Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

09:30, 1. 12. 2018.

| Društvo

Organizacije i lekari: Testirajte se, sa HIV-om se živi i do 50 godina

Autor:V. MilićIzvor:Južne vesti
Test HIV
U evropskoj nedelji testiranja na HIV testiranje na Medicinskom fakultetu u Nišu; Foto: Flickr/ASCOM Prefeitura de Votuporanga

Za 1. decembar koji se već 30 godina obeležava u svetu kao Dan borbe protiv HIV-a i side, organizacije koje se bave ovom bolešću i lekari pozivaju ljude da se testiraju na virus. Napominju da su u Srbiji dostupni lekovi novije generacije, te da oni koji se leče mogu da žive i do 50 godina bez problema.

Tako bi, objašnjava Đurica Stankov koji živi sa ovim virusom već 15 godina i vodi organizaciju AS centar, osoba koja se zarazi HIV-om u dvadesetoj, mogla da doživi sedmdesetu. Ističe da je za ovo potrebno testiranje na virus. HIV preskonferencija Đurica Stankov HIV pozitivni ljudi diskriminisani i stigmatizovani, na njih se gleda kao nemoralne i promiskuitetne; Foto: JV/V. Milić

Bez ikakvih zdravstvenih problema, ali je uslov da osoba zna, da se testira na HIV i samo tako - navodi Stankov.

Ovaj aktivista dodaje da sa saznjanjem da je virus prisutan život ne prestaje, te daje primer svog angažovanja poslednju deceniju i po.

Ne staje život sa saznanjem da se ima HIV. Naprotiv, meni je tek tada od tog trenutka jer sam kao i većina mladih pre toga živeo dosta neodgovorno, dosta promiskuitetno i zbog toga sam dove sebe u ovu situaciju. Često obilazim gradove, škole, fakultete, edukujem mlade, ukazujem na stvari o kojima treba da brinu, o kondomimima - objašnjava Stankov.


Lečenje u Srbiji bolje, ali nije idealno

Stankov kaže da je lečenje u Srbiji posle godina zalaganja organizacija za uvođenje inovativnih lekova, pre godinu dana urodilo plodom jer je dostupna treća generacija lekova u Srbiji, iako u svetu postoji već peta.

Delovanje na HIV je isto, ali delovanje stare generacije lekova je veoma štetno i nakon dužeg uzimanja lekova ljudi počinju da se razboljevaju od terapije a ne od HIV-a. Sa novom terapijom čak i kada osoba dođe u stadijum kada oboli od Side može organizam da vrati u stadijum infekcije - objašnjava.

Prevencija kampanja lekovi HIV U mnogim zemljama bile aktuelne kampanje za prevetivne lekove; Foto: Flickr/AIDS Foundation of Chicago "A Force for Change"Dodaje i da je na pozitivnu listu stavljen i Truvada, preventivni lek koji je od januara dostupan svima. On sprečava HIV infekciju, ali je diskutabilna njegova primena jer može, kako se pokazalo u zemljama u kojima se koristio, da dovede do porasta drugih polnih infekcija jer ljudi prestaju da koriste kondome.

Veliki nedostatak u lečenju je, navodi Stankov, što nema testova koje HIV pozitivni treba da rade par puta godišnje, kako bi znali da li primaju odgovarajuću terapiju.


HIV pozitivni i dalje stigmatizirani i diskriminisani

Upkos boljim uslovima lečenja, diskriminacija je i dalje sveprisutna, a naročito u zdravstvenim ustanovama na koje su ljudi sa HIV-om upućeni najviše. Međutim, Stankov dodaje da lekari ne diskriminišu iz loše namere, već iz neznjanja. Napominje primer mladića sa HIV-om koji je trebalo da ode na operaciju, ali su ga iz Beograda slali u Zrenjanin, pa u Novi Sad, te bi na kraju ostao bez zdravstvene usluge da udruženja nisu reagovala i slala dopis Kliničkom centru Srbije.

Osim ovog očiglednog slučaja diskriminacije, dodaje i primer kada su HIV pozitivni ljudi 2013. godine sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti sproveli test u Beogradu, gde se ispostavilo da su ih privatne stomatološke orginacije odbijale po saznjanju da su inficirani, pod najrazličitijim izgovorima - da nemaju dobre sterilizatore, nisu obučeni da rade sa tim pacijentima...čak do toga da će u zakazanom terminu lekari biti bolesni.

Prvi put su ljudi koji žive sa HIV-om ustali da zvanično provere koliko su diskriminisani i mi smo tada podneli 64 pritužbe Poverenici. Svi su potvrdili da se to dešavalo, ali sam ja dobijao pretnje, nastao je problem iako su svi potvrdili da su odbili pacijente sa HIV-om. Imali smo mterijal za sudski spor, ali nisu se desili jer su ljudi sa HIV-om rešili da pod pritiskom ili od straha da im ne ukinu lekove, da ostane na tome da ordinacije upute izvinjenje i pošalju plan i program kako da unaprede pružanje usluge pacijentima. Spustili smo loptu jer nam je cilj da sarađujemo i da podignemo svest - navodi Stankov.

Aktivista ističe da bi svaki lekar morao da koristi uvek istu zaštitu, jer ne može zasigurno da zna da li pacijent ima bolest koju može da prenese, a vrlo često i ljudi koji imaju HIV to ne znaju. Kaže da je procena SZO da u Srbiji ima 3.000 ljudi zaraženih HIV-om koji to uopšte ne znaju.


"Ljude sa HIV-om ne treba izbegavati"

Dominantni način prenosa HIV-a je seksualni odnos, navode iz Instituta za javno zdravlje Niš. Iako je Svetska zdravstvena organizacija godinama promovisala rizične grupe poput seksualnih radnika, uživalaca droga i homoseksualaca, te su se oni koji ne spadaju tu opustili, Stankov dodaje da je vidljiva porast HIV infekcije među mladom heteroseksualnom populacijom u istočnoj Srbiji.

Ljude sa HIV-om ne treba izbegavati. Može se preneti seksualnim putem i samo razmenom krvi i krvnih derivata. Kada bih isprskao svojom krvlju zdravu osobu ne bi došlo do infekcije, samo ako postoji rana i moja krv uđe u krvotok. Možemo da planiramo porodicu i imamo zdravu decu, zahvaljujući terapiji - navodi Stankov.

Kako je kazala načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Institut za javno zdravlje Niš Biljana Kocić od 1987. godine do danas zvanično su u Nišavskom i Topličkom okrugu 172 osobe inficirane, od čega 139 muškaraca i 33 žene. Ove godine, dodaje, zabeležena je infekcija kod samo dva muškarca.

Najveći deo su HIV dobili nezaštićenim seksualnim odnosima 63 %, svaki treći je među muškarcima imao analni seksualni odnos. Dominantan put prenosa je nezaštićen seksualni odnos. Transmisija sa majke na dete je 4 % i bitno je da se više ne beleže infekcije derivatima krvi. Ove godine registorovane su samo dve osobe, za razliku od 7 do 9 u prethodnim godinama jedna HIV pozitivna, a druga sa simptomima Side, a nisu zabeleženi smrtni ishodi - kaže dr Kocić.

U subotu, 1. decembra od 17 do 19 sati u kafeu Paris Art biće prikazani edukativni video snimci o HIV-u i intervjui sa osobom koja je 7 do 12 godina nakon inficiranja saznala da ima virus, a ne pripada grupama u većem riziku od HIV-a uz neformalan razgovor u opuštenoj atmosferi o prevenciji i testiranju i podelu kondoma i edukativnog materijala.

U ponedeljak, 3. decembra od 15 do 19 sati će organizacija Duga obaviti dobrovoljno poverljivo testiranje i savetovanje na HIV (DPST) na Medicinskom fakultetu, na Katedri za patofiziologiju na prvom spratu u učionici 39. Najavljuju i akciju Živa knjiga tokom koje će posetioci kroz razgovor moći da se upoznaju sa jednom osobom koja živi sa HIV-om. Udruženje građana Sunce i IFMSA će deliti flajere i kondome.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Gumeni sesiri

    12:17 // 2. 12. 2018.

    Kad ih naucite da placaju posle nece i kad traze same, nece besplatno a tad obavezno zastita.

  • Homoseksualnost

    17:30 // 1. 12. 2018.

    Samo drustvo pravi od muskarca zenu, a od zene muskarca. Najbolje je biti oboje istovremeno u Srbiji.

  • Magic

    16:41 // 1. 12. 2018.

    To je isto kao da nemamo HIV pa u tom slucaju pristao bih na HIV.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.