Odgovori iz Niša predsednika SANU: O danu koji će imati 26 sati, idealnom kalendaru i Milankovićevoj reformi

Kako znamo da vreme protiče, zašto postoji prestupna godina i zbog čega je pravljenje idealnog kalendara uzaludan posao - neke su od tema o kojima je na predavanju u Nišu govorio predsednik Srpske akademike nauka i umetnosti i astronom Zoran Knežević. Veliki deo predavanja posvetio je kalendarskoj reformi čuvenog Milutina Milankovića.

Danas je prvi dan proleća. Planeta Zemlja je jutros u 4:06 prošla kroz tačku prolećne ravnodnevnice, što je, navodi Knežević, ključni momenat za formiranje kalendara, za kojim ljudi odvajkada imaju potrebu jer žele da “broje” vreme.

foto: JV / Tamara Radovanović“Pogledajte travu kako raste” - kaže akademik na filozofsko pitanje šta je zapravo vreme i kako znamo da ono protiče.

Fenomeni koji imaju neko trajanje u vremenu dokazuju da ono protiče. To su, na primer, evolutivne promene - ističe on.

Egipćani su nekada kao osnovicu za kalendar koristili plavljenje Nila i ta je godina imala tri doba. Zatim su računali vreme na osnovu izlaska Sirijusa, pa je godina imala 12 meseci od po 30 dana.

Više je vrsta kalendara. Osim podele na julijanski i gregorijanski, jedna od podela je na solarne, lunarne i lunisolarne, navodi predsednik SANU.

Islamski svet i danas koristi lunarni, koji greši za 10 dana godišnje, dok se na zapadu, a i u Srbiji, koristi solarni - klasičan gregorijanski kalendar. Solilunarni je lunarni prilagođen solarnom - navodi Knežević.

U Srbiji se danas koristi gregorijanski kalendar, koji u 3.300 godina greši za jedan dan. Za 3-4 veka između julijanskog i gregorijanskog kalendara napravi se razlika od 3 dana.

Milankovićeva reforma i zašto SPC nije prihvatila sopstveni kalendar

Čuvenog srpskog naučnika Milutina Milankovića, iako se konkretno tom temom nikada ranije nije bavio, Srpska pravoslavna crkva pozvala je da napravi novi kalendar koji će biti takav da se datumi “pokretnih” praznika, pre svega Vaskrsa, padnu tako da ih svi hrišćani sveta slave istog dana.

Milankovićev predlog modifikovanog gregorijanskog kalendara usvojen je na Kongresu, ali ga neke crkve nisu prihvatile. Među njima je i SPC, koja tako praktično nije prihvatila sopstveni kalendar. Razloga je bilo više. Postoji izveštaj o tome koji je sastavio Milanković, a koji je poput detektivskog romana. Osim političkih razloga, SPC se verovatno i plašila da srpski narod ne pređe u katoličanstvo - objašnjava akademik Knežević.

Taj kalendar je tačniji, dodaje on, a Milanković je tako pokazao da čovek ne mora celog života da se bavi nekom naučnom temom da bi ostavio dugotrajan trag.

Zašto bi “idealan” kalendar bio besmislen

foto: JV / Tamara RadovanovićTakozvani idealni kalendar može se napraviti samo za određeni trenutak, a već sledećeg on više neće biti idealan, kaže Knežević.

Idealni kalendar nije moguć i bio bi besmislen zbog tropske godine - vremenskog razmaka između dva prolaska Sunca kroz tačku prolećne ravnodnevnice, odnosno vreme između dva početka proleća. Taj razmak nije konstantan i stalno se smanjuje.

Obilazak Zemlje oko Sunca menja svoj period, pa imamo problem s kalendarima. Taj problem imamo i zbog promena brzine rotacije Zemlje, odnosno različitih dužina dana. Konstantna jedinica fizike i priroda se ne slažu u potpunosti. Između atomskog vremena i toga kako se Zemlja okreće iznosi 69 sekundi. Rotacija se vremenom usporava i produžava, a ta razlika se ispravlja tako što se dodaju atomske sekunde - pojašnjava Knežević.

Tako je pre 250 miliona godina dan trajao 22 sata, sada traje 24, a za 250 miliona godina trajaće 26 sati. Takođe, godišnje se Mesec udalji od Zemlje za 3,88 centimetara.

Prestupna godina postoji jer svaka godina ima 365 dana i jednu četvrtinu dana (plus 6 sati). Kako bi se to nadoknadilo, na četiri godine dodaje se februaru dodaje jedan dan.

Knežević se na predavanju na Univerzitetu u Nišu osvrnuo i na zimsko i letnje računanje vremena i istakao da to nema veze sa kalendarima i prirodom, već je ideja zasnovana na ekonomskim razlozima i produktivnosti.