriminisane, zato što smo žene i zato što smo Romkinje. Nevladine organizacije u Srbiji se bave ovim problemom, tako da su mlađe generacije malo iznad nas, vidljivije su i žele da se izbore za svoje mesto u društvu. Svaka od njih bi trebalo da bude ekonomski stabilna, a to znači da treba da idu u školu, da budu obrazovane, da znaju šta žele od svog života, da se zaposle, zarađuju same za sebe. Nećemo moći potpuno da iskorenimo ovaj problem, ali idemo ka tome da budemo sve vidljivije, kada je u pitanju nasilje nad ženama - kaže Kurtić Idić.

Olivera Kurtić Idić - Udruženje "Sastipe" U zabačenim selima još ima ugovorenih brakova, kaže Idićeva; foto: Privatna arhiva Ona podseća i da dečiji brakovi nikada nisu bili deo romske tradicije, ali da ugovoreni jesu, a da toga još ima u nekim zabačenim selima.

Iz Odbora za ljudska prava Vranje naglašavaju da društvo mora da veruje svakoj ženi koja prijavi nasilje, a da je isto tako bitno da im veruju i institucije – Policija, Centar za socijalni radi i tužioci, što, kažu, često nije slučaj, makar na jugu Srbije.

Mi smo počeli da radimo evidenciju prijave nasilja u porodici, jer sumnjamo da mnogi slučajevi ne uđu u evidenciju od strane ljudi koji tamo sede i treba da rade svoj posao. Moraju da veruju ženi i da brzo, aktivno primenjuju zakone i da pređu sa minimalnih, na maksimalne kazne. Minimalnim kaznama oni miluju nasilnika i daju mu signal ’Burazeru, samo nastavi’. Pored toga, veliki je problem i kada u institucijama rade ljudi koji svoj odnos prema ženi, koji donose iz svojih porodica, prenesu na radno mesto. Mi smo imali tužioca koji je imao nedopustivi stav prema ženama i one su, prema njemu, potpuno u drugom planu - kaže Antić Ristić.

Ona dodaje i da nadležni često ne dozvoljavaju da ti predmeti odu u javnost i da često zabranjuju ženama da zovu SOS telefon, kako se ne bi znalo šta se u toj zajednici dešava.

Antićeva je upozorila i na to da je dug ostanak u nasilničkoj porodici tiho ubistvo žene i dece i da tako žene koje imaju hrabrost, samopouzdanje i polet, postaju senka.

Žene iz Vranja, Bujanovca, Preševa, Vladičinog Hana, Surdulice, Bosilegrada i Trgovišta partnersko nasilje mogu da prijave besplatnim pozivom SOS telefona na broj 0800 001 017.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • asdfghjkl

    17:31 // 8. 4. 2021.

    A zašto samo stop nasilju nad ženama!? A nasilje nad muškarcima!? I to postoji, samo da znate...

  • Sreten

    15:18 // 7. 4. 2021.

    Inicijativa ima manjkavosti. Sankcije nece resiti problem , razorice brakove i stvorice socijalne slucajeve. Ovo je ozbiljno pitanje kojim treba da se bavi specijalna institucija, a ne pojedinci.
    Nasilnistvo se treba iskorenjivati jos u vrticima i osnovnoj skoli. Ali , to je vec mnogo ozbiljniji problem koji upire prst na sve segmente drustva.
    Sankcije , primerene uzrastu , moraju poceti ranije.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.