Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:40, 18. 11. 2015.

| Društvo

Odlomci jevanđelja svedoče o svrljiškoj prepisivačkoj školi

Autor:Aleksandar KostićIzvor:Južne vesti
srvljiško jevanđelje
Jevanđelje imalo najverovatnije 200 stranica; foto: JV

Svrljiški odlomci jevanđelja nastali u 13. veku, a potom pronađeni 1866. godine u crkvi u selu Izvor, pokazuju da su osim u Resavskoj školi  neki monasi i prepisivači radili u okolini Svrljiga.

jevandjelje-svrljig-(3) Jedan od samo 5 tačno datiranih dokumenata iz 13. veka koje Srbija ima; foto: JVOdlomci jevanđelja po Mateju pisani su u Svrljigu 1279. godine i sastoje se od 11 pronađenih pergamentnih listova. Jedan su od 5 najstarijih tačno datiranih dokumenata iz 13. veka koje Srbija ima.

Svrljiški sveštenik Strahinja Eraković kaže da je jevanđelje sadržalo najverovatnije oko 200 strana, ali i da nesumnjivo dokazuje da je Svrljig bio jako važno mesto u istoriji, da je imao mnogo kulturnih ustanova u srednjem veku, kao i da je neosporno postojanje bar neke vrste prepisivačke škole na ovom području.

Ispod starog Svrljiga postojala je isposnica, kao i ispod starog Rasa gde su se prepisivači molili i postili, pa pristupali prepisivanju. Ti ljudi, a govorimo o 13. veku, morali su ne samo da budu pismeni, već da imaju gramatičko znanje, da prepisuju i prilagođavaju rukopise na dugo pripremanim listovima kože i u to vreme nije smelo biti grešaka, što dosta govori o razvijenoj kulturi ovoga kraja u to doba – kaže Strahinja Eraković.

Svestenik-Strahinja-Erakovic-2 Svestenik Strahinja Eraković kaže da je u u svrljiškom kraju postojala škola prepisivača; foto: JVKarakteristično je što se jevanđelje svrstava u srpsku redakciju, međutim ne isključuje se mogućnost kulturološkog uticaja bugarske redakcije. I sveštenik Strahinja Eraković napominje da do razgraničenja jezika dolazi tek u 14. i 15. veku.

Zanimljivo je to da se u odlomcima prepoznaju dva rukopisa, a sastoje se iz tri dela: odlomak tetre i dva odlomka aprakosa.

U zapisu, navodi se u knjizi Svrljiški odlomci jevanđelja, stoji da je jevanđelje za popa Radoslava pisao Vojsil Gramatik. Zapis-Vojsila-Gramatika-na-poslednjoj-strani Zapis Vojsila Gramatika na poslednjoj strani; foto: JV

U ime Oca i Sina i Duha Svetoga, ja sluga božji Kostandin Čatac, a zvani Vojsil Gramatik, napisah ove knjige svešteniku Georgiju, a zvanom popu Radoslavu, u gradu Svrljigu, za vladanja cara Ivaila, i u vreme episkopa niškog Nikodima, godine 6787 (1279), indikta sedmoga, kada Grci opsedahu grad Trnovo. Molim vas oci i braćo, do koga dođu ove knjige, čitajte ispravljajući ih, a mene grešnoga ne prekorevajte već pre blagosiljajte, da i vama Bog oprosti i Presveta Njegova Mati amin amin amin - piše u zapisu na zadnjoj strani.


Listovi pergamenta skriveni u tronu

Do otkrića pergamenata došlo je sasvim slučajno. Naime, kada je trebalo na mestu stare crkvice u selu Izvor sagraditi novu crkvu, u vladikinom tronu krajem 19. veka pronašao ih je sveštenik Filip.

Crkva-Svete-Petke-u-selu-Izvor-u-kojoj-su-pronadjeni-odlomci Crkva Svete Petke u selu Izvor u kojoj su pronadjeni odlomci; foto: JVKada su odlomci pronađeni, tadašnji okružni načelnik Naumović naredio je, kako se navodi u knjizi Svrljiški odlomci jevanđelja, da se ti listovi sačuvaju "dok neka učena osoba, koja poznaje te starine, ne dođe u taj kraj“.

Te 1866. godine dobio ih je na poklon redovni član Srpskog učenog društva Milan Đ. Milićević koji je tada boravio u svrljiškom kraju, a koji ih je predao tom društvu. Štampani su iste godine u 20. “Glasniku” Srpskog učenog društva pod nazivom Svrljiški odlomci jevanđeljija i zapis od 1279. godine.

Ovi odlomci, osim što ukazuju na veoma veliki značaj samog Svrljiga u to doba, povezuju se i sa postojanjem 4 otkrivene ranohrišćanske crkve na prostoru sela Varoš i Niševac, preciznije oko Banjice.

Po pretpostavci dr Sretena Petrovića, autora knjige Uspon Svrljiga, upravo tu su mogli biti napisani odlomci jevanđelja.

U mnogim bitkama i ratovima, kulturno i istorijsko blago sklanjano je od raznih najezdi osvajača, pa otuda ubeđenje da su pergamenti preneseni u crkvu u selu Izvor gde su i pronađeni 1866. godine.

jevandjelje-svrljig-(1) foto: JVIako su Svrljiški odlomci jevanđelja više puta proučavani u naučnim krugovima, može se reći da se niko nikad nije ozbiljnije bavio njihovim povezivanjem sa preciznim lokacijom nastanka na području Svrljiga.

U razgovoru sa svrljiškim sveštenikom saznajemo da, pored jevanđelja, postoji oko 4.000 rukopisnih ćiriličnih knjiga iz srednjeg veka, počev od 9 i 10. veka. Međutim, jako mali broj tih knjiga nalazi se u Srbiji, već su širom sveta, najčešće u privatnim zbirkama.

Svrljiški odlomci jevanđelja čuvaju se u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i pitanje je da li će se i kada vratiti u mesto gde su nastali i pronađeni. Naime, Svrljig nema muzej u kome bi bili čuvani pod posebnim uslovima, ali bi on svakako uskoro trebalo da bude izgrađen.


Zapis-Milana-Milićevića-Srpskom-učenom-društvu Zapis Milana Milićevića Srpskom učenom društvu; foto: JVSvrljig bio poznata srednjovekovna župa

I u knjizi Uspon Svrljiga dr Sretena Petrovića navodi se da je Svrljig u verskom pogledu bio poznata župa u srednjem veku. Petrović u svojoj knjizi citira Milana Đ. Milićevića kome su poklonjeni odlomci jevanđelja.

Najviše škole ima, dakle, srez timočki, a najviše bogomolja srez svrljiški – navodi Milićević.

Svrljiška župa navodi se i u geografskom spisku župa i gradova koji se nabrajaju u poveljama vizantijskog cara Vasilija II od 1019-1020. godine, što je detaljnije opisao Milan Kostić u Glasniku, u tekstu "Grad Svrljig“ iz 1970. godine.

Ipak, s obzirom da su Svrljiški odlomci jevanđelja više puta proučavani u naučnim krugovima, počev od njihovog pronalaska i objavljivanja, pa sve do obrade svrljiške Etno-kulturološke radionice u knjizi Svrljiški odlomci jevanđelja, slobodno se može reći da su potpuno istorijski, naučno i jezički obrađeni, ali da se niko nikad nije ozbiljnije bavio njihovim povezivanjem sa preciznom lokacijom nastanka na području Svrljiga i niko ih nikada nije razjasnio i "doneo“ običnom narodu sa ovih prostora koji bi lakše razumeo, njih i njihov značaj za ovo područje koje nesumnjivo obiluje i bogatom kulturnom istorijom.

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Svrljiga.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Svrljig u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Svrljig, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Svrljiga i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Povezane teme:
Komentari
Poslednji komentari
  • bakalac siniša

    17:10 // 19. 11. 2015.

    I kao što je selo Slivovik beskrupuloznom birokratskom agendom prekršteno u Šljivovik tako je i Svrlig prekršten u Svrljig. Zato je izuzetno važno pravilno pročitati ove odlomke Jevnđelja da se vidi kako je tačno glasilo ime današnjeg Svrljiga u to vreme. !!!!

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.